Supe u kesicama

arre088-supa

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 88, septembar 2011.)

 

Supe su bogate različitim hranljivim sastojcima, lake za varenje, a još od davnina su prepisivane bolesnima radi bržeg ozdravljenja. U mnogim kulturama, bez supe je nezamislivo početi obrok. Sve manje vremena za kuvanje, ali i sve širi izbor supa u kesicama i njihova dostupnost u svim prodajnim formatima, doveli su do toga da se danas retko gde može pojesti prava domaća supa.

Od kada postoje
Smatra se da su recept doneli Turci iz centralne Azije u srednjem veku, od kada supe postaju sastavni deo evropske kuhinje. Pre nego što je u upotrebu ušao termin supa, korišćeni su nazivi čorba, potaž, kaša. Supe su se obično služile uz meso ili povrće, od čega su i pravljene. Prelivane su preko komadića hleba ili tosta koji su predstavljali najvažniji sastojak ove hrane, pri čemu se hleb koristio umesto kašike. Dugo vremena su čorbe predstavljale osnovnu hranu u evropskim zemljama. Na kraju dana, poslednji obrok je bio laganiji u odnosu na prethodna dva, pa je tu supa dobila svoje mesto, i po engleskom ‘supper’ (večera) možda i dobila naziv.

U pariskim restoranima
Nastanak supe kakvu danas znamo potiče iz 17. veka, kada počinju da se koriste kulture iz Novog sveta kao što su kukuruz, paradajz, krompir. Vremenom će supa početi da se služi bez dodataka, kao tečna čorbica sama za sebe, a negde početkom 18. veka i zvanično postaje predjelo. Na jelovnicima su se prvi put našle u 18. veku u pariskim restoranima, gde su mnoge vrste današnjih supa i nastale.

Prva dehidrirana supa
Razvoj supa je za fokus imao olakšanu pripremu, razvoj forme i pakovanja koja su olakšavala konzumaciju u različitim prilikama – kod kuće, na poslu, na putovanjima i povlađivala ‘brzom’ načinu života. Industrijski proizvedene supe postaju popularne sa otkrićem konzerve, u 19. veku. Daleke 1893, Fridtjof Nansens je čitavu exspediciju koju je predvodio u pohoodu na Severni pol, opskrbio dehidriranim supama i polupripremljenom hranom. Komercijalizaciji je doprinelo i otkriće dehidrirane supe 1897. godine, za koje je zaslužan Džon T. Dorens, hemičar kompanije Campbell’s soup. Otkriće je olakšalo pakovanje supa i snizilo njihovu cenu.

Vrste supa
Danas postoje dve osnovne grupe supa – bistre i guste supe. Nazivi bistrih supa govore od koje su namirnice pripremljene, pa imamo kokošiju, goveđu, pileću ili riblju supu i sve bolje prihvaćenu povrtnu supu. Dodaci koji se stavljaju u supu čine je specifičnom i različitom od drugih, a moraju biti sitni, količinski umereni i moraju da odgovaraju ukusu supe u kojoj se poslužuju. Osim domaće testenine mogu da se koriste nokle, rezanci, knedle, slani biskvit, prepečeni hleb, pirinač, štapići od povrća ili govedina iseckana na kockice. Guste krem supe obuhvataju supe pripremljene od veće količine namirnica biljnog i životinjskog porekla koje pred kraj pripreme mogu da se ili propasiraju (krem supe, pire supe) ili da ostanu u obliku manjih komadića (ragu supe). Krem supe se zgušnjavaju brašnom ili skrobnim brašnom i dodaje im se pavlaka i žumance, a kod pire supa se povrće pasira, a zatim razređuje bujonom.

Srpsko tržište
Tržište supa u Srbiji u prethodne tri godine beleži rast, a potencijala još uvek ima. Zamena tradicionalnih supa supama iz kesice naročito je izražena u većim gradovima, a jedan od faktora koji su ovo uslovili je evropsko radno vreme (od 9 do 17h), koje je dosta kompanija uvelo. Tradicionalna priprema supa je i dalje dosta rasprostranjena u manjim mestima i selima, pogotovo u južnoj i jugoistočnoj Srbiji. Upravo ovde leži prostor za dalji rast.

Aktuelni trendovi
Stanovnici Srbije više kupuju bistre nego krem supe. Zbog stereotipa ili navike, najviše se kupuju i jedu kokošije i goveđe supe i taj trend se nastavlja. Dosta se kupuju i supe od povrća, kao i posne supe, čija se prodaja povećava posebno u vreme posta. U ovu kategoriju se znatno ulagalo, pa su, uz pojačane marketinške napore i izmene ambalaže, na tržište plasirani brojni novi brendovi ili repozicionirani postojeći. Tržište instant supa, s druge strane, je u Srbiji trenutno malo, ali ima veliki potencijal. U okolnim zemljama postoji veći izbor instant supa, a taj trend će polako stizati i kod nas u narednih nekoliko godina. Takođe, postaje aktuelan trend zdrave ishrane bez aditiva, organski gajene hrane i makrobiotičke hrane. Campbell’s je u Americi već uveo supe sa manjim procentom soli, pa se pretpostavlja da će to i kod nas za par godina postati aktuelno. Na našem tržištu će se pojaviti supe sa funkcionalnim dodacima kao što su vitamini, minerali, a nešto od ovog je već primenjeno u ‘dečjim’ supama.

Aleksandra Memedović
PR Manager
Centroproizvod