(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 207, maj 2023)

KATEGORIJA ZABELEŽILA RAST OD 5,8 MILIONA EVRA U PRODAJNOJ VREDNOSTI

Šunka na tržištu Srbije u periodu od aprila 2022. do marta 2023. godine najveću vrednost i količine prodaje ima u kanalu hiper i super marketa (preko 300m₂).

Retail Zoom analiza tržišta:

TRENDOVI I GLAVNI IZAZOVI

Od 2023. do 2031. procene kretanja globalnog tržišta mesnih prerađevina će imati kontinualnu stopu rasta (CAGR) od 4,6%. Do kraja 2023. estimacije su da će ovo tržište dostići 356 milijardi dolara. Kupovne i navike u ishrani su se dramtično promenile, rezultujući visokim zahtevima kupaca za procesiranom hranom širom sveta. Procenjuje se da smanjenje vremena potrebnog za kuvanje mesa kod kuće zbog užurbanog načina života dodatno doprinosi rastu globalnog tržišta prerađenog mesa. S druge strane, predviđa se da će porast incidencije gojaznosti zbog velike potrošnje proizvoda od mesnih prerađevina ometati rast globalnog tržišta prerađenog mesa u narednom vremenskom periodu. Pored toga, rastući lanci brze hrane i restorana mogu dodatno pružiti potencijalne mogućnosti za rast tržišta prerađenog mesa u narednim godinama. Dugotrajne mesne prerađevine globalno beleže veći rast od kratkotrajnih mesnih prerađevina. Klasični kanali trgovine (supermarketi i hipermarketi) imaju najveći potencijal za kategoriju.

U kontekstu opšteg stava potrošača, prerađeno meso i dalje igra suštinsku ulogu u ishrani potrošača. Meso i dalje ostaje najpopularniji izvor proteina među potrošačima. Iako vegetarijanska ishrana i pokreti dobijaju veliku pažnju (različite vrste posta), samo oko 3% potrošača prema globalnim istraživanjima izostavlja meso iz svoje ishrane tokom perioda od 14 dana. Međutim, čini se da se meso ovih dana koristi više kao sastojak, a manje kao glavno jelo, pošto procenat obroka koji sadrže meso ima trend pada.

TRŽIŠTE SRBIJE

Podaci kompanije Retail Zoom se odnose na količinsko i vrednosno učešće šunke (iz segmenta kratkotrajnih mesnih prerađevina) na maloprodajnom tržištu Srbije od aprila 2022. do marta 2023. U odnosu na isti period godinu dana ranije (od aprila 2021. do marta 2022), kategorija šunke je zabeležila rast od 5,8 miliona evra u prodajnoj vrednosti, a tome najviše doprinosi rast prosečne cene po jedinici prodaje (kg) od 15%. Trend diktira rast cena u modernim formatima (oraganizovana trgovina) i regionima Beograd i Sever (Vojvodina).

Gledano po kanalima prodaje, ovaj vrednosni rast dolazi dominantno iz kanala super/hiper marketa (rast od 4,5 miliona evra), zatim kanala srednjih i velikih radnji (+1 milion evra) i na kraju kanla malih radnji (+300 hiljada evra). Posmatrajući regione, najveći doprinos rastu vrednosne prodaje donosi region Beograd (rast od 2,1 miliona evra), sledi Sever sa +2 miliona evra, region Istok sa +1,2 miliona evra i region Zapad sa +500 hiljada evra.

Ovaj perfomans je vođen porastom prosečne cene po jedinici prodaje (kg), pa je nivo rasta cena po kanalima i regionima za šunku u skladu sa apsolutnim rastom vrednosti kategorije. Kanal super/hiper marketa beleži porast cene od 15%, kanal srednjih i velikih radnji ima porast cene od 14%, a u malim radnjama su prosečene cene po kilogramu porasle 12% u periodu od aprila 2022. do marta 2023, u odnosu na isti period godinu dana ranije. Region Beograd beleži rast cena od 17%, region Sever od 16%, Istok i Zapad u proseku imaju rast prosečne cene po kilogramu šunke od 13% u posmatranom periodu.

Usled prikazanog inflatornog pritiska i rasta cena sirovina, kupci primenjuju različite strategije uštede, pa samim tim privatne robne marke dobijaju sve više na značaju u ovoj kategoriji. Na maloprodajnom tržištu Srbije od aprila 2022. do marta 2023, u odnosu na isti prethodno posmatrani period (od aprila 2021. do marta 2022), u kategoriji šunke privatne robne marke (kumulativno) su zabeležile najveći porast vrednosnog učešća (od 0,92 procentna poena) i rast vrednosne prodaje od 22%.

Brand switching analiza na jednom posmatranom periodu (mart 2023. vs. februar 2023) pokazuje da rast vrednosnog učešća privatne robne marke (kumulativno) od 0,98 procentnih poena najviše dolazi od prelaza kupaca sa brendova proizvođača Carnex, Neoplanta, Yuhor i Zlatiborac.

Cenovni index kreiran od prosečne cene šunke (po kilogramu) upoređen po kvartalima (od Q1 2021. do Q1 2023), pokazuje najveći porast cene proizvoda u šunkama (stišnjena, pizza, praška…) i iznosi 25% u Q1 2023. u poređenju sa Q1 2021.

Vodeći igrači

Vodećih pet proizvođača u kategoriji šunke u periodu od aprila 2022. do marta 2023. godine (poređanih po abecednom redu), vrednosno posmatrano su: Carnex, Neoplanta, Perutnina Ptuj, Yuhor, Zlatiborac i privatne robne marke (kumulativno).

ŠUNKA SE NAJVIŠE KUPUJE U HIPER/SUPER MARKETIMA

Najveći rast komadne prodaje ostvaren je u malim prodavnicama (13,1%), dok je najmanji rast komadne prodaje zabeležen u velikim i srednjim prodavnicama (1,2%).

NielsenIQ analiza tržišta:

Kakva je prodaja šunke iz godine u godinu govore  podaci o prodaji robe široke potrošnje iz NielsenIQ maloprodajnog panela. U posmatranom periodu od aprila 2022. do marta 2023, kada je u pitanju ukupna prodaja na nivou Srbije, zabeležen je rast u odnosu na isti period prethodne godine. Vrednosna prodaja veća je za 19,1%, količinska za 2,9%, dok komadna ima blagi rast od 2,9%.

Vrednosna prodaja šunke u posmatranom periodu zabeležila je najveći rast u zapadnoj Srbiji (33,8%), potom sledi jugoistočna Srbija sa 24% vrednosnog rasta.

Najveća količinska prodaja šunke ostvarena je u zapadnoj Srbiji (18,3%) i jugoistočnoj Srbiji (6,1%), dok je pad prodaje količina zabeležen u  Beogradu za 3% i u Vojvodini za 2,4%.

Po kanalima prodaje

Posmatrano po kanalima prodaje preko kojih ovi proizvodi stižu do potrošača, a uključeni su hiper/super marketi, velike/srednje i male prodavnice, najveći rast komadne prodaje ostvaren je u malim prodavnicama (13,1%), dok je najmanji rast komadne prodaje zabeležen u velikim i srednjim prodavnicama (1,2%). U hiper i super marketima rast komadne prodaje iznosi 2,7%.

Kada je u pitanju vrednosna prodaja, u malim prodavnicama (do 40m²) zabeležen je rast od 45,5%, u velikim/srednjim 15,1%, a u hiper/supermarketima 18,8%.

Najveći udeo u prodaji šunke beleži hiper/super kanal i to 57,7% po vrednosti. Na drugom mestu su velike i srednje prodavnice u kojima je zabeležena vrednosna prodaja od 34,8%, dok je učešće malih prodavnica 7,4%.

Po regionima

Kada je reč o vrednosnoj prodaji po regionima, Beograd je zaslužan za 36% udela, Vojvodina 24,3%, jugoistočna Srbija ima 20,2% udela, a zapadna Srbija 19,4%.

Ukoliko pogledamo količinsko učešće, Beograd ima 32,3%, Vojvodina 25%, jugoistočna Srbija 22,2%, a zapadna Srbija 20,5%. 

Po vrsti mesa

Ako posmatramo podelu prema vrsti mesa, najdominantnije je svinjsko sa 97,1% vrednosnog učešća u totalu, dok pileće zauzima 1,3%, a ćureća šunka 0,5%.

Po veličini pakovanja

Ukoliko se osvrnemo na veličinu pakovanja, pakovanje od 1kg ima najviše vrednosno učešće u prodaji sa 75,1%, sledi ono od 350g sa 16,9%, dok ostala pakovanja imaju dosta niže učešće.

Vodeći igrači 

Top 5 proizvođača u Srbiji ostvarila su u posmatranom periodu od aprila 2022. do marta 2023. količinsku prodaju od 85,8% i vrednosnu prodaju od 87,5%.

Top 5 proizvođača (poređano abecednim redom) su: Carnex, Neoplanta, Pik Vrbovec, Yuhor i Zlatiborac.