NAMAZI

21221-Namazi

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 192, novembar 2021)

 

Većina ispitanika se izjasnila da u svojoj ishra-ni koristi namaze. Slani namazi su gene-ralno zastupljeniji, češće ih koristimo nego slatke, mada se trećina izjašnjava da i jedne i druge konzumira podjednako često.

 

Smart Plus Research istraživanje

 

Da li smo po pitanju namaza otvoreni i ka onima koji ne spadaju u tradicionalne, poput humusa, ili namaza od različitih vrsta orašastih plodova ili se držimo ‘klasičnih’ varijanti na koje smo već navikli? Da li podjednako često jedemo i slane i slatke namaze? Kako ih biramo? Ima li razlike kada pravimo izbore za decu? Odgovore na ova i slična pitanja nude rezultati istraživanja koje je agencija Smart Plus Research sprovela na teritoriji Srbije tokom novembra 2021. Istraživanjem je obuhvaćeno 1.000 punoletnih građana, a uzorak je reprezentativan prema polu, uzrastu i regionu u kom ispitanici žive.

Slani namazi su generalno zastupljeniji

Velika većina ispitanika izjasnila se da koristi u svojoj ishrani namaze, tek 1 od 10 ih ne koristi, dok se 3 od 4 izjašnjava da su im namazi, bilo slatki ili slani, redovno na meniju. Primetna je razlika između najmlađih i najstarijih – jedni su česti korisnici (85%), dok među najstarijima ima najviše onih koji namaze ne koriste (18%). Spremanje namaza je u našoj kulturi još uvek prisutno – žene starije od 50 godina i oni koji su u manjim gradovima i selima još uvek neguju to nasleđe. Slani namazi su generalno zastupljeniji, češće ih koristimo nego slatke, mada se trećina izjašnjava da i jedne i druge konzumira podjednako često.

Interesantno je da skoro polovina ispitanih korisnika kategorije navodi da im nije važno da li je u pitanju zdravija opcija, a naročito muškarcima. Ostali navode da im je važno da su proizvodi bez konzervansa i aditiva (33%), da su sa manje ili bez šećera (19%), da su generalno sa boljim nutritivnim vrednostima (13%), te specifično kod pašteta sa većim procentom mesa (16%).

Pavlaka i sirni namazi u tanjirima bar jednom nedeljno

Najprihvaćeniji namazi su pavlaka i sirni namazi, pa i kajmak – samo oko 15% ispitanih građana navodi da ne konzumira ove namaze. Polovina (60% u slučaju pavlake) namaze na bazi sira – pavlaka, kajmak, sirni namaz – koristi bar jednom nedeljno. Čini se da se pavlaka najređe koristi u zapadnoj Srbiji, dok u korišćenju ovog namaza prednjače Beograđani i Vojvođani. U ovoj grupi namaza, na bazi sira, topljeni sir tj. ‘zdenka’ beleži najmanji broj korisnika (60% povremeno koristi) i najnižu učestalost (20% ih koristi bar jednom nedeljno). Kada su u pitanju marke, najčešći izbor ispitanika kada je reč o puteru je Imlek. Visoki procenat korisnika beleže President, Biser, Meglle, kao i Dijamant margarin. Na polju namaza na bazi sira, tzv. mlečnih namaza, visoki procenat korisnika imaju Imlek, Sirko, ABC.

Rado se jede i pašteta

Pašteta je namaz koji se takođe rado konzumira – nešto manje od polovine ispitanika ovaj namaz koristi na nedeljnom nivou, a petina ih nikada ne koristi (naročito žene i čak 30% Beograđana). Kada se radi o vrsti paštete, najviše se bira jetrena (60% korisnika paštete ih bira), do 2 od 5 bira pileću, čajnu i paštetu sa šunkom, dok kokošija i riblja beleže oko 20% korisnika. Prednjači Carnex, sa oko 70% ispitanih korisnika, dok oko trećine konzumira Argetu, Neoplantu i Yuhor.

Ajvar je namirnica koja se i koristi (i pravi) na jugu naše zemlje, i to značajno više nego u ostalim regionima – bar jednom nedeljno će se naći na trpezi 80% stanovnika istočne i južne Srbije, dok je u Vojvodini na trpezama manje od polovine. Gledano po uzrasnim grupama, najmlađi, 18-29 godina su najmanje zainteresovani za ovu namirnicu, skoro petina je nikada ne koristi. Polovina ajvar pravi u svom domaćinstu, dok petina ispitanih korisnika ajvara upotrebljava ajvar kupljen po porudžbini od malih domaćinstava. Od brendova, 20% pronalazi dobru ponudu među privatnim robnim markama (Od naše zemlje, Ukusi moga kraja…), a oko 10% navodi da koristi Bakinu tajnu, Moć Prirode, Podravku.

Humus osvojio već 20% ispitanika

Humus je relativna novost na domaćem tržištu, u odnosu na gore navedene namaze, i osvojio je već 20% ispitanih korisnika. Redovni korisnici se u većem delu mogu naći među ženama, mlađima (18-39) i u urbanim sredinama, što je donekle i očekivano, imajući u vidu tip proizvoda.

Ribella, Argeta i Carnex su marke humusa koje se navode kao one koje se konzumiraju u većem procentu, pa se može reći da su lideri, ali iz godine u godinu raste ponuda, pa i broj konzumenata svake od tih novih marki.

Slatki namazi

S druge strane, kada su u pitanju slatki namazi, oko 40% ispitanika na nedeljnom nivou koristi med, džem i čokoladne namaze, 8% konzumira lešnik namaze, dok ostali namazi od orašastih plodova nisu toliko zastupljeni. Ove namaze velika većina nikada ni ne konzumira, a tek poneko, ponekad. Najviše i najčešće ove ‘moderne’ slatke namaze koriste najmlađi ispitanici, naročito kikiriki puter. Takođe, mladi su česti konzumenti čokoladnih kremova, a sa druge strane retko biraju džem.

Slično kao i sa ajvarom, i džem je namaz koji mnoga domaćinstva sama pripremaju, a petina ispitanih korisnika kupuje po porudžbini, od malih gazdinstava/proizvođača. Od brendova, u većem procentu, oko 15%, navode se Takovo i Nectar, dok su ostali ispod 10%. Sa čokoladnim kremovima je drugačije – tu dominiraju proizvođači i brendovi – Eurokrem je lider (pogotovu zastupljen u centralnoj i zapadnoj Srbiji), sledi Nutella (značajno više izbor najmladjih ispitanika, 18-29), te Cipiripi i Linolada.

Kada i kako koristimo namaze?

Namazi su retko deo ručka. Pavlaka i namazi na bazi sira, kao i pašteta, su češće deo doručka, med i čokoladni krem su često užina, da se zasladimo, a pre bivaju večera nego doručak. Interesantno je da među slanim namazima, humus ima više korisnika koji navode da im je on izbor za večeru nego za doručak.

Tipični slani namazi koji se tradicionalno konzumiraju uz hleb u daleko najvećem procentu su pašteta (81,3%), zatim ajvar (78,2%), kajmak, dok neki drugi namazi poput krem sira, pavlake, topljenog sira imaju više različitih upotreba. I kod njih je dominantno mazanje na hleb (50-60%), ali postoji i upotreba uz dvopek, palačinke, zatim krekere, bruskete i peciva. Humus ima upotrebu sličniju krem siru, pavlaci i sličnim proizvodima, jer se osim hleba takođe konzumira uz dvopek, ali i neke savremenije proizvode poput pirinčanih galeta, lanenih pločica i sl. Kada ih namažemo, 28% ne kombinuje druge namirnice, dok 57% stavlja suhomesnato preko. Trećina ispitanika dodaje sir ili kačkavalj, a 29% obogati kečapom ili majonezom.

Slatki namazi se uglavnom mažu na hleb ili palačinke, 14% dodaje druge namaze poput putera ili margarina, a 26% ih koristi za peciva, kolače i torte. U manjem procentu, slatki namazi budu i deo ovsenih kaša ili se na njih dodaje voće (žene češće nego muškarci).

Većina ispitanika (77%) ne kupuje namaze namenjene deci – neke kategorije se opažaju kao dečije i nije potrebno dodatno ih prilagođavati. Neke se smatraju manje zdravim, ali ako deca dolaze u goste kupiće se proizvodi koje ona vole, ne nužno sa nazivom dečiji. Oni koji ih kupuju smatraju da su takvi proizvodi kvalitetniji, da m je ukus prilagođen deci, ali i sastav, a i da su nekada pakovani tako da su praktičnija pakovanja.

Kondimenti ili namazi?

Trećina ispitanika navodi da ne koristi ni senf, ni majonez, ni kečap kao namaz, a naročito stariji od 60 godina (45%). Više od polovine konzumira i majonez i kečap kao namaz, dok 40% to isto navodi za senf. Senf je češće izbor muškaraca i Beograđana, dok najmlađi (18-29 godina) i stanovnici Beograda više nego ostali navode da majonez i kečap koriste kao namaz.

Kada su marke u pitanju, među majonezima se posebno izdvajaju Dijamant i Polimark, ali ne zaostaju mnogo ni Thomy, Mayovita, ni Vital. U Beogradu se sve navedene marke ređe upotrebljavaju nego u drugim regionima, što navodi na zaključak da imaju svoje favorite i da ne prave kompromis koristeći neke druge marke. Kada je senf u pitanju, lider je C, koga navodi 3 od 5 ispitanih korisnika ove namirnice. Visoko pozicioniran je i Polimark senf. Interesantno je da u Beogradu, više nego u drugim regionima, Kania, robna marka Lidla beleži oko 20% ispitanih korisnika. Polimark je vodeći među ispitanicima kada je u pitanju kečap, bez obzira na godine, pol ili region, u svakoj od podgrupa je visoko prisutan. Dijamant je, takođe, i u ovoj kategoriji važan, ali skoro duplo manje ispitanika navodi da koristi ovu marku u poređenju sa liderom.