(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 89, oktobar 2011.)

Goran Tadić, predsednik Upravnog odbora mlekare Meggle Srbija

PONOVO U VRHU

„Jedan od osnovnih problema sa kojim se suočavamo u Srbiji je neuređeno tržište otkupa sirovog mleka, ali i nelojalna konkurencija na tržištu gotovih proizvoda. Ne zaboravimo da na srpskom tržištu postoji ogroman broj prerađivača mleka, a sa druge strane imamo deficit kvalitetne sirovine. Sav teret razvoja sirovinske baze prebačen je na prerađivače mleka.“

Mlekara Mladost osnovana je 1954. godine kao državna firma. Tada je zapošljavala oko 50 radnika i decenijama je važila za jednu od pet najznačajnijih mlekara u Srbiji. Nakon prve privatizacije 2002. godine, nastupa težak period za ovog kragujevačkog proizvođača mleka i mlečnih proizvoda. Pet godina kasnije, nakon što je ta privatizacija poništena, mlekaru Mladost kupila je beogradska firma Silbo. Ta kompanija je za dve-tri godine uspela da vrati mlekaru u vrh. Krajem prošle godine, Silbo je Mladost prodao svom poslovnom partneru, nemačkoj mlekarskoj kompaniji Meggle. Zvanično preuzimanje obavljeno je u martu 2011, a u julu ove godine Mlekara Mladost menja naziv u Meggle Srbija, kompaniju koja danas zapošljava 110 radnika. O planovima mlekare, kao i o situaciji na tržištu mleka u Srbiji, za Progressive magazin govori Goran Tadić, predsednik Upravnog odbora mlekare Meggle Srbija.

Od 2004. godine, kompanija Meggle je treći vlasnik Mlekare Mladost. Da li mislite da je sada ovo pravi poslovni potez i zašto?
Da, mislimo da je ovo sada pravi poslovni potez. Smatramo da je od izuzetnog značaja za nas i našu budućnost to što je kupac mlekare baš Meggle, koji je u branši mlekarstva veoma poznat po svom strateškom razvoju u svim zemljama, po dobrim i kvalitetnim proizvodima i po veoma dobroj saradnji sa svojim kooperantima, što stavlja u sam vrh svojih ciljeva.

Kakvi su planovi kompanije Meggle za mlekaru u Kragujevcu?
Planovi za ovu godinu su sprovođenje investicija u vrednosti od četiri miliona evra i završavanje projekata u predviđenim rokovima.

Koji deo tih investicija je već realizovan i u šta su bila najveća ulaganja?
Realizovano je 80 odsto investicija, prvenstveno usmerenih na poboljšanje proizvodnog pogona, a planira se i izgradnja novog skladišta do polovine sledeće godine.

Meggle je prisutan na Balkanu već deset godina, a nedavno je kupio pogone i u Albaniji. Da li postoji interes za kupovinu još neke mlekare u Srbiji?
Meggleov pristup novom tržištu jeste ulaganje, stabilizovanje na tržištu i proširivanje postojećeg biznisa u Srbiji. A da li će doći do širenja, vreme će pokazati.

Mlekara je kupljena od dugogodišnjeg partnera, kompanije Silbo, koja je bila zadužena za plasman Meggleovih proizvoda. Da li je to bio strateški plan, da mlekaru prvo kupi Silbo, pa da je onda proda Meggleu?
Meggle i Silbo su bili i biće i ubuduće strateški partneri u Srbiji, ali na malo drugačiji način partnerskih odnosa. Kupovina mlekare Mladost nije bila strateški plan. Meggle je od 2008. godine pokazao interesovanje za ulaganja u Srbiji, a mlekara Mladost je pokazala najbolje predispozicije za ostvarenje njegovih želja i planova.

Kada se očekuje otvaranje pogona u Kragujevcu?
Predviđeni projekti za pomenuti pogon u Kragujevcu biće završeni do kraja ove godine, kada se i očekuje njegovo otvaranje.

Da li ste nakon preuzimanja nastavili saradnju sa kooperantima koji su mlekaru snabdevali mlekom?
Saradnju sa kooperantima nismo samo nastavili, već smo je proširili i dalje je proširujemo. Vršimo restrukturiranje u korist kooperanata i mlekare. U idućoj godini planirano je da značajna sredstva budu uložena u otkup mleka.

Da li je obavljena ponovna kontrola proizvodnih kapaciteta kooperanata?
Meggle vrši snimanje terena i trenutne infrastrukture otkupa mleka, a u sledećoj godini planira značajna ulaganja i promene.

Koliki je dnevni ulaz mleka u mlekaru? Koliki su dnevni kapaciteti prerade mleka i mlečnih proizvoda?
Meggle trenutno otkupljuje 60 tona mleka dnevno, a od decembra meseca planira se proširenje kapaciteta za dodatnih 50 tona. Tako bi u sledećoj godini Meggle trebalo da prerađuje 110 do 120 tona mleka dnevno, a projekti su koncipirani i na 200 tona mleka.

Koji brendovi se trenutno proizvode i da li je u planu proširenje ove liste?
Meggle će ubuduće proizvoditi svoj bazni asortiman, ali i brend Mladost. Od proizvoda, tu su dugotrajno mleko, jogurt, kiselo-mlečni proizvodi kao što su pavlaka, kiselo mleko, mileram, sir, sirni namaz, maslac, a u planu je i proširenje liste asortimana. Baziramo se na proizvode poznate tržištu i zasigurno ćemo održavati kvalitet oba brenda.

Da li se Meggleovi brendovi proizvode samo za domaće tržište ili se i izvoze? Ako se izvoze, na koja sve tržišta?
Mi želimo da izvozimo iz našeg pogona u Kragujevcu, ali u ovom trenutku smatramo da imamo dovoljno posla u Srbiji. Za ovu i iduću godinu cilj nam je pozicioniranje u Srbiji. A jedan od zasigurno dobrih proizvoda koji želimo regionalno da plasiramo na tržišta zemalja bivše Jugoslavije i Albanije, je paprika u pavlaci, koja u našem sistemu ima strateški značaj.

Sa kojim sve trgovinskim lancima imate saradnju?
Imamo dobru saradnju sa svim trgovinskim lancima koji posluju na teritoriji Srbije.

S obzirom na to da je reč o lako kvarljivim proizvodima, kako je rešeno pitanje distribucije?
Kada sam pomenuo novi vid saradnje sa Silbom, mislio sam upravo na distribuciju. Oni se brinu da naš proizvod u hladnom lancu svež stigne do naših potrošača.

Kakva je regionalna pokrivenost? Da li se posebno izdvajaju neki regioni u Srbiji koji su naročito dobro pokriveni i koji su to delovi?
Zastupljeni smo na celoj teritoriji Srbije, naravno uvek stavljamo akcenat na Beograd i Novi Sad kao najrazvijeniji deo tržišta Srbije, kao i na centralnu Srbiju, gde je Mlekara Mladost, a sada Meggle, prisutan dugi niz godina.

Da li očekujete da će Meggleova kupovina mlekare u Kragujevcu u neku ruku doprineti regulisanju tržišta mleka u Srbiji?
Konkurencija na tržištu je uvek dobrodošla, jer daje potrošaču mogućnost biranja i odlučivanja. Dugoročno posmatrano, nadamo se da će se dolaskom novih stranih investicija u Srbiji poboljšati situacija.

Šta je, prema Vašem mišljenju, najveći problem sa kojim se suočava ovo tržište? Kako biste ga Vi rešili?
Najveći problem tržišta je nepostojanje zdrave konkurencije, kao ni adekvatne državne regulative, koja bi uredila odnose na tržištu. Moglo bi se reći da je osnovni problem strukturalni, odnosno nepostojanje kvalitetne sirovinske baze koja je osnov za razvoj mlekarske industrije. Prema mom mišljenju, taj problem se mora rešavati kroz podsticanje investicija u razvoj mlečnog govedarstva, uz aktivno učešće države kroz politiku subvencija.

Koji su, generalno, problemi sa kojima se suočavate na srpskom tržištu?
Kao što sam već spomenuo, jedan od osnovnih problema sa kojim se suočavamo je neuređeno tržište otkupa sirovog mleka (ne postoji Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta, kao nezavisno telo), ali i nelojalna konkurencija na tržištu gotovih proizvoda. Ne zaboravimo da na srpskom tržištu postoji ogroman broj prerađivača mleka, a sa druge strane imamo deficit kvalitetne sirovine. Sav teret razvoja sirovinske baze prebačen je na prerađivače mleka.

Po Vašem mišljenju, koje bi tri stvari prvo trebalo promeniti u Srbiji u cilju uspostavljanja boljih uslova za poslovanje?
Mislim da za to ne postoje gotovi recepti koje samo treba prepisati, ali imamo vrlo bogato iskustvo drugih zemalja koje su već prošle kroz period tranzicije i čija pozitivna i negativna iskustva treba pažljivo sagledati. Siguran sam da na taj način možemo definisati set mera koje su primenljive na našem tržištu i koje će na najbolji način dovesti do uspostavljanja zdrave poslovne klime, a sve drugo će urediti samo tržište kroz svoje mehanizme.

U poređenju sa ostalim tržištima na kojima poslujete, naročito u okruženju, kako ocenjujete srpsko tržište i srpskog potrošača?
Tržište je neuređeno i još uvek nerazvijeno, ali se vrlo brzo razvija. Čak i brže nego u zemljama u regionu. U tome smo i prepoznali našu šansu, jer smo sigurni da, uz iskustva koja imamo iz regiona, možemo pronaći i put do srpskog potrošača.

Koliko je vaše tržišno učešće i da li je u planu njegovo povećanje?
Povećanje tržišnog učešća je svakako u planu. To je i razlog zašto smo došli u Srbiju i zašto smo ove godine investirali četiri miliona evra u fabriku u smislu povećanja kapaciteta i instaliranja novih proizvodnih linija.

Ana Filipović