Voćni jogurt

arfo095-vocni-jogurti

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 95, april 2012.)

 

LAGAN I ZDRAV OBROK

 

Po istraživanju agencije Valicon, kategorija jogurta sa ukusom još uvek je nova, a njen potencijal relativno neiskorišćen, u poređenju sa zemljama u regionu. Navike domaćih potrošača značajno se razlikuju u odnosu na navike komšija. 

 

Iako po ‘popularnosti’ i potrošnji na domaćem tržištu voćni jogurti i dalje značajno ‘kaskaju’ za klasičnim belim jogurtom, sve brži tempo života nameće neophodnost odabira ‘brze’ užine ili obroka. Još jedan sve prisutniji trend jeste to da potrošači žele da taj obrok bude i zdraviji i kvalitetniji. Upravo na polju ukrštanja ova dva trenda, leži prostor koji ‘osvajaju’ proizvođači voćnih jogurta, budući da ih potrošači mogu odabrati kao užinu, lagani obrok, desert ili osveženje. Konkurentnost u ovom segmentu je jaka, tako da se za naklonost potrošača proizvođači bore stalnim inovacijama pre svega na polju kvaliteta, a zatim i inovacijama u ukusima, ali i ambalaži.

Nielsen analiza tržišta
Retail Audit zasniva se na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima na uzorku prodajnih mesta izabranih tako da budu reprezentativna za kanale prodaje koji se prate. Ista prodajna mesta se popisuju na mesečnom ili dvomesečnom nivou tako što obučeni popisivači fizički broje maloprodajne zalihe, beleže obavljene nabavke u proteklom periodu i beleže maloprodajne cene. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, kao i o ostalim podacima značajnim za proizvođače, distributere i prodavce. Uključeni kanali prodaje – jedinice prodaje relevantne za FMCG kategorije: hipermarketi/supermarketi, velike i srednje prodavnice, male prodavnice, kiosci i paviljoni. Kanali koji nisu uključeni: ostale jedinice prodaje proizvoda (npr. pijace), velikoprodaje koje imaju prodaju i prema krajnjim kupcima, kao i cash&carry radnje (npr. Metro).
Terminologija: obim prodaje – količina robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izveštavanja, prikazana u prodajnim jednicama mere (npr. kg) i količinski udeo u odnosu na ukupnu prodatu količinu robe unutar posmatrane kategorije.
Vrednost prodaje – vrednost robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izveštavanja, prikazana u lokalnoj valuti i vrednosni udeo u odnosu na ukupnu prodatu količinu robe unutar posmatrane kategorije.
Kategorija voćnih jogurta najvećim delom se prodaje u hipermarketima i supermarketima, oko 62% ove kategorije, dok više od četvrtine prodaje, oko 28% dolazi iz velikih prodavnica, a preostalih skoro 10% se proda u malim prodavnicama.
U Beogradu je generisano oko 43% prodaja ove kategorije, u Vojvodini se proda oko 27%, a preostale prodaje dolaze iz centralne Srbije.
Prema veličini pakovanja, najprodavanija su pakovanja od 201 do 500g koja generišu oko 80% prodaja, dok su pakovanja od 501 do 1.000g zaslužna za oko 12% prodaja. Pakovanje od 126 do 200g u prodatim količinama učestvuje sa 6%, dok preostale prodaje dolaze od pakovanja veličine od 101 do 125g.
Prema tipu pakovanja, više od 2/3 prodaja dolazi od plastičnih boca – oko 71% prodaja, a oko 29% beleže plastične čaše.
Vodeći proizvođači (po abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu) su: Campina, Ehrmann, Imlek, Lactalis Group i Zott.
Vodeće robne marke (po abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu) su: Balans+, Dukat, Fruttis, Jogood, Yoginos.

Napomena: podaci su za period februar 2011-januar 2012. i odnose se na količinsko učešće na tržištu Srbije, ukoliko nije drugačije naznačeno.

CAMPINA/SILBO
Silbo u svojstvu uvoznika na srpskom tržištu zastupa dva brenda u kategoriji voćnih jogurta: Campina i Bauer. U okviru Campininog podbrenda Fruttis postoje četiri grupe voćnih jogurta – light sa 0,2% m.m, creamy sa 4,5% m.m, voćna korpica sa 1,4% m.m. i Duo pak, jogurt trouglastog oblika kod koga je voćni sadržaj (malina i jagoda) izdvojen od jogurta i sa njim se meša neposredno pre konzumacije. Sličan Duo paku je i Mix It, jogurt sa ukusom vanile i dodatkom čokoladnih kuglica, takođe trouglastog oblika. Light i creamy jogurti dostupni su u četvoropacima, sa po četiri različite kombinacije voća, a light jogurti se mogu još naći i u pakovanju od 400g. ‘’Drugi brend koji zastupamo je Movenpick feinjoghurt nemačke kompanije Bauer. Ovi su jogurti vrhunskog kvaliteta, većeg procenta mlečne masti (15%), što im daje kremastu teksturu i blag ukus, a komadići voća svežinu’’, ističe Tajana Rusić, marketing koordinator Silboa, dodajući da se trenutno najbolje prodaju Campinini Fruttis light jogurti u četvoropacima, dok Fruttis creamy pokazuje najveći rast u prodaji. U planu su određene novine, o kojima iz kompanije za sada ne žele ništa da otkrivaju.

EHRMANN/DIS
Kompanija Dis Krnjevo uvoznik je i distributer nemačkog proizvođača Ehrmann, jednog od evropskih lidera u proizvodnji voćnih jogurta. Vodeći brend kompanije Ehrmann u Srbiji je Yoginos. ‘’Sa zadovoljstvom možemo istaći da je Ehrmann prisutan već 12 godina na našem tržištu i da je svojim kvalitetom opravdao poverenje potrošača. Karakteristično za Yoginos je to da su njegovi potrošači lojalni, što je najbolji pokazatelj vrednosti i kvaliteta brenda”.
U pogledu sastava tj. procenta mlečne masti, postoje sledeće grupe Yoginosa: kremi jogurti sa 3,5% m.m, jogurti sa 0,1% m.m, jogurti sa aromom voća sa 0,1% m.m. i tečni jogurti od obranog mleka sa 0,9% m.m. Čvrsti voćni jogurti se prodaju u multipak pakovanjima 4x100g, gde su dve čašice jednog, a druge dve drugog ukusa, npr. višnja/malina, sa mogućnošću da se prodaju i kao pojedinačna pakovanja. ‘’To nam olakšava prodaju kod tradicionalnih malih kupaca i daje mogućnost da potrošač sam izabere ukus koji mu najviše odgovara, ne ograničava ga da kupi ukuse koji mu se ne sviđaju u jednom multipaku, dok su tečni voćni jogurti prisutni u pet amblalaži 0,33l’’, ističu iz Disa. Najveće učešće u prodaji imaju čvrsti voćni jogurti u multipak pakovanjima i to proizvodi sa najmanje 0,1% m.m, a prvenstveno ukusi karakteristični za naše podneblje: šumsko voće, jagoda, višnja, malina. Njihova prednost je što se dosta koriste u dijetetskoj ishrani i ishrani dijabetičara. Učešće u prodaji jogurta sa 0,1% m.m. je 2/3, u odnosu na kremi jogurte, ali oni su i jeftiniji, a i to je faktor koji utiče na prodaju. Najbolja prodaja voćnog jogurta se ostvaruje kroz velike trgovinske lance i supermarkete. Prošle godine, redizajnirana je ambalaža, tako da se kupcu daje kompletna informacija na pojedinačnom pakovanju od 100g, a uveden je i ukus borovnice. “Noviteti za ovu godinu su jogurti sa komadićima voća bez laktoze – Lacto Zero sa 2,8% m.m. bez glutena, konzervansa i aditiva u pakovanjima od 150g koji zadovoljavaju 15% potrebnog dnevnog unosa kalcijuma”, ističe direktor uvoza Disa Ranko Mijatović.

GfK analiza tržišta
Panel domaćinstava je standardizovano istraživanje koje u Srbiji neprekidno traje od novembra 2002. U centru pažnje je merenje potrošnje više od 70 proizvodnih kategorija u 1.500 domaćinstava Srbije (ono što se potroši van domaćinstva nije predmet ovog istraživanja). Analiza tržišta voćnih jogurta u Srbiji odnosi se na podatke GfK panela domaćinstava za period od januara zaključno sa oktobrom 2011. godine.
Na ukupnom tržištu jogurta, voćni jogurti su zauzeli 2% količinskog tržišnog učešća, dok dominantni beli jogurt ima 98% učešća. Manje od jedne trećine, 29% domaćinstava u Srbiji je kupilo voćni jogurt u periodu januar-oktobar 2011.
Metodologijom GfK panela domaćinstava, na tržištu je zabeleženo svega osam proizvođača voćnih jogurta. Tržište je visoko koncentrisano i vodeća četiri proizvođača, poređana po abecednom redu su: Campina, Ehrmann, Imlek i Somboled. Oni zauzimaju 95% tržišnog učešća. Na ovom tržištu zableležena je prisutnost samo jedne trgovačke marke sa svega 1% tržišnog učešća.
Najznačajniji kanal prodaje za voćne jogurte su supermarketi sa 43% tržišnog udela, a slede minimarketi sa 32%. Tradicionalne prodavnice, inače još uvek dominantan kanal na FMCG tržištu, imaju svega 13% udela na tržištu voćnih jogurta. Hipermarketi i cash& carryji su približno sličnog značaja, oko 5% na posmatranom tržištu.
Na promociji je kupljeno 11% ukupnih količina voćnih jogurta u periodu od januara zaključno sa oktobrom 2011. godine. Većinski ostatak je kupljen po regularnim cenama.
Posmatrano po strukturi, čvrsti voćni jogurti čine 21% tržišta, a 79% tečni voćni jogurti. Na to se nadovezuje podatak da su plastične flaše dominantan tip pakovanja ovih proizvoda, sa 76% učešća. Multipack pakovanja su prisutna sa skromnih 3%. Plastične čaše imaju očekivanih 21%.
Može se reći da je ovo tržište dinamično u pogledu inovacija. Proizvođači lansiraju nove ukuse, proizvode sa dodatnim funkcionalnim svojstvima, menjaju ambalažu i slično.
Najprodavaniji ukus je jagoda sa skoro 30% tržišta. Potom slede miksevi, ukus kajsije i šumskog voća sa sličnim udelima na tržištu, oko 15%.
Više od polovine posmatranog tržišta čine voćni jogurti sa procentom mlečne masti do 1,6%. Potom slede jogurti sa 3,2% mlečne masti i tržišnim udelom od 41%.
Na osnovu svega iznetog i shodno dosadašnjim potezima proizvođača i nedavnoj Campininoj akviziciji Imleka i Mlekare Subotica, može se očekivati da će se trend inovacija i raznih drugih marketinških aktivnosti nastaviti i u budućnosti.

IMLEK
U okviru Imlekove kategorije voćnih jogurta nalaze se i funkcionalni proizvodi Viva od pomorandže i Balans obrok, kao i dobro poznati Jogood voćni jogurti (kruška-jabuka, jagoda, višnja, kajsija i šumsko voće). ‘’Svi Imlekovi proizvodi su rezultat predanog rada vrhunskog tima stručnjaka i najsavremenije svetske tehnologije. Oni ne sadrže konzervanse i osim potvrđenog kvaliteta, izuzetnog su ukusa. Ambalaža u kojoj se nalaze potiče od proverenih i najkvalitetnijih svetskih proizvođača, čiji su performansi prilagođeni zahtevima Imlekovih potrošača. Pre svega se misli na sposobnost ambalaže da sačuva kvalitet, autentičan ukus i svojstva proizvoda, ali i na praktičnost pakovanja za poneti, što i jeste smisao proizvoda o kojima ovde govorimo’’, objašnjava Nevena Veselinović, menadžer komunikacije i odnosa sa javnošću Imleka. Sastojci Imlekove Vive, namenjene očuvanju imuniteta ili Balans obroka koji prirodno aktivira metabolizam, kao i jedinstveni krupni komadi voća u Jogoodu, su takođe specifičnosti Imlekovih voćnih jogurta. ‘’Generalno, svi proizvodi su vrlo traženi kod potrošača i beleže uspešan plasman na tržištu, ali posebno možemo da izdvojimo Jogood jagodu, a najveći prodajni uspeh se beleži kroz KA objekte, tj.velike markete’’, ističu iz Imleka. Dodaju da je pored duge i uspešne tradicije, potvrđenog kvaliteta i izuzetnog ukusa proizvoda, Imlek poznat i po stalnim inovacijama i postavljanju standarda na tržištu u regionu. ‘’Inovacije u pogledu ambalaže i varijacije ukusa su stalno prisutne. U kategoriji voćnih jogurta smo nedavno prvo lansirali Jogood kruška-jabuka, a zatim u martu 2012. i Viva pomorandžu koja pruža dodatnu podršku organizmu kroz zadovoljenje dnevne potrebe za vitaminom C (60mg)’’, dodaju iz Imleka. Viva pomorandža i Balans obrok su u pakovanju od 250ml, dok su Jogood voćni jogurti u svojoj prepoznatljivoj formi pakovanja od 330ml. Iz kompanije ističu da pored HACCP sistema uspešno rukovode svim ISO standardima i da je sistem kontrole kvaliteta stalno u procesu inovacija, u skladu sa najaktuelnijim svetskim i evropskim standardima.

LACTALIS
Iz kompanije Somboled, koja posluje u sastavu Lactalis grupe, ističu da je, prema poslednjim istraživanjima, tržišno učešće Dukat jogurta sa voćnim ukusima u stalnom porastu. U kategoriji voćnih jogurta, po istraživanju Nielsena koje je rađeno u februaru 2012, količinsko učešće Dukata u Srbiji iznosi 23,6%. U asortimanu se nalaze voćni jogurti u tečnom stanju, kao i novolansirani čvrsti voćni jogurti u čašama. ‘’Prateći svetske trendove, Somboled svojim potrošačima nudi nekoliko linija jogurta sa pažljivo odabranim voćnim ukusima. U pitanju su sveži kiselo-mlečni proizvodi, a njihovu svežinu čuva kvalitetno i za naše potrošače veoma praktično pakovanje – 330g i 1kg PET boca sa čepom, kao i čaše od 150g i 400g’’, objašnjavaju iz Lactalisa. ‘’Dukat je klasičan voćni jogurt napravljen od najfinijeg Dukat jogurta, a bogat je kalcijumom i mlečnim proteinima, zbog čega se preporučuje potrošačima svih generacija kao zdrav i ukusan međuobrok’’, dodaju iz ove kompanije. Na tržištu je u ponudi Dukat voćni jogurt sa ukusom mirisne jagode, šumskog voća ili kajsije. U ponudi su i jogurti pod robnom markom Yogsi, koji predstavljaju kompletan mali obrok u boci pošto sadrže vlakna, poreklom od žitarica, mlečne proteine, lako probavljive ugljene hidrate i vitamine, a dolaze u dva voćna izdanja: mešano voće sa žitaricama i jagoda-banana sa žitaricama. BAktiv je funkcionalni jogurt, koji nije pozicioniran kao klasični voćni jogurti, već potrošačima nudi neke posebne benefite. Kao ekstenzija običnog mlečnog ukusa bAktiva, u ponudi je i voćni ukus ovog izuzetnog mlečnog napitka: bAktiv sa ukusom trešnje. BAktiv, kako iz kompanije Lactalis navode, sadrži probiotsku bakteriju LGG, koja aktivno učestvuje u jačanju prirodnog imuniteta organizma. ‘’Dukat jogurti proizvode se u najsavremenije opremljenom pogonu u Somboru. Naši potrošači prepoznali su konstantan kvalitet Dukat proizvoda, koji pre svega potiče od pažljivo odabrane sirovine i tehnologije, koji obezbeđuju svežim proizvodima trajnost čak do 30 dana’’, dodaju iz Lactalisa.

ZOTT/fruterra
U segmentu voćnih jogurta, kompanija Zott je već drugu deceniju prisutna na našem tržištu sa brendovima Früchtegut i Jogobella, dostupnim posredstvom kompanije Fruterra, koja je zvanični uvoznik Zott proizvoda. ‘’Uprkos tome što domaći proizvođači indirektno opredeljuju ukus potrošača ka tzv. voćnim drinkovima, Zott ostaje privržen onome što najbolje proizvodi i po čemu je svojim kvalitetom širom Evrope prepoznatljiv, a to su čvrsti voćni jogurti’’, kaže Jelena Timotić ,marketing menadžer Fruterre. Fruchtegut je UHT voćni jogurt bez konzervansa, u prodaji prisutan u pakovanjima seta 4x125g, 125g, 150g, 250g i 500g i sa asortimanom potrošačima bliskih ukusa jagode, šumskog voća, breskve, kajsije, ananasa i maline. Primarni i ujedno Zottov premijum brend svežih voćnih jogurta bez konzervansa sa krupnim komadima voća – Jogobella se dalje grana u svoje sub-brendove: classic, light, müsli i odnedavno Fruit Island. Osim classica koji se proizvodi i u maxi formatu od 400g, svi ostali su u pakovanju od 150g. Prateći aktuelne trendove, Zott upravo vrši redizajn i promenu asortimana radi sticanja još šireg kruga potrošača, ističu iz Fruterre. ‘’U tom pogledu, posebna očekivanja imamo od Fruit Islanda, jer za razliku od ostalih, voćni sos izdvojen od mlečnog dela pruža poseban užitak i naglašava aromu sadržanog voća. Jogobella müsli osvežava svoj asortiman komplementarnim ukusima: jagode i kivija, šljive i urme, grožđa i smokve, jabuke i kruške’’, objašnjava Jelena Timotić, dodajući da uprkos tome što je classic bazični artikal brenda, müsli se od samog starta na tržištu pokazao kao najbolje prodavan iz široke palete Jogobelle. Po pitanju sadržanog voća, tzv. crveno voće (jagoda, malina, šumsko voće) i dalje drži primat. Mada na nacionalnom nivou prisutna, Jogobella se u KA može naći u punom asortimanu, što ovaj kanal čini najznačajnijim za prodaju. ‘’Delom uslovljen ekonomskom situacijom, plasman Früchteguta beleži izvesnu stagnaciju, dok Jogobella ima čak i za nas iznenađujući, značajan rast prodaje’’, ističu iz Fruterre.

VALICON ANALIZA TRŽIŠTA
Ćevapi i pivo, pica i Coca-Cola, rakija i meze, burek i klasičan jogurt… Ko ne pije jogurt? Po rezultatima različitih istraživanja, u Srbiji nema mnogo onih koji ne konzumiraju jogurt. Međutim, to je tako samo kad govorimo o klasičnim jogurtima koji su kod nas prisutni već vekovima, dok je kategorija jogurta sa ukusom, bar u odnosu na ostale zemlje u regionu, još uvek nova i njen potencijal relativno neiskorišćen. Gledajući kako se kategorija razvijala u ostalim zemljama u regionu, možemo naslutiti u kojem pravcu bi mogao teći dalji razvoj te kategorije u Srbiji. Međutim, ne mora da znači da će ono što se dešavalo u regionu biti zaista preslikano kod nas – već sad možemo videti neke razlike u odnosu na zemlje u okolini.

Prosečni potrošač voćnih jogurta
Brz tempo života diktira nam da sve odradimo u što kraćem vremenskom roku, a nažalost to važi i za našu ishranu – umesto da sebi nađemo dovoljno vremena za spremanje zdravog, po mogućnosti toplog obroka i dovoljno vremena za jelo, mi pronalazimo sve moguće načine kako za što kraće vreme nešto spremiti i isto tako što brže pojesti. Proizvođači hrane trude se da ugode našim potrebama i na tržištu nam nude gomilu proizvoda koji odgovaraju zahtevima: brzo, zdravo, ukusno. Jogurt, bio on klasičan, voćni ili sa nekim drugim dodatkom, svakako odgovara tim kriterijumima i uvek dobro dođe u situacijama kada nema dovoljno vremena za hranu. Izbor na tržištu je sve bolji, vreme za spremanje nije potrebno, lagano je jelo a i relativno dobro zasiti. Zbog tih osobina, jogurt se često nađe pri ruci kao užina, da se na brzinu utoli glad i drži sitim do sledećeg obroka. To je upravo najčešća navika potrošača, kada se radi o konzumaciji jogurta, a kako još saznajemo iz kvalitativnih istraživanja, voćni jogurti se konzumiraju i kao samostalan obrok i u tom slučaju najčešće kao doručak. Neki potrošači voćni jogurt konzumiraju i kao desert i to su najčešće deca, kojima majke umesto slatkiša radije ponude male voćne jogurte, jer su oni zdraviji i primerniji za decu.

Ambalaža
Navedenim navikama korišćenja najviše odgovaraju tečni voćni jogurti, pogotovo oni pakovani u plastične bočice. Upravo to je jedna od razlika srpskog tržišta i tržišta u regionu. Naime, u Srbiji se voćni jogurti uglavnom piju, a ne jedu, i ako pogledamo ponudu domaćih proizvođača možemo videti da preovladavaju tečni voćni jogurti u plastičnim bočicama. Potpuno drugačija situacija je, na primer, u Sloveniji, gde je kategorija voćnih jogurta zastupljena dosta duže i gde možemo videti da pogotovo stariji stanovnici preferiraju voćne jogurte iz čašice, jer je čašica kad su se voćni jogurti tek pojavili na tržištu bila jedino dostupno pakovanje, i ta navika im je ostala bez obzira što bi im u nekim situacijama bilo zgodnije da uzmu bočicu. Ambalaža je inače jedan od bitnijih faktora pri kupovini, jer kako nam potrošači kažu, pored praktičnosti, bitan je i dizajn, budući da često njihov pogled privuče voće koje je na ambalaži. Bitno im je da je to voće dovoljno veliko, da se već iz daleka vidi kog ukusa je jogurt, jer nemaju vremena da traže ‘svoj’ ukus po rafovima. Dok pričamo o ambalaži, svakako je potrebno naglasiti i razliku između ambalaža dečijih voćnih jogurta i onih za odrasle. Decu ne privlače slike voća, već različite boje čašica, kao i sličice različitih junaka iz crtanih i animiranih filmova. Još jedna razlika u ambalaži za decu i odrasle je i u količini, budući da su svi voćni jogurti za dečicu u malim pakovanjima, dok za odrasle variraju u zavisnosti od toga da li govorimo o boci ili čašici.

Ukus, ipak, presudan za izbor
Iako je ambalaža, kako smo videli, bitna pri odabiru voćnog jogurta, ona ipak nije najbitniji faktor, već je to ukus jogurta. Iako potrošači vole raznovrsnu ponudu i mnoštvo ukusa, ipak se čini da prednost imaju ‘klasični’ ukusi kao što su jagoda, šumsko voće, borovnica, dok su malo manje atraktivni ukusi sa egzotičnim voćem poput ananasa, banane i sličnog. Korisnici kažu kako su ti ukusi suviše kiseli i previše ističu ionako kiseo ukus jogurta. Tako im se više dopadaju ukusi koji zaslade jogurt, ali u isto vreme nisu previše slatki. Ako se i tu malo osvrnemo na zemlje u regionu, možemo videti da je tamo korisnicima bitno da su komadići voća prisutni u voćnom jogurtu, čak količina tih komadića voća odlučuje koliko kvalitetan im se čini pojedini voćni jogurt. Kao jedna od vodećih po tom pitanju, kada se radi konkretno o Sloveniji, svakako je Jogobella, koja i u svom oglašavanju ističe velike komade voća.

Vodeći proizvođači i trendovi
Jogobella je u Srbiji zastupljena u malo manjoj meri nego u ostalim zemljama u regionu, jer su u Srbiji ‘jače’ zastupljeni domaći proizvođači, gde vodeću ulogu svakako igra Imlek sa svojim brendom Jogood. Zanimljivo kod Jogooda je to što ostaju pri svojih pet ukusa, s tim da onaj najmanje ‘uspešni’ menjaju nekim drugim, iako verovatno imaju mogućnost da ponude veći broj proizvoda u datoj kategoriji. Strategija manjeg broja različitih ukusa možda na prvi pogled deluje nelogična, ali zapravo nije tako i ona je dobro promišljena – istraživanja nam pokazuju da više od pola korisnika voćnih jogurta bira uvek isti brend i unutar tog brenda menja dva do tri ukusa. Tako gledajući i ne postoji potreba za prevelikim asortimanom ukusa u okviru jednog brenda, a i potrošač ima manje problema da u prodavnici pronađe ono što mu je potrebno. Za Imlekom sledi regionalno dobro zastupljen i jak Dukat, koji svoju inovativnost i trendove širi i u Srbiji. Pogotovo se njihova pozicija kod postavljanja trendova primeti kad govorimo o jogurtima sa ukusima. Dukat je u jogurte sa ukusima dodavanjem ne samo voća već i različitih vrsta žitarica pogurao kategoriju u smeru da još bolje zadovolje potrebe korisnika. Očigledno je da se sve više pažnje posvećuje tome da jogurti, iako su oni sami po sebi već dovoljno ‘zdrav’ obrok, budu još zdraviji i još bolji, pa se im zbog toga dodaju i voće i žitarice. Samim tim poboljšavaju se i funkcionalni benefiti takvih jogurta. Korak napred su i pravi mali obroci, kao što je na primer Dukat Sensia Cremosa jabuka-keks u kojem jedan proizvod pokriva više potreba – on ima sve benefite jogurta, voća, a uz to je i primamljivog ukusa. To je verovatno i pravac daljeg razvoja kategorije. Praćenjem razvoja u zemljama u regionu možemo naslutiti u kom pravcu bi se ona mogla razvijati u Srbiji, tako da je verovatno da će voćni jogurti ubuduće biti još ‘brži’, odnosno prilagođeni ritmu savremenog potrošača, a pri tom još zdraviji, još ukusniji i bolji.

Pripremila: Tijana Pantelić