Pelene

Photoxpress_5143870

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.6, oktobar 2004.)

Zahvaljujući jednokratnim pelenama, danas je to jedna od najvećih neprehrambenih kategorija koja i dalje neprestano raste.

Pelene su jedna od najvećih neprehrambenih kategorija! Od higijenskih sredstava samo na higijenske uloške trošimo više, a manje trošimo na: desodoranse, šampone, sredstva za pranje sudova… Prema nekim istraživanjima u manjim državama se na pelene godišnje troši oko 16 miliona evra. Najbitniji kanali prodaje su super i hipermarketi, te drogerije. Za koju vrstu pelena će majka da se odluči, zavisi isključivo o njoj, odnosno o finansijskim mogućnostima porodice. U današnje vreme većina majki se ipak odlučuje za korišćenje jednokratnih pelena, zbog jednostavnosti i praktičnosti njihove primene, što omogućava uštedu vremena koje mogu da posvete sebi ili iskoriste za igru s detetom. Ali, gde je uopšte početak priče o pelenama?

Još od davnina…
Postoje dokumenti koji pokazuju da se specijalna odeća za bebe koristila još od davnih vremena. Životinjska koža, lišće i drugi prirodni materijali bili su prapočetci onoga što danas zovemo pelenama. To je i jedna od prvih stvari u upotrebi koja razlikuje čoveka od životinje, verovali ili ne! Njihova potreba pokrivala je sve segmente populacije, od kraljeva do prosjaka. Kroz istoriju, pelene su se menjale i usavršavale, a njihova se upotreba povećavala i postajala češća. Na primer, u Elizabetansko vreme, bebama su se pelene menjale tek svakih nekoliko dana. Eskimi su radili pelene od mahovine umotane u kožu foka, a Inke od trave u zečjoj koži. U tropskim područjima gde su bebe uglavnom gole, pelena nije ni bilo već su majke pokušale da predvide dečije potrebe i da osiguraju da se one ne dogode u blizini kuće.

Eureka – jednokratne pelene!
U pionirskim danima Amerike, zaprljane pelene su se retko prale; obično bi bile samo ostavljene da se osuše i onda bi se ponovo upotrebljavale. Kao što može da se pretpostavi, upale kože i razne vrste osipa bile su tih dana ozbiljan problem. jedan od prvih koraka ka smanjenju osipa i zaraza pelenama bio je bolje razumevanje bakterija, virusa, gljivica i načina kako ih sprečiti. Početkom 20. veka mnoge su zabrinute majke počele da prokuvavaju pelene. To je na početku zahtevalo puno vremena i energije, ali u tridesetim godinama prošlog veka pojavili su se prvi komercijalni servisi za pranje pelena. Gumene gaćice kao spoljni omot pelena uveden je u 40-tima, a omogućio je majkama da izlaze napolje sa svojom decom mnogo mirnije, jer su pantalone postale nepropusne. U Evropi, rane forme jednokratnih umetaka za pelene uvedene su početkom 30-tih u Švedskoj. Sredinom 80- tih, uvedene su brojne tehničke inovacije i tada je proizvodnja pelena dodatno rafinirana detaljima.

Budućnost – biorazgradive pelene?
Danas su jednokratne pelene tanje i imaju efikasnije kopčanje i mnogo su ugodnije i efikasnije za decu i bebe. Jasan trend u budućnosti ove industije je tanja pelena, mnogo udobnija za bebu, ali i ona koja neće štetiti okolini. Takođe, proizvođači će se sve više koncentrisati na tržišta koja još uvek imaju nisku potrošnju jednokratnih pelena, kao što su Kina, Indija, južna Amerika i Severna Afrika i Rusija. 2000. godine meksička kompanija Absormex lansirala je na tržište prve razgradive pelene na svetu, koje se razgrađuju i bez prisustva svetla. To znači da se umesto nekoliko vekova, koliko pelenama treba da se razgrade, one raspadaju u nekoliko godina i to pokazuje jedan od najbitnijih trendova u kojima će se u budućnosti kretati proizvodnja pelena.