(tekst objavljen u Progressive magazinu br.45, februar 2008.)
SLATKI ZALOGAJI
Na našem tržištu ne postoji pravi lider u kategoriji pralina, učešće velikog broja proizvođača je, po analizi agencije MEMRB, prilično izjednačeno. Najviše pralina proda se u centralnoj Srbiji.
U čarobnom čokoladnom raju, praline zauzimaju posebno mesto. One su jedno od malih radovanja o kojima maštaju sva deca. I ne samo deca. Bio ljubitelj ili ne, svako se raduje tom luksuznom čokoladnom pakovanju, i kada ga daje i kada ga prima kao poklon. Šta je to toliko primamljivije kod pralina u odnosu na ostale čokoladne proizvode? Nezamenljiv osećaj naslađivanja, svetlucava ambalaža ili mogućnost izbora?
MEMRB analiza tržišta
MEMRB se bavi praćenjem maloprodaje u segmentu proizvoda široke potrošnje. Ova kompanija pokriva maloprodajne kanale, koristeći klasičnu metodologiju maloprodajnog inventarisanja koja podrazumeva mesečne ili dvomesečne posete stalnom i reprezentativnom panelu (uzorku) maloprodajnih objekata, u cilju prikupljanja informacija o zalihama, nabavci, cenama i kombinuje ih sa skeniranim podacima iz lanaca sa kojima sarađuje. Širok spektar proizvoda koje pokriva upotpunjuju i praline. MEMRB praline definiše kao proizvode veće od bite sizes – takozvanih zalogaja, visokog kvaliteta, više cene i vrlo kompleksnog sastava. Prodaju se uglavnom u kutijama, ponekad su pojedinačno upakovane, a mogu se pojedinačno i prodavati. U ovoj analizi, bavimo se poređenjem podataka na tržištu Srbije za period oktobar/novembar 2006. godine – oktobar/novembar 2007. Značaj pojedinih tipova objekata za kupovinu pralina imao je izvesne oscilacije tokom vremena. Najveći promet pralina je u velikim bakalnicama, ali se primećuje da je u poslednjem periodu oktobar/novembar 2007. sa 34,8 odsto to učešće najniže za celu proteklu godinu, to jest 1,3 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine, a čak pet odsto manje u odnosu na period jun/jul 2007. kada je to učešće dostiglo maksimum. Takođe, smanjuje se i učešće malih bakalnica na 30,9 odsto, što je skoro 11 odsto manje nego godinu dana ranije. Nasuprot bakalnicama, supermarketi su sve više interesantni pri nabavci ovih proizvoda, što potvrđuje veliki rast u poslednjem posmatranom periodu kada dostižu 30,7 odsto, što je za 10,9 odsto više nego u oktobru/novembru 2006. godine. Nakon malog porasta, učešće kiosaka u ukupnoj prodaji pralina ponovo opada i ostvaruje 3,5 odsto u poslednjem periodu. Po regionima, situacija je prilično stabilna tokom vremena. Više od trećine ukupnih količina pralina se prodaje u centralnoj Srbiji, s tendencijom rasta tokom vremena i u poslednjem periodu oktobar/novembar 2007. dostiže maksimalnih 39,9 odsto. U zapadnoj Srbiji učešće od 32,1 odsto ostvareno u poslednjem periodu realno oslikava situaciju tokom cele godine. Oko deset odsto tržišnog učešća pripada severnoj Srbiji, dok se u istočnoj-jugoistočnoj Srbiji primećuje pad tokom vremena, što rezultira ostvarenim učešćem od 17,6 odsto u periodu oktobar/novembar 2007, a to je za četiri odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Vodeći proizvođači pralina na teritoriji Srbije poređani po abecednom redu su: Bambi-Banat, Evropa, Ferrero, Kraš, Mauxion, Simka i Štark, njihovo zbirno vrednosno učešće je 51,6 odsto. Primećuje se da na našem tržištu ne postoji pravi lider u kategoriji pralina, i da je prilično izjednačeno učešće velikog broja proizvođača.
BAMBI-BANAT:
‘Scarlet – za slatko uživanje’
“Više od 40 godina tradicije u kombinaciji sa stalnim usavršavanjem čini Bambi-Banat garancijom kvaliteta i miljenikom potrošača. Bambi-Banat se uvek trudi da iznenadi i obraduje svoje potrošače, pa će tako fondan praline Scarlet iz Bambi-Banata u martu biti predstavljene potrošačima u potpuno novom ruhu. Pored omiljenih ukusa koje naši potrošači obožavaju, u ponudi će se naći i novi ukusi, nikad ranije viđeni na srpskom tržistu”, kažu iz Bambi-Banata. Od sredine marta na policama će se naći dva miksa za ljubitelje elegantnih malih zalogaja: prvi miks čine malina, kajsija i višnja, dok drugi miks čine limun, pomorandža i zelena jabuka. Iz marketinga Bambi-Banata ističu da su Scarlet fondan praline sada još bolje nego pre – još mekšeg punjenja u koje je dodato voće u prahu, zbog čega će potrošači još više uživati u omiljenim tradicionalnim poslasticama. Novi miksevi biće prisutni u dve gramature: 200g i 450g. U Bambi-Banatu kažu da se pored atraktivnog pakovanja, mogu pohvaliti i visokim kvalitetom svojih proizvoda. “Moramo da naglasimo da je Bambi- Banat ubedljivo najomiljeniji kod konzumenata fondan pralina”, kažu iz kompanije. Lansiranje novih mikseva biće podržano promotivnim aktivnostima prilikom kojih će se potrošačima uz kupovinu novog proizvoda u velikim prodajnim objektima deliti atraktivni pokloni. Promotivne aktivnosti počeće u drugoj polovini marta i pokrivaće sve veće gradove u Srbiji. Pored lansiranja Scarlet fondan pralina i proširenja portfolija ovog brenda, Bambi-Banat najavljuje još mnoga iznenađenja u godini pred nama.
EVROPA SKOPLJE/INTER-GOREKS:
Najpoznatije praline jagoda
Zastupnik pralina iz proizvodnog programa Evrope Skoplje je Inter-goreks. Kupcima na našem tržištu su dostupni sledeći proizvodi: praline jagoda od 200g, praline oranž od 200g, praline kajsija od 200g i praline jagoda rinfuzno pakovanje od tri kilograma. Po rečima direktora i vlasnika Inter-goreksa Željka Petronijevića, najpoznatiji brend su praline jagoda od 200g i praline jagoda rinfuz od tri kg. Najpopularnija su pakovanja od 200g. Glavni konkurenti Evropinim pralinama na našem tržištu su Bambi-Banat, Simka Vranje, Čokolend i Kronos Vranje.
Nielsen analiza tržišta
Retail Audit se zasniva na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima na uzorku prodajnih mesta izabranih tako da budu reprezentativna za kanale prodaje koji se prate. Ista prodajna mesta se popisuju na mesečnom ili dvomesečnom nivou tako što obučeni popisivači fi zički broje maloprodajne zalihe, beleže obavljene nabavke u proteklom periodu i beleže maloprodajne cene. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, kao i ostalim podacima značajnim za proizvođače, distributere i prodavce.
– Uključeni kanali prodaje – jedinice prodaje relevantne za FMCG kategorije: hipermarketi/ supermarketi; velike i srednje prodavnice; male prodavnice; kiosci i paviljoni.
– Kanali koji nisu uključeni: ostale jedinice prodaje proizvoda (na primer pijace); velikoprodaje koje imaju prodaju i prema kranjim kupcima, kao i cash&carry radnje (na primer Metro).
Terminologija:
– Obim prodaje – količina robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izveštavanja, prikazana u prod. jednicama mere (na primer kg) i količinski udeo u odnosu na ukupnu prodatu količinu robe unutar posmatrane kategorije.
– Vrednost prodaje – vrednost robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izveštavanja, prikazana u lokalnoj valuti i vrednosni udeo u odnosu na ukupnu prodatu količinu robe unutar posmatrane kategorije.
Praline se mogu naći u oko 60 odsto maloprodajnih objekata u kojima se prodaju prehrambeni proizvodi. Više od četvrtine ovih proizvoda proda se u hiper i supermarketima, ispod trećine u velikim i oko 40 odsto u malim prodavnicama, dok mali deo (oko jedan odsto) otpada na kioske. Više od petine ovih proizvoda proda se u Beogradu, oko 15 odsto u Vojvodini, dok ostatak (više od 60 odsto) otpada na centralnu Srbiju.
Top pet proizvođača/robnih marki predstavlja oko 75 odsto tržišta pralina.
Top 5 proizvođača (poređanih po abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu): Bambi-Banat, Creamas, Hissar, Kondiva, Štark.
Top 5 robnih marki (poređanih po abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu): Diplomat, Praline (Banat), Praline (Hissar), Scarlet, Smilies.
Napomena: podaci se odnose na period od decembra 2006. godine do novembra 2007. godine
i odnose se na količinsko učešće na tržištu Republike Srbije.
GfK analiza tržišta
GfK Beograd, centar za istraživanje marketinga, sprovodi istraživanje Panel domaćinstava – ConsumerScan. Ovaj projekat je specifičan po svojoj kontinuiranosti, naime ispitivanje traje neprekidno, a podaci se prikupljaju na svake dve sedmice. Metodologija je standardizovana na nivou GfK grupe, i sprovodi se na isti način u još dvanaest zemalja centralne i istočne Evrope. S obzirom da su na taj način svi rezultati međusobno uporedivi, lako se mogu uočiti specifičnosti različitih tržišta. Uzorak panel istraživanja je reprezentativan za područje Srbije – čini ga 1.000 domaćinstava koja prijavljuju svoje dnevne kupovine, na osnovu kojih je moguća projekcija potrošnje čitave populacije domaćinstava. U centru pažnje je kupovina robe široke potrošnje koja je namenjena isključivo za potrošnju unutar domaćinstva. Potrošnja van domaćinstva kao što su kupovine koje čine pojedinci (u školi, na poslu…), zatim turisti tokom svojih boravaka u našoj zemlji, kao i potrošnja u ugostiteljskim objektima bilo kog tipa – nije uključena. Osoba koja je odgovorna za snabdevanje u domaćinstvu vodi specifičan dnevnik potrošnje, u koji posle svake kupovine upisuje informacije o kupljenim proizvodima (marka, proizvođač, težina, količina, cena, ambalaža) i mestu kupovine (vrsta objekta, odnosno ime lanca). Osim što se dobija slika o tržištu kupovine robe široke potrošnje u domaćinstvima i strukturi maloprodaje u zemlji, na ovaj način se mogu registrovati i manje uobičajeni kanali prodaje (kupovine u inostranstvu, narudžbine od prijatelja, kupovine na pijaci, ulična prodaja). Analiza tržišta pralina odnosi se na podatke GfK panel istraživanja od januara do kraja septembra 2007. godine.
– Iz ove analize su isključene bombonjere koje predstavljaju poseban segment, često namenjen za poklanjanje pri odlasku u goste, a samim tim i ekskluzivniji i skuplji.
– Tržište pralina u Srbiji nije veliko, u poređenju sa ostalim ‘slatkim’ kategorijama iz konditorske industrije. Čak je i spisak registrovanih proizvođača relativno skroman i jedva da prelazi deset. Iako je broj domaćih i stranih proizvođača prisutnih u Srbiji prilično izjednačen, tržišno učešće uvoznih proizvoda je znatno manje. Pretpostavljamo da je razlog tome visoka cena stranih marki (u odnosu da domaće), ali i lošija pokrivenost manjih kanala prodaje. S tim u vezi, svega 9,3 odsto domaćinstva je kupilo praline u periodu januar-septembar 2007. godine.
– Vodeći proizvođači prema količinskom učešću zauzimaju skoro 4/5 tržišta koje je namenjeno potrošnji u domaćinstvu. Abecednim redom, to su: Bambi-Banat, Čokolend, Hissar i Kraft Foods.
– Zanimljivost je da od ukupne količine koja je namenjena potrošnji u domaćinstvu, skoro 1/4 pripada proizvodima koji su kupljeni na meru, dok ostatak pripada industrijski pakovanim proizvodima.
– S obzirom na sadašnju veličinu ovog tržišnog segmenta, ulaganja i inovacije se tek mogu očekivati u narednom periodu, kako u novi dizajn pakovanja, tako i u raznovrsnije ukuse ili oblike, kako bi se privukao veći broj kupaca.
FERRERO:
Prefinjen ukus i ekskluzivan izgled
Ferrero je na tržištu Srbije u kategoriji pralina prisutan sa brendovima Ferrero Rocher i Raffaello. Ferrero Rocher je vafl punjen kremom od lešnika, preliven čokoladnim prelivom i posut komadićima lešnika. Iz Ferrera kažu da je verovatno i najpoznatija čokoladna bombona na svetu, koja se s pravom se naziva ‘kraljicom čokoladnih bombona’. Ujedinjuje visokokvalitetne sastojke, jedinstven i prefi njen ukus, kao i rafiniran i ekskluzivan izgled. U širokom izboru pakovanja Ferrero Rocher je idealan za uživanje u krugu porodice, prijatelja i svakako vrlo elegantan i cenjen poklon. Iz Ferrera ističu da je jedna od bitnih karakteristika ovog proizvoda njegovo povlačenje sa tržišta pred leto i ponovno vraćanje u septembru, kada je proizveden s lešnicima iz nove berbe. “Raffaello je vafl punjen kremom od kokosa, posut kokosovim pahuljicama, s bademom u sredini. Proizveden je bez čokolade, i to ga čini apsolutnim izuzetkom u celoj kategoriji, zapravo on je kategorija za sebe”, kažu iz Ferrera. Ukusan je i lagan ‘snack’ za svaki dan, ugodno iznenađenje za goste, originalan poklon za celu godinu. Kvalitet Raffaella čuva hermetički zatvoreno pakovanje.
HISSAR:
Unapređen kvalitet i nova ambalaža
Nakon promene vlasničke strukture u Hissaru iz Prokuplja 2006. godine, kada je Pionir postao većinski vlasnik ove kompanije, sprovedene su mnogobrojne marketinške aktivnosti na redefinisanju programa i vizuelnog identiteta proizvoda. Jedna od najprodavanijih konditorskih grupa proizvoda kompanije Hissar su Praline deserti. Hissarove Praline su uspešno pozicionirane kako na domaćem tržištu, tako i na regionalnim tržištima, pre svega u Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Izvršena su poboljšanja i unapređenje kvaliteta samog proizvoda dodavanjem voćnog praha i čokoladnog preliva. U potpunosti je izmenjen vizuelni identitet ambalaže modernim pristupom u dizajniranju i brendiranju proizvoda. Praline deserti se u prodajnim objektima mogu pronaći u nekoliko ukusa: jagoda, narandža, limun i kajsija. Težina pojedinačnog proizvoda je 250 i 500g.
KONDIVA:
‘Zagrizi osmeh’
Kondiva je industrija konditorskih proizvoda čiji su proizvodni pogoni locirani na jugu Srbije, nedaleko od Vranja, u selu Žbevac. Proizvodni pogoni počeli su sa radom u 2002. godini i od tada se kontinuirano beleži rast asortimana, kao i zastupljenost robe na tržištu. Kondivine praline zastupljene su na celokupnoj teritoriji Srbije. Što se tiče prodajnih lanaca, mogu se pronaći u svim formatima, počev od hipermaketa, pa do STR-ova. “Pozicije na tržištu opravdava činjenica da su naše praline izrađene od vrhunske belgijske čokolade. Program porodice Smilies obogaćen je pažljivo biranim sastojcima i kao takav namenjen je najmlađima, kao i svim uživaocima kvalitetne čokolade”, kažu iz sektora marketinga i razvoja Kondive. Najpoznatiji brendovi ove kompanije u programu pralina su: Smilies u dva ukusa – sa lešnik filom i sa mlečnim filom, Smilies jogging sa mlečnim filom i cerealijama, Coffee Break mešavina ukusa kafe, irske kafe i kapućina. Tržište je pokazalo izuzetno interesovanje za proizvode Smilies koji su pakovani u stabilo kesama, od 140g i 120g. Smilies praline u pakovanju od 930g, koje je prilagođeno poziciji na kasi i mogućnosti da se proizvod kupi na komad, pokazalo se kao izuzetno atraktivno i veoma traženo. “Uz kampanju ‘Zagrizi osmeh’, proizvod Smilies pronašao je pravi put do potrošača i ostvario svoje pozicije na tržištu. Proizvod Coffe Break u gramaturi od 145g, potpuno je osvojio tržište varijacijama ukusa kafe koje su sastavni deo vrhunske belgijske čokolade”, kažu iz Kondive. Za dve godine izvoz u devet zemalja U ovoj godini sektor razvoja Kondive planira proširenje asortimana u programu čokoladnih pralina. Već za februar je predviđeno pojavljivanje pralina Smilies jogging u novom ukusu – sa lešnik filom i cerealijama. Iz Kondive kažu da je velika tražnja za čokoladnim pralinama Coffee Break, osnovni motiv da se uskoro na tržištu pojavi i Coffee Break bombonjera sa miksom tri ukusa kafe, kao i pakovanja u kojima će biti zastupljen svaki ukus posebno. Vrhunska belgijska čokolada od koje su izrađene Kondivine praline, pojaviće se u prvom kvartalu 2008. godine i u novom obliku – obliku čokoladnih jaja i to u dva ukusa. “Naša misija je postići zadovoljstvo konzumenata naših pralina, što nas obavezuje na stalne inovacije u pogledu ukusa i različitih varijeteta pakovanja, a u cilju zadovoljenja potreba konzumenata Kondivinih pralina”, kažu iz ove kompanije. Kako su praline u proizvodnom asortimanu Kondive od polovine 2005, za svega dve godine ostvaren je izvoz u: Ameriku, Sloveniju, Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Mađarsku. Uskoro bi trebalo da otpočne i saradnja sa Grčkom, Italijom i Nemačkom.
KRAFT FOODS:
‘I love Milka’ u vrhu Kraftovih čokoladnih brendova
Po rečima Danila Čađenovića, Sales Managera Kraft Foodsa za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, nakon ponovnog lansiranja u decembru 2006. i revizije portfolia u okviru potkategorije pralina, ‘I Love Milka’ praline su zabelezile rast tržišnog učešća od više od 100 odsto. ‘Re-launch’ je bio propraćen TV kampanjom koja je obuhvatila dva najvažnija praznika – Dan zaljubljenih i 8. mart i talasom ‘in-store’ promocija, kako u kanalu hiper/supermarketa, tako i u malim privatnim prodavnicama. Analiza imidža brenda urađena od strane agencije Valicon u oktobru 2007. godine, dala je potvrdu uspeha novog integrisanog marketinškog pristupa. Brend ‘I Love Milka’ se nalazi u samom vrhu svih Kraftovih brendova čokolade, i to u svim elementima analize: odnos vrednosti i cene, kvaliteta, atraktivnog pakovanja i što je najvažnije ukusa. Kao jednu od glavnih konkurentskih prednosti, osim snage Milka brenda, Čađenović ističe i specifi čan oblik samih pralina – srce punjeno kremastim filom u tri različita ukusa: mlečni, krem od jagoda i nugat krem. U okviru stalnog portfolia Kraft Foods ima dva koncepta proizvoda: prvi je pakovanje pravougaonog oblika, težine 120g, koje je pozicionirano u ‘mainstream’ segmentu i predstavlja glavni generator obima prodaje. Drugi koncept, pozicioniran kao premium proizvod je jedinstveno pakovanje u obliku srca, rešenje krajnjem potrošaču za idealan poklon dragoj osobi.
Cilj – povećati impulsivnu kupovinu
Kraft je ove godine kao sezonski proizvod za februar-mart lansirao ‘I Love Milka Hollow heart’, veliko čokoladno srce od 230g mlečne Milka čokolade u ekskluzivnom crvenom plastičnom pakovanju trodimenzionalnog oblika. Posebna novina i osveženje portfolia je i malo ‘I Love Milka’ srce od 42g, proizvod koji ulazi u standardni portfolio od ovog meseca i ima za cilj da poveća frekvenciju impulsivne kupovine ILM pralina. Kao najveće konkurente u Kraftu vide domaće proizvođače koji su tokom nekoliko decenija razvili koncept velikih pakovanja i malih gramaža, a samim tim i niskih cena. “Ovaj koncept je od strane lokalnih potrošača percipiran kao standardni poklon u mnogim prilikama, ali je naše mišljenje da će ta percepcija evoluirati u smeru nešto kompaktnijih rešenja”, kaže Čađenović.
Synovate analiza tržišta
U istraživanju potrošnje pojedinih artikala robe široke potrošnje u Srbiji jedna od tema bile su i praline. Istraživanje je sprovedeno u januaru 2008. godine na nacionalno reprezentativnom uzorku od 600 ispitanika starosti 18-60 godina koji su u svom domaćinstvu zaduženi za kupovinu, pri čemu su podjednako bili zastupljeni i muškarci i žene. Pitanja su postavljana telefonom (metodologija CATI – Computer Assisted Telephone Interview). Na pitanje ‘Šta su po Vama praline?’, najveći broj ispitanika (39 odsto) je odgovorio da su to čokoladne bombone punjene bademom, marcipanom, sokom od voća ili drugim sadržajem. Po brojnosti zatim slede ispitanici (24 odsto) koji imaju nešto uže viđenje pralina, odnosno koji smatraju da su praline čokoladne bombone punjene nugatom, odnosno smesom od badema ili lešnika. Značajno je manje onih koji smatraju da su praline bilo koje čokolade u bombonjerama (11 odsto). U daljem toku upitnika, kako bismo odredili kategoriju, mi smo praline definisali kao čokoladne bombone ili kocke, punjene bademom, marcipanom, sokom od voća ili nekim drugim sadržajem/f lom, koje se mogu pojesti u jednom zalogaju. Naša definicija se poklopila sa mišljenjem najvećeg broja ispitanika o tome šta su praline.
Trećina od ispitanog uzorka (33 odsto) kupovala je praline u poslednja tri meseca. Žene su u značajno većem broju kupovale praline nego muškarci. Takođe, kupci pralina su bili dosta brojniji među ispitanicima sa završenom stručnom ili višom školom nego među onima sa osnovnom školom ili fakultetom.
Kada su u pitanju poznatost i korišćenje marki pralina, prvo što se može primetiti je veliki broj ispitanika koji nije znao da navede nijednu marku. Visok procenat onih koji u spontanoj poznatosti nisu umeli da navedu nijednu marku pralina (60 odsto), delom se može objasniti time da dve trećine ispitanika nisu kupci pralina. Sa druge strane, visok procenat kupaca pralina koji nisu mogli da navedu ili koji nemaju najčešću i omiljenu marku može biti posledica slabe zainteresovanosti za kategoriju i marke pralina. Kao najjača marka, odnosno proizvođač pralina na domaćem tržištu izdvaja se Štark (bez imena određenog proizvoda). Njega je u spontanoj poznatosti pomenulo 17 odsto, kao najčešće korišćenu marku 12 odsto, a kao omiljenu deset odsto ispitanika. Međutim, ovako visok rezultat Štarka može biti odraz dominantne pozicije ovog proizvođača na domaćem tržištu svih konditorskih proizvoda, što donekle potvrđuje i podatak da je samo šest odsto ispitanika u spontanoj poznatosti navelo jedan od Štarkovih najpoznatijih proizvoda u kategoriji pralina – Cherry. Pored toga, podaci pokazuju da ispitanici uglavnom navode domaće marke pralina, bilo da se radi o poznatosti marki, najčeščoj ili omiljenoj marki. Od stranih marki se jedino izdvajaju Kraš i njegovi brendovi Bajadera i Ledene Kocke, kao i Milkine praline ‘I Love Milka’. Kao Štark, ove dve marke su svoju poziciju zaslužile dugogodišnjim prisutstvom na domaćem tržištu konditorskih proizvoda na kome su zauzele vodeća mesta. Pri odluci o kupovini određene marke pralina, presudnu ulogu kod kupaca ima ukus (68 odsto). Po važnosti zatim slede kvalitet/finoća čokolade (53 odsto), cena (45 odsto) i pakovanje (38 odsto). Detaljnija analiza ovh podataka je pokazala da žene više od muškaraca obraćaju pažnju na ukus i cenu, dok je muškarcima bitnije pakovanje. Takođe je značajno veći broj muškaraca kojima je svejedno koju marku pralina kupuju, odnosno koji kupuju prvu na koju naiđu.
MAUXION/DUCLA TRADING:
U planu uvoz Icamovih pralina NeroSpeziato
“Po prisutnosti naših pralina u marketima i veleprodajama širom Srbije zaključujemo da smo jedan od vodećih uvoznika pralina, kako po asortimanu, tako i po prodaji i promotivnim akcijama. Naše praline se prodaju u svim formatima velikih trgovačkih sistema, kao što su Delta Maxi, Metro, M-Rodić, Mercator, Intetrex, Veropoulos, Idea, Ziper, kao i u više od 6.000 maloprodajnih objekata koje snadbevaju naši distributeri”, kaže Zoran Borovnjak, komercijalni direktor firme Ducla trading koja uvozi brendove Mauxion (Nemačka) i Icam (Italija) i prodaje ih na srpskom tržištu. Najpopularnija pakovanja Mauxiona su kutija od 200 i 400g – Praliness, Coer de Rose, Gracia i Grandeza. Kod Icama su to kutija od 150 i 195g Blue Rose i kesica od 135g Blue Rose. Novitet na tržištu je sezonska pralina Winter-Festival od 400g. Po rečima Zorana Borovnjaka, u planu za ovu godinu je uvoz i prodaja Icam pralina NeroSpeziato. Glavni konkurenti na domaćem tržištu su Štark i Kraš. Mauxion praline su prisutne u BiH posredstvom firme Ducla Modriča, kao i u Crnoj Gori, Makedoniji i na drugim tržištima preko predstavništva Ducla Modriča u Beogradu.
SOKO ŠTARK:
Osamdeset odsto Cherry bombonjera se izvozi
“Svoju reputaciju i kvalitet kompanija Soko Štark potvrđuje i brendom u kategoriji čokoladnih deserata – bombonjerom Cherry. Na srpskom tržištu bombonjera, Cherry zauzima jednu od deset vodećih pozicija, ali je zato na prvom mestu među punjenim desertima sa višnjom u alkoholu”, kažu iz marketing službe Soko Štarka. Ova omiljena poslastica ljubitelja slatkih alkoholnih pića nastala je pre više decenija od pažljivo odabranih sastojaka. Oblakovačka višnja bere se i skladišti po najsavremenijim standardima, a odlikuje je poseban kvalitet i ujednačena veličina i kao takva čini deset odsto ovog deserta, uz 50 odsto tamne čokolade i fila sa likerom. Nekoliko puta redizajniran, Cherry je zadržao svoju prepoznatljivost i mesto u srcima potrošača. Danas se prodaje u pakovanjima od 200g, 128g i 64g, a u strukturi prodaje dominira pakovanje od 200g sa 69 odsto prodaje. Gotovo 80 odsto Cherry bombonjera se izvozi, što govori o tome da se kvalitet ovog Štarkovog proizvoda prepoznaje i na tržištima regiona, ali i van područja Balkana gde se uspešno plasira više od trećine proizvodnje Cherryja. “Iako je poslednjih godina u Srbiji primetan trend opadanja tržišta bombonjera, Cherry je zahvaljujući velikoj numeričkoj distribuciji, kvalitetu i svom prepoznatljivom aromatičnom ukusu poznat velikom delu potrošača”, kažu iz marketing službe Soko Štarka. Iz ove kompanije dodaju da kroz permanentno tehnološko unapređivanje i marketinške aktivnosti Soko Štark, danas deo Grupacije Droga Kolinska, radi na stalnom inoviranju asortimana, pa će u naredne dve godine i u kategoriji pralina imati da ponudi brojna iznenađenja.
Pripremila: Marija F. Šmit