ROBERT FERKO, PREDSEDNIK UPRAVE DROGA KOLINSKE

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.18, novembar 2005.)

TRGOVAC JE UVEK U PRAVU!

Robert Ferko, predsednik Uprave Droga Kolinske: “Nemamo iluzije da možemo da se takmičimo sa velikim multinacionalnim kompanijama”.

Droga Kolinska je nova kompanija, osnovana ove godine, u kojoj većinsko vlasništvo ima Istrabenz. Nastala je spajanjem dve najjače slovenačke prehrambene industrije – preduzeća Droga i Kolinska, nakon desetogodišnjeg procesa. To je bio povod za razgovor sa novim predsednikom Uprave kompanije Robertom Ferkom.

Da li je vlasnička struktura Droga Kolinske tajna?
Knjiga akcionara je javno objavljena i svako može da dođe do tog podatka, nije nikakva tajna. 55 odsto ima Istrabenz, paradržavni fondovi zajedno približno 10 odsto, a od većih akcionara tu su: Maxima d.d, Zavarovalnica Triglav, i drugi U ovom trenutku ima oko 3.400 akcionara.

Kako je proteklo spajanje Droge i Kolinske?
Poslednja faza udruživanja, počela je u avgustu prošle godine, izjavama uprava. Formalno, proces smo završili na skupštinama 6. aprila ove godine, kad smo se složili sa odlukom o spajanju ta dva preduzeća. Nakon toga, 3. maja 2005. godine, službeno je stvoreno novo preduzeće Droga Kolinska d.d. i u isto vreme prestale su da postoje Droga i Kolinska. Taj proces započeo je još 1995. godine, kada je bio prvi pokušaj spajanja. Nakon toga bila su još dva neuspela pokušaja.

Koji je, prema Vašem mišljenju, bio motiv za spajanje ta dva preduzeća? Ulazak u EU?
Ako mene pitate, te dve firme trebalo je već odavno da se spoje. Ulazak u Evropsku uniju bio je samo tačka na i. I pre je postojala konkurencija, ali ulaskom u EU to udruživanje je stvarno postalo potrebno. Droga i Kolinska su bila dva najjača preduzeća na području prehrambene industrije. Zajednički portfelj njihovih brendova je najznačajniji u ovom regionu. Zbog toga je spajanje imalo smisla, i to je bila, na neki način, garancija ekonomičnijeg poslovanja u budućnosti. Postali smo mnogo prihvatljiviji, kao veći partner, za naše trgovce, a imamo i regionalne ambicije, pa i šire. Trgovina se širi preko granica, a tu je i ta jačina brendova koju sam već spomenuo.

Da li je još rano da se govori o nekim rezultatima? Postoji li problem korporativne kulture?
Korporativna kultura je različita i zapravo predstavlja veliki izazov. Spajanje i usklađivanje predstavlja najveći izazov i za mene lično, kao i za upravu. Pre pet godina smo se preselili u veliku novu fabriku u Izoli, tada još kao Droga Portorož. To je dosta trajalo, upravo zbog različitih kultura, nije bilo pravog kontakta. Nadam se da ćemo uskoro uspeti.

Odakle potiču tolike razlike?
I jedno i drugo preduzeće spadaju u onu ‘staru industriju’, da je tako nazovem. I Droga i Kolinska bile su među prvim preduzećima koja su počela da se kotiraju na Ljubljanskoj berzi, preduzeća proizišla iz privatizacije. Kolinska je imala tradiciju dugu 100 godina, a Droga 40. Za to vreme, stvarane su različite korporativne kulture, sistemi, vrednosti… Sve je to zavisilo od menadžmenta, rukovodstva. I u mojoj porodici sin i ćerka su drugačije osobe. Vrlo je teško naći zajednički imenilac, to je izazov.

Vi ste iz Droge došli u Kolinsku, dakle Vi ste prvi imali problem da se prilagodite?
Tako je. Sad smo dakle u tom procesu stvaranja nove kulture, integracije. Preduslov je da se odrede strateški ciljevi preduzeća, a zatim i vrednosti. Da pokušamo da za što veći broj ljudi odredimo njihovu priču, u ovoj našoj, za koju želimo da bude uspešna.

Kakva su iskustva nakon ulaska Slovenije u EU?
Prošla godina je, u svakom pogledu, bila prekretnica u poslovanju, iako još nije bilo onih pravih kumulativnih rezulatata, pošto smo ušli u Uniju 1. maja. Tada su prestali da važe i svi ugovori o slobodnoj trgovini sa državama bivše Jugoslavije, prema kojima su mnoga slovenačka preduzeća imala brojne pogodnosti na tim tržištima, proizvodi su bili puno konkurentniji. Sa ulaskom u EU sve je to palo, iako kažem da prošla godina još nije pravi pokazatelj.

Ipak, osetilo se u poslovanju?
Prošle godine ne, jer smo pripremili ostatak iz prethodne godine sa većom proizvodnjom i izvozom na ta područja, i mogli smo još nekako da kompenzujemo. U ovoj godini multinacionalne kompanije mnogo lakše dolaze na police u Sloveniji, intenzivnije obrađuju trgovce i krajnjeg potrošača. Nema više tih sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama bivše Jugoslavije.

Šta su oni za vas značili?
Mi sada mnogo teže uspevamo da zadržimo svoje pozicije na policama na tržištima zemalja bivše Jugoslavije. Ti sporazumi o slobodnoj trgovini značili su da ne postoje nikakva dodatna opterećenja za naše proizvode, ni carinska, ni vancarinska. Sada ona postoje. Kada pogledam u celini, mnogo smo manje konkurentni nego ranije.

Da li je to razlog kupovine srpskih firmi?
Naša ambicija je da postanemo jedan od najjačih regionalnih igrača. Da bismo to postali, potrebni su nam i takvi partneri. U preduzeću Grand Prom našli smo takvog partnera. I mi njima predstavljamo partnera pomoću kojeg mogu da ostvare takve ambicije. Njihove robne marke su regionalni lideri i imaju znatan tržišni udeo, što se tiče kafe na srpskom i tržištu BiH. Soko Štark, koji smo zajedno preuzeli, je takav na konditorskom području.

Koji je pravni okvir te saradnje?
Imamo zapravo tri vida saradnje. U preduzeću Grand Prom odnos je 75 odsto Droga Kolinska, a 25 odsto vlasnik Slobodan Vučićević. Na isti način smo zajedno ušli u preduzeće Soko Štark. Drugi vid saradnje je korporativni. Slobodan Vučićević je izvršni direktor u najvišem rukovodstvu preduzeća, i on je regionalni vođa na sva tri tržišta – BiH, Srbije i Crne Gore i Makedonije. On je, takođe, i jedan od vlasnika preduzeća Droga Kolinska ovde u Ljubljani. Postoji dakle reciprocitet. Glavna namera u tim pregovorima bila je da se steknu partneri koji imaju jake regionalne brendove, dobro razvijene distributivne mreže i odličan menadžment.

Na koja tržišta izlazi Droga Kolinska?
Na mnoga. Jaka tržišta su Rusija i područje zapadne Evrope. Ako posmatramo samo Drogu Kolinsku, 60 odsto ostvarujemo u Sloveniji, a 40 odsto izvozom.

Svedoci smo ukrupnjavanja slovenačke prehrambene industrije. Može li ona danas ravnopravno da se nosi sa konkurentima iz EU?
Nemamo iluzije da možemo da se takmičimo sa velikim multinacionalnim kompanijama, što se tiče obima poslovanja. Naša ambicija je regionalna i želimo da iskoristimo vreme koje nam je preostalo dok velike strane kompanije nisu ušle i zauzele pozicije na ovim tržištima. Ne možemo da se takmičimo ni sa proizvodima koje oni imaju. Oni nas mogu uništiti svojom ekonomijom obima. Mi imamo proizvode koji su različiti i specifični za ova regionalna tržišta, a za naše kapacitete to su velike serije.

Da li je tačno da je upravo prehrambena industrija najviše stradala prilikom ulaska u EU i da li ste to osetili u vašem poslovanju?
Ne. Mislim da je to zbog naših vrlo dobrih proizvoda i pozicija na tržištu zapadne Evrope. Imamo jako preduzeće u Švedskoj, i dobru prodaju u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj… U 2003. godini imali smo 14 odsto tržišnog udela u segmentu pašteta u Austriji. Nama se zapravo otvorio pristup u više trgovačkih lanaca. Prepoznatljivi smo. Kada se nađeš u ogromnoj kritičnoj masi stranih trgovačkih lanaca, dolazi do domino efekta – žele te i oni u kojima još nisi prisutan.

U Hrvatskoj ste prisutni u svim većim lancima?
Što se tiče ključnih kupaca na tom tržištu, svojim brendovima prisutni smo svuda. Radimo sa CBA, Getroom, Metroom, tu su Billa, KTC i drugi. Hrvatska nam je izuzetno važno područje.

Sa kojim trgovačkim lancima radite na ostalim tržištima u regionu, u Bosni, Srbiji?
U Srbiji radimo sa C Marketom, ali u nešto manjem obimu. Zatim sa Deltom i Maxijem, a preko našeg strateškog partnera, Grand Proma, u Srbiji radimo sa svim trgovcima, sa određenim asortimanom, koji širimo. U BiH Droga Kolinska je lider sa paštetom, tako da radimo sa svim lancima.

Da li se osetio pad prodaje u Srbiji, izlaskom iz bivše Jugoslavije?
Svakako, tamo smo pre nekoliko godina bili gotovo zaboravljeni. Onda smo osnovali svoju firmu, preko koje smo počeli da distribuiramo proizvode. Ipak smo u Srbiji još uvek vrlo malo prisutni, u poređenju sa ranijim periodom.

Koji su planovi za regiju bivše Jugoslavije?
Za sledeću godinu nam je u planu povećanje vrednosnog obima poslovanja za 27 odsto. Te ambicije potvrđujemo i novom fabrikom paštete u BiH, koja će sigurno da pojača našu konkurentnost. Fabrika je još uvek u izgradnji, a proizvodnja bi trebalo da počne u septembru iduće godine.

Da li ćete uspeti da i tamo osigurate isti nivo proizvodnje i kvaliteta?
Moramo. Tehnologija će biti savremenija nego ovde u Izoli. Već smo počeli da zapošljavamo stručnjake iz Sarajeva, a obuku obavljamo u Sloveniji. U planu je 80 novih radnika. Za godinu dana ljudi moraju da budu spremni za posao. Ne vidim tu nekih većih problema. Kapacitet će biti isti kao u Izoli, približno 4.500 tona paštete na godišnjem nivou.

To će biti proizvodnja samo za tržište BiH?
Ne. Kao prvo, želimo da ojačarno naš brend na BiH tržištu, a snabdevaćemo i tržište SCG i Makedonije. Računamo i na Tursku i Bliski Istok.

Postoje li neke razlike između poslovanja sa trgovcima iz EU i iz zemalja bivše Jugoslavije?
Moje mišljenje je da postoji drastična razlika. S jedne strane, trgovci iz regije brzo preuzimaju zapadna iskustva, dok strani lanci svoje uslove prilagođavaju lokalnom obimu poslovanja. Fleksibilniji su. Mi se ipak prilagođavamo trgovcima, jer su oni naši prvi kupci i uvek su u pravu.

Da li postoje razlike u pogledu plaćanja?
U Hrvatskoj su rokovi plaćanja vrlo dugi. Međutim, postoji određena sigurnost da ćeš ipak dobiti svoj novac. U SCG, na primer, monetarna stabilnost još uvek nije dovoljno uspostavljena, pa tamo realna vrednost onoga što moraš da naplatiš opada iz dana u dan. Najvažnije je biti zanimljiv trgovcu. Već sam spomenuo da smo se zbog toga i ujedinili i započeli saradnju sa regionalnim partnerima. Prilikom ulaska na novo tržište, prvenstveno trgovac, iako ne samo on, postavlja uslove, i iz tog razloga moraš da ponudiš zanimljive brendove.

Šta za vas, kao proizvođača, znači još uvek velika fragmentiranost trgovine?
U Hrvatskoj ipak već može da se oseti konsolidacija, dok je u Srbiji i Crnoj Gori trgovina još uvek jako fragmentirana. Nama zapravo i odgovara fragmentirano tržište. Mislim da nijednom dobavljaču nije u interesu konsolidacija, jer nam se u tom slučaju diktiraju uslovi, njihovi smo taoci. Ipak i jedna i druga situacija imaju i svoje mane, i svoje prednosti. Kada propadaju mali trgovci, često roba ne može da bude naplaćena.

Ko vam je najveći konkurent u regionu?
Prehrambena industrija je u svim zemljama regiona vrlo jaka, kao što je bila i u bivšoj Jugoslaviji. Takođe, postoje i evropske firme koje su nam, s jedne strane konkurenti, dok ih s druge gledamo i kao partnere. Sa mnogima sarađujemo, a želimo tu saradnju i da produbimo. Sarađujemo sa Podravkom, Franckom, Grand Promom, Vitaminkom u Makedoniji i Vitaminkom u BiH, itd.

Na koji način planirate da se borite sa multinacionalnim kompanijama?
Oni melju sve ispred sebe, ali ipak još uvek imaju strah od ulaska na ova tržišta, na velika vrata, zbog njihove nestabilnosti. Mi još imamo vremena da se na odgovarajući način reorganizujemo.

Planirate li akvizicije hrvatskih kompanija?
U ovom trenutku ne.

Da li ste zadovoljni saradnjom sa Grand Promom?
Vrlo smo zadovoljni. Dugo smo razgovarali pre nego što smo postali partneri, tako da se za sada sve odvija po dogovoru. Brendovi Grand Proma ušli su na tržište Makedonije, gde do sada nisu bili prisutni. Grand Prom će, pak, sa svojom distributivnom mrežom da ojača pozicije naših proizvoda na tržištu BiH i SCG. Zajedno smo ušli u Soko Štark, što je, takođe, velika stvar.

Kakav je status vaše kompanije u Soko Štarku?
Naših je 75 odsto, odnosno, struktura je ista kao i u preduzeću Grand Prom. Ostalo je još dosta stvari koje treba urediti. Mnogi procesi moraju da se prilagode i racionalizuju. Takođe, modernizovaćemo fabriku. Uveren sam da će u roku dve do tri godine sve doći na svoje mesto.

Ne planirate otpuštanja?
Najavili smo socijalni program za tu fabriku, kog se sada pridržavamo. Soko Štark ima previše zaposlenih, ali ipak pokušavamo da rešimo situaciju tako da svi budu zadovoljni.

Kakva će biti uloga Slobodana Vučićevića, direktora Grand Proma, u toj udruženoj firmi?
Slobodan Vučićević je izvršni direktor, član najvišeg rukovodstva firme. Zadužen je za sve operacije grupe na spomenutim tržištima. Ujedno je jedan od najvećih pojedinačnih vlasnika matične kompanije ovde u Sloveniji.

Planirate li još neke akvizicije u Srbiji i kakvi su dalji planovi za tržišta SCG i Makedonije?
U ovoj godini smo već imali veliku investiciju u našu pržionicu u Makedoniji, povećali smo kapacitet za 100 odsto, tako da je sada kapacitet približno 3.500 tona kafe godišnje. Tržište je teško oko 5.500 tona. Ujedno smo započeli sa proizvodnjom i prodajom brendova Grand Proma na tom tržištu. Sto se tiče BiH, uzdržani smo kada je u pitanju Cockta, jer stvari nisu takve kakve bi trebalo da budu. Tu je još veliki potencijal. Možda će biti još nekih manjih akvizicija u Srbiji, i toj regiji. Prvenstveno želimo da se konsolidujemo do kraja i da rastemo organski.

Znači, Slovenija vam je malo tržište?
Tako je. Kada bi se fokusirali samo na Sloveniju, značilo bi da nemamo nikakve regionalne ambicije. Nemamo nikakvih predrasuda, velika nam je prednost i sličan jezik i slične prehrambene navike.

Budućnost trgovine na ovim područjima?
Mislim da će u Hrvatskoj biti daljeg ukrupnjavanja, ali ne do te mere kao u Sloveniji. Što se tiče Srbije, mislim da će koncentracija biti slična kao u Poljskoj, do 50 odsto. U Srbiju će sigurno da uđu još neki strani trgovački lanci, a mislim da su u Hrvatskoj mnogi već prisutni.

Razgovarala: Zora Koprivnjak