Korporativna filantropija na strateški način unapređuje kvalitet života u zajednici

Marija Mitrović, Trag fondacija (Foto: Jakov Simović)

U javnosti, generalno, postoji malo informacija o dobrotvornim aktivnostima poslovnog sektora, te njihovi doprinosi često ostanu nevidljivi široj populaciji, iako su veoma značajni. Kompanije i preduzeća, koji već dugi niz godina značajno ulažu u razvoj zajednica, zaslužuju da budu istaknuti, kao inspiracija i pozitivan primer drugima.
(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 214, feb’23.)

“Korporativna filantropija je strateški odgovor na potrebe zajednice i društva. Kompanija definisanjem cilja davanja za opšte dobro i promene koju želi da ostvari, šalje poruku da razume probleme okruženja u kome posluje. Korporativna davanja ne predstavljaju samo finansijski doprinos, već i strateško partnerstvo između preduzeća i neprofitnih organizacija u cilju pozitivne transformacije zajednica. Donacije kompanija sa dugoročnim efektom su značajne, jer vode trajnim rezultatima koji će obuhvatiti veliki broj korisnika i učiniti zajednicu kojoj je donirano boljim mestom za život za sve njene članove”, kaže Marija Mitrović, direktorka programa filantropije Trag fondacije, koja ove godine 17. put dodeljuje Virtus nagradu za filantropiju.

Za koje kategorije se Virtus nagrada za filantropiju dodeljuje poslovnom sektoru?
Virtus nagrada se dodeljuje poslovnom sektoru u sledećim kategorijama: nagrada za korporativnu filantropiju, nagrada za malo i srednje preduzeće, nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i civilnog sektora i ove godine pokrenuta nagrada koja u tematski fokus stavlja korporativnu odnosno individualnu podršku osnaživanju žena i devojčica. Veoma nas raduje činjenica da svake godine primimo veliki broj nominacija u kategorijama nagrada namenjenim poslovnom sektoru, jer nam to govori o angažovanju ovog sektora za dobrobit zajednica i građana. Nagrada predstavlja javno priznanje onim kompanijama i preduzećima koja su, prema proceni žirija, na najdugoročniji i najefektniji način podržale inicijative za opšte dobro, koje odgovorno posluju i svojim donacijama rešavaju probleme u društvu i pokreću inicijative koje menjaju svest građana o određenim pitanjima, donoseći pozitivne promene u zajednicama u kojima deluju. U javnosti generalno postoji malo informacija o dobrotvornim aktivnostima poslovnog sektora, te njihovi doprinosi često ostanu nevidljivi široj populaciji, iako su veoma značajni. Kompanije i preduzeća, koji već dugi niz godina značajno ulažu u razvoj zajednica, zaslužuju da budu istaknuti, kao inspiracija i pozitivan primer drugima.

Šta motiviše poslovni sektor da pokrene ili da se priključi filantropskim inicijativama?
Osnovni motiv kompanijama za davanja za opšte dobro predstavlja unapređenje kvaliteta života u zajednici u kojoj ta kompanija posluje, ‘vraćanje’ zajednici, ali i izgradnja pozitivnog imidža i timskog duha unutar same kompanije. U mnogim kompanijama postoje posebni sektori koji se bave osmišljavanjem filantropskih aktivnosti i one obično imaju definisanu višegodišnju strategiju davanja za opšte dobro, formulisanu kroz principe društveno-odgovornog poslovanja. Želja im je da ulože natrag u zajednicu u kojoj posluju, ali i da svojim angažmanom pošalju poruku drugim kompanijama i tako ih inspirišu da se i one oprobaju u filantropskom delovanju.

Kompanije često koriste programe volontiranja da motivišu svoje zaposlene da vreme posvete nekoj filantropskoj inicijativi. Kakav je značaj takvih inicijativa?
Pored direktnih donacija materijalnih sredstava, filantropske aktivnosti domaćih i međunarodnih kompanija se sve češće sprovode i kroz mentorstvo, pružanje stručnih saveta i doniranje vlastitog vremena. Poslednjih godina se beleži porast direktnog uključivanja zaposlenih u filantropske aktivnosti, kako kroz volonterski rad, tako i kroz druge vrste angažmana, dok same kompanije ističu sve veći broj prednosti učešća u dobrotvornim akcijama. Najpre, to je dobar način da se zaposleni direktno angažuju i uključe u nešto van poslovnih obaveza. Drugo, oni tako postaju deo identiteta kompanije, što može povoljno uticati na jačanje timskog duha i izgradnju pozitivne atmosfere u kompaniji. I konačno, to je odličan način da doprinesu zajednici, što u zaposlenima budi zadovoljstvo i daje im veći osećaj svrhe i smisla u njihovim budućim radnim poduhvatima.

Koliko je razvijen koncept društveno-odgovornog poslovanja u sektoru malih i srednjih preduzeća?
U manjim preduzećima, inicijativa za filantropsko delovanje uglavnom potiče od samog vlasnika ili menadžera, koji zajedno sa zaposlenima redovno koordinišu različite vidove podrške, no one u većoj meri predstavljaju odgovore na goruće probleme i potrebe u zajednici ili na infrastrukturna pitanja. Glavni motiv je da žele da podrže zajednicu u kojoj posluju i da prema njoj deluju kao ‘dobar komšija’.
Poslednjih godina sektor malih i srednjih preduzeća sve više razvija društveno-odgovorne strategije kao rezultat prepoznavanja značaja odgovornih poslovnih praksi u svim industrijama. Mala i srednja preduzeća mogu koristiti društveno-odgovorno poslovanje kako bi uskladila svoj brend sa relevantnim društvenim pitanjima koja su bitna njihovim partnerima i široj zajednici. Na taj način oni podstiču pozitivan društveni uticaj i jačaju svoju konkurentsku poziciju na tržištu.

Ove godine posebnu pažnju ste posvetili osnaživanju žena i devojčica. U kojoj meri se primenjuju regulative o rodnoj ravnopravnosti u kompanijama u Srbiji?
Kada je reč o internim politikama rodne ravnopravnosti, istraživanje koje su zajedno sprovele Trag fondacija i fondacija Catalyst Balkans, pokazuje da je najveći broj kompanija (83%) internim pravilnicima regulisao politiku sprečavanja seksualnog uznemiravanja na radnom mestu. Potom, 70% kompanija garantuje jednakost plata muškaraca i žena, a 64% garantuje karijernu zaštitu žena tokom porodiljskog odsustva. Očekivano, najmanje prisutne su rodne kvote u odborima odlučivanja, koje kao deo interne regulative navodi tek 22% anketiranih.
Kada je reč o eksternim aktivnostima na polju rodne ravnopravnosti, najčešći vid angažmana odnosi se na pružanje finansijskih i nefinansijskih donacija (39%), oko trećine anketiranih navodi da je njihova kompanija učestvovala u procesima zagovaranja, lobiranja i podizanja svesti u javnosti, a u najmanjoj meri se reflektuje kroz zapošljavanje žena iz ranjivih kategorija društva (19%). Većina intervjuisanih predstavnika i predstavnica kompanija donatora, gotovo sve aspekte rodne ravnopravnosti smatra važnim predmetom društveno-odgovornog poslovanja.
Prema njihovim rečima, takve aktivnosti bi najviše trebalo da budu usmerene ka pružanju podrške majkama, borbi protiv nasilja nad ženama, ostvarivanju prava na jednaku zaradu, zapošljavanju žena, dodatnoj edukaciji, podsticanju žena preduzetnica, zapošljavanju žena na pozicijama odlučivanja i prevenciji odnosno dijagnostici specifično ženskih oboljenja.
Podrška devojčicama kroz sportske i kulturne programe, kao i podrška ženama u ruralnim sredinama su aktivnosti koje su u manjoj meri prepoznate kao važne, ali se one ipak doživljavaju kao potencijalni deo programa društveno-odgovornog poslovanja.