VLADIMIR KRAVČUK, GENERALNI DIREKTOR, MERCATOR SRBIJA

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.20, januar 2006.)

IDEMO DALJE

Vladimir Kravčuk, generalni direktor Mercator Srbija: „Konkurencija je zdrava. Bez konkurencije se zapustite, opustite, ne idete napred, ne osavremenjujete se…“.

Tri godine nakon otvaranja prvog Mercatora u Srbiji, u decembru 2005, u dva dana slovenački lanac otvorio je još dva objekta: u Čačku i Zemunu. Upravo ova otvaranja, poslovanje Mercatora u Srbiji, kao i najnovija dešavanja u Mercatoru, bili su povod za razgovor sa Vladimirom Kravčukom, generalnim direktorom Mercatora Srbija.

U Srbiji Mercator sada ima puno razloga da slavi.
Sada postajemo ‘prava firma’. Imamo jedan objekat u Beogradu, otvoren pre tri godine, koji je najveći u celoj maloprodajnoj mreži Mercatora na svim tržištima. Drugog decembra otvorili smo Mercator centar Čačak. Vrednost ove investicije je oko 22 miliona evra. Ovaj objekat ima 20.000 metara kvadratnih i zapošljava 151 Čačanina. Treći objekat je Mercator supermarket Zemun, u koji je investirano četiri miliona evra. On ima površinu oko 2.000 kvadrata i zapošljava 39 radnika. To znači da sada imamo tri velika prodajna mesta, što je nov način rada za nas u Upravi i za sve moje koleginice i kolege. Tim povodom smo pre mesec dana išli u Sarajevo kod naših kolega, koje su posle četiri godine rada otvorile objekte u Tuzli, na Ali-pašinom Polju, a početkom decembra i u Dobrinji, tako da su već imali iskustvo u radu sa više prodajnih objekata, pa smo razmenili mišljenja.

Koji su dalji planovi Mercatora Srbija?
Pošto je 13. decembra imenovana nova Uprava Mercatora, mogu za sada da govorim samo o planovima koje smo imali i koji su bili potvrđeni. Kupljeno je još nekoliko lokacija u Srbiji i nameravamo dalje da širimo mrežu Mercatora na ovom tržištu. Do sada je u razvoj mreže uloženo oko 90 miliona evra, a do 2008. mislimo da će se uložiti još najmanje 100 miliona evra. To znači da ćemo na proleće početi izgradnju, pre svega, Mercator centra Novi Sad. To će biti drugi najveći centar u celom sistemu Mercator, jer se planira da će imati oko 37.000 kvadrata. Vrednost ove investicije biće veća od 30 miliona evra. U objektu će biti zaposleno više od 200 radnika. Paralelno s tim, krenućemo sa gradnjom centra u Nišu, koji će imati više od 20.000 kvadrata. Uz to, trebalo bi da počne da se gradi i jedan manji centar u Novom Beogradu. Ako realizujemo sve ovo, planiramo i izgradnju jednog manjeg centra u Inđiji. Otvaranje centara u Novom Sadu i Nišu bi bilo, zbog složenosti i veličine tih projekata, najverovatnije na proleće 2007. godine.

Najvećih problema ste imali u Novom Sadu?
Jesmo. Prihvaćena je Varijanta 13A, na zadovoljstvo svih učesnika u pregovorima. Zadržali smo parking i u prizemlju, ali će se prema ulici formirati lokali, tako da se parking ne bi ni video. Na proleće krećemo sa izgradnjom, a siguran sam da će Novosađani biti zadovoljni izabranim rešenjem.

Centar u Novom Beogradu planiran je preko puta tržnog centra Piramida?
Da, tu smo kupili, uz velike peripetije, oko 5.700 kvadrata zemljišta. Planirano je da se ispod objekta izgradi parking, po ugledu na postojeći Mercator centar u Novom Beogradu, samo mnogo manji i sa manje sadržaja.

Kakav objekat planirate u Inđiji?
U Inđiji će biti manji centar, uklopljen u postojeće objekte na novosadskom putu. Planirano je, na primer, da na spratu budu kancelarije lokalne uprave, ali to još nije do kraja razrađeno. Kao što je u Kragujevcu, gde već imamo kupljene lokacije, planirano da na gornjem spratu bude biblioteka, kao naš doprinos gradu. Takođe imamo još nekoliko kupljenih lokacija: Šabac, Leskovac, Valjevo, Kraljevo. Ovih dana kupićemo još par lokacija. Ne mislimo da stanemo, to je suština, idemo dalje.

Kakav će biti stav nove Uprave?
Nadam se da u tom delu neće dolaziti do nekih većih promena, jer moja je ocena da bi bilo korisno da se nastavi sa razvojem mreže Mercator na ovim područjima. Mercator je već kupio i lokaciju u Skoplju, a razgledane su lokacije u Sofiji, Bugarska, u Bukureštu, Rumunija, kao i u Podgorici, Crna Gora.

Donedavni predsednik Uprave Mercatora, Zoran Janković, bio je prisutan na otvaranjima u Srbiji?
Da, na otvaranju oba objekta. Bio je prisutan i 1. decembra na otvaranju objekta u Dobrinji, Bosna i Hercegovina. Gospodin Janković je bio prisutan, jer su svi ovi objekti započeti za vreme dok je bio predsednik, pa je bilo i sasvim logično da učestvuje i u njihovim otvaranjima.

Da li su dovodene u pitanje i funkcije ostalih?
To ne znam. Kako budu vlasnici odredili, tako će i biti. Ako procene da ima potrebe za promenama, promeniće, ako ne – neće! Novi predsednik Uprave je Žiga Debeljak, a vodiće područje razvoja i investicija, informatike, kao i finansija, kontrolinga i računovodstva. Vera Aljančić Falež je zadužena za kadrove, organizaciju, pravne i opšte poslove, Mateja Jesenek je članica uprave za tržište i nabavku, a Peter Zavrl je član uprave za maloprodaju, veleprodaju i logistiku. Kao savetnici Uprave ostaju dosadašnji članovi Uprave – Jadranka Dakić za finansije, Stanislav Brodnjak za nova tržišta, a razgovara se sa Marjanom Sedejom, koji je vodio komercijalu i Aljošom Prajsom, koji je vodio korporativna pitanja. Tako da to nije sečenje, nego postoji neki kontinuitet, jer su to kadrovi Mercatora.

Da li ste zadovoljni dosadašnjim radom u Srbiji?
Do sada smo imali jedan objekat i da kažem zvanično: imali jedan odsto srpskog tržišta. Pitao me je jedan novinar: „Da li je Mercator više uticao na sredinu ili sredina na Mercator?“ Odgovorio sam: „Ako nije arogantno, mislim da je ipak veći značaj Mercatora za ovu sredinu“. Naime, čim smo najavili dolazak Mercatora, lokalna konkurencija je krenula da radi. Reč ‘akcija’ do dolaska Mercatora nije ni postojala u sadašnjem značenju, pa kad smo krenuli sa marketinškim aktivnostima, počeli su da nas prate. Mercator je prvi izdao akcijski letak, Mercator Pika kartice, radimo loyalty projekte, što niko od naših konkurenata nema. Znači, imamo veliki uticaj i više prate nas, nego što mi pratimo nekog. Ne kažem da smo mi sve to izmislili, ali objektivno je tako. Znači, zadovoljni smo i zato idemo napred, zato se širimo. Rezultat poslovanja u Beogradu je dobar, a videćemo kakav će biti u Čačku i Zemunu. U 2004. smo imali oko 43 miliona evra prometa, kolika je bila i vrednost investicije u Mercator centar Beograd. U 2005. očekujemo promet oko 48 miliona evra. U Beogradu od prvog dana radimo pozitivno. Moram da kažem da je Mercator Srbija jedini koji je od prvog dana radio pozitivno na novom tržištu, što smatram velikim uspehom, uz podršku naravno i veliko zalaganje i same centrale i uz ogromno zalaganje svih zaposlenih.

Odnos domaćih i stranih proizvoda u Mercatoru?
Artikli proizvedeni u Srbiji su zastupljeni sa 36 odsto, 14 odsto su slovenački, nešto ispod dva odsto su proizvodi iz Hrvatske i manje od jedan odsto iz Bosne. Pri tome, ne treba zanemariti činjenicu da robu iz uvoza nabavljamo najvećim delom preko srpskih firmi, koje čine 86 odsto naših dobavljača. Sem toga, preko Mercatora roba iz Srbije može i u Sloveniju, ako ispunjava standarde EU.

Koji je uslov za prodaju proizvoda u Mercatoru?
Prvo, kvalitet. U početku je bilo jako složeno, jer mnogi nisu mogli da razumeju šta mi to tražimo. Imamo ugovore koji su jako strogi i precizni, ali ako ih neko potpiše onda mora da ih realizuje do kraja, jer ih i mi realizujemo u potpunosti. Dobavljač mora da obezbedi kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Ne može danas da prodaje pet hiljada nečega, a posle da kaže: Izvini, nemam više! Poseban naglasak bih stavio na gramažu, pakovanje, dizajn. Sad ne ide više dobro prodaja pakovanja od dva-tri kilograma, nego nešto od 125 ili 275 grama. Mi kao Mercator Srbija imamo jedno veliko usko grlo: nemamo distributivni centar. Mnogi dođu, pa se žale, zašto nema više slovenačke robe, nego samo 14 odsto. Međutim, ne može više, jer po 15 dana roba stoji na granici – razni sertifikati, fito, sanitarne i ostale kontrole, a pojedina roba ima rok trajanja 20 dana. Zato smo kupili 13 hektara zemljišta na auto-putu, na idealnom mestu. Ovih dana upravo razgovaramo o izgradnji distributivnog centra.

Da li ste revnosni u plaćanju dobavljačima?
Da. Nikad nikome ni jedan dan nismo kasnili s uplatom. Zato kažem, ugovori su nam vrlo precizni.

Bije vas glas da imate ‘najjače’ cene?
To za cene je samo utisak, jer neki potrošači kada vide kako naši centri sijaju, kako su čisti i uređeni, kao i koliko robe ima i kako je lepo raspoređena, pomisle – mora da je skupa. A broj potrošača se povećava. Imali smo 2004. godine u novembru oko 78.000, a 2005. godine hiljadu više. Po cenama mi isto tako pratimo konkurenciju, kao što i oni prate nas. To je više osećaj, nego činjenica da smo skupi. Neki su od nas skuplji 1,6 odsto, neki jeftiniji 0,8 odsto gledajući našu konkurenciju – Maxi, C Market, Pekabetu. Pravimo razne analize, pogotovo u našem delu akcija, tu smo sigurno jeftiniji, pa srpska, slovenačka korpa – imamo niz akcija. Čekovi sada odlaze kao mogućnost kreditiranja, ali mi imamo našu zelenu Pika karticu, koja faktički služi kao platežno sredstvo i to kreditno, gde se obaveze izvršavaju jednom mesečno. To sve znači da treba gledati celinu, da li je samo cena ta koja odlučuje, a u ovo teško vreme jeste i cena, ali jeste i nešto drugo – asortiman ponude i, pogotovo, nivo usluge.

Da li ste angažovali mistery shopere?
Imamo godišnje analize na nivou celog Mercatora. Mistery shoper dođe, snimi i onda analiziramo. Mi smo, na primer, dobili čistu peticu i veoma smo ponosni na to, na odeljenjima mesa i delikatesa, kao i za rad na blagajnama, što je izuzetno teško. I za ljubaznost i ostalo, imamo izuzetno lepe ocene. Sprovodirno i istraživanje zadovoljstva zaposlenih.

U vašoj blizini će biti otvoren Maxi centar?
Da. Ne bojimo se konkurencije. Najviše bih voleo, kao i svi potajno, a ja javno, da konkurencije ne bude. Ali to jednostavno nije dobro. Zapustiš se, opustiš, ne guraš napred, ne osavremenjuješ se, ne primenjuješ nova saznanja, i zato konkurencija jeste zdrava. Konačno shvatiš da je bolje da ima konkurencije, nego da je nema. Konkurencije se ne bojimo iz više razloga: prvo, na tržištu Slovenije gde Mercator posluje, u Ljubljani, postoji samo jedan Mercator centar, postoji dva Interspara, postoji Leclerc i drugi. Pa šta? Konkurencija je zdrava, jer podiže produktivnost, pa će to jednom i ovde da se desi. Od toga ne može da se pobegne. To nas čeka već sutra, ali mi radimo kao da je konkurencija već ovde. Kako radimo sada, radićerno i tada, uz jednu veliku napomenu: Mercator je prvi doneo odluku, sproveo je u delo i došao u Srbiju! Mnogi su najavljivali da će doći, pa nisu došli. Ako ništa drugo, bar je hrabro urađeno. I treće, nije lako napraviti tržni centar. Možda nama sad jeste, ali nekome ko se sad sprema na to… potrebne su velike analize, velika podrška, velika saznanja i ljudi koji mogu to da urade. Nije jednostavno, jer da jeste, već bi bili tu. Ipak, nismo mi otkrili rupu na saksiji, ali u ovim uslovima, gde je inflacija 18 odsto, gde kurs ide kako ide, gde su privredna, i ostala kretanja takva kakva su, ovako funkcionisati i ostvarivati dobar rezultat, nije mala stvar.

Koji od stranih lanaca uskoro očekujete?
Cora je najavljivala, pa je nema. U poslednje vreme nisam čuo ni jednu najavu da se neko sprema da dođe. Govorim o firmama kao što je Mercator. Ne uzimam u obzir firme, kao što je Metro, jer je to drugačiji način poslovanja. Nama je bitno da se ne menjaju pravila igre dok igra traje, što se ovde, bojim se, dešava. I ako se menjaju pravila dok igra traje, treba da se menjaju bar na bolje, a ne na gore. Pri tom, na primer, mislim na 2004. godinu kada je stupio na snagu zakon, po kome kada uložiš 600.000.000. dinara oslobođen si 50 odsto plaćanja poreza na dobit, i još neke beneficije. To je bilo u januaru, a u oktobru je doneto tumačenje da u te investicije ne ulazi investicija u kupovinu zemljišta. A mi smo u nekoliko kupovina zemljišta ušli sa tom računicom. I to je jedna velika kočnica. Zatim, sprovođenje zakonskih propisa: veoma je lako oterati investitora. Mi smo sad umislili da svi žele u Beograd. To nije tačno, on će da ode u Bugarsku, sa stanovišta Pariza njemu je svejedno da li je to Bukurešt, Sofija ili Beograd… Kako jednom pravom strancu, a Slovenci nisu baš pravi stranci, jer su živeli u ovom pravnom sistemu, objasniti da si kao Mercator dao 16 miliona evra za zemljište u Beogradu, a nisi ga kupio. Kako to objasniti? Nego, samo si dobio pravo na korišćenje zemljišta. Sad je ministar Parivodić pokrenuo inicijativu za tumačenje tog člana ustava, da je to ustvari kupovina gradskog-građevinskog zemljišta. Opšta nestabilnost u sprovođenju propisa: nekad može, nekad ne, to je otežavajuća okolnost. Mercator se tako ponašao, pa ako je rečeno da je uvođenje PDV-a 1. januara 2004. mi smo za to već unapred bili pripremljeni i 50 naših kasa je tako radilo od tog dana! Ako kažu da stupa obaveza uvođenja GPRS tada, mi smo to i obezbedili, a tako isto i za fiskalne kase. Onda vidimo da ponekad kao da ispadnemo naivni. Mi uradimo, a niko drugi ne uradi! I onda ti ne možeš sa njima da se porediš, nemaš iste uslove privređivanja, nekako ispadne kao da nisi baš u ravnopravnom položaju u odnosu na ostale takmičare.

Ukrupnjavanje trgovine je neminovnost?
I ovde, u Srbiji, desiće se ono što se desilo svuda gde su došli veliki lanci. Ponekad kažem: „Voleo bih da se vozim fijakerom, ali ne može, moraš da koristiš auto i gotovo“. Koliko god vožnja fijakerom lepo zvučala, neminovnost i realnost danas jeste vožnja autom. Tako će i neke trgovine da se prilagode ovome, one gde se kupuje hleb, mleko i osnovne dnevne potrepštine će opstati, ali neke neće, pogotovo one neuređene. Možda ‘na prvu loptu izgleda’ da će ljudi ostati bez posla, ali opet, ako je od te trgovine moglo da živi nekoliko njih, mora da tu nešto nije bilo baš čisto. Znači one sa stanovišta privređivanja u celom regionu, nisu dobre, ali naćiće se neke druge mogućnosti, preusmeriće se. Veliki dolaze, i mora tako da se uradi. Mislim da je sa stanovišta celog društva bolje ovako raditi, a mali, koji treba da opstanu, opstaće sa svojom specifičnom ponudom, drugačijom organizacijom. I Mercator ima neke radnje koje daje u franšizu gde mogu da rade muž i žena i mogu da rade na drugi način. Mali trgovac mora da bude zainteresovan za to. Ali mora i da prati sve propise, ne možemo stalno da žmurimo i ne možemo u toj oblasti da imamo, da se niko ne uvredi, jedan veliki buvljak. Mala trgovina se, vidim, organizuje, i to je dobro, ali i to udruživanje će dovesti do ukrupnjavanja. Ne može drugačije, ako ne znaš šta će da bude, pogledaj oko sebe da vidiš šta je bilo. Ono što se desilo u Sloveniji i Hrvatskoj, desiće se i ovde.

Tada se povećava i pritisak na dobavljače?
Mercator u Sloveniji ima sada preko 40 odsto učešća. Naravno da pritiskamo dobavljače. Ali to je ono: ne moraš kod mene da prodaješ. Ima razloga zašto svi hoće da prodaju u Mercatoru. I to ga košta na razne načine, ali ga ja plaćam. Plaćam ga u dinarima, a ne sa 100 kilograma brašna, ili kako već. Imamo negde preko 600 dobavljača. Istovremeno, treba imati u vidu i to da je za proizvođače, tvrdim, i dalje najjeftinije i najekonomičnije da svoju robu prodaju u našim centrima, a ne da sami traže prostore, plaćaju visoke zakupnine, plaćaju svoje prodavce, dovoz robe i tome slično.

Tatjana Ostojić