Kafa

arre0100-kafa

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 100, septembar 2012.)

 

Kafa je posle vode najpopularniji napitak na planeti. Godišnje se popije čak 400 milijardi šoljica kafe. Kafa je napitak svojstven svim kulturama sveta, gotovo svaka nacija ima svoje ‘male tajne’ kada je o kafi reč. Teško je odrediti tačno vreme otkrića ove izuzetne biljke, a ono oko čega se istoričari, ipak, slažu jeste ‘mesto rođenja kafe’ – oblast Kafa u Etiopiji, po kojoj je ova biljka i dobila ime.

Prva stabla u Brazilu – tek u 18. veku
Afrički domoroci su je u početku koristili kao hranu – mleli su je i mešali sa vodom i začinima praveći kuglice koje su koristili pre bitaka kako bi im dale snagu. Etiopljani su od kafe pravili vino, stavljajući osušena zrna kafe da fermentiraju u vodi. Stotinama godina, Etiopija je bila jedino mesto koje je znalo za blagodeti crnog napitka.
Tek u 15. veku Arapi su počeli da gaje ovu biljku i kafa se prvi put počela piti kao topli napitak na Arapskom poluostrvu.
U Evropu je stigla ilegalnim kanalima, preko Venecije, gde su arapski trgovci trgovali, a postala je popularna kada su ulični prodavci limunade počeli da je prodaju na svojim tezgama.
Prva stabla kafe u Brazilu zasađena su tek 1727. Danas je 7 lationoameričkih država zaslužno za oko 85% svetske proizvodnje kafe, a samo Brazil proizvodi 1/3 svetske kafe.
U ogromnoj svetskoj industriji koja se bavi proizvodnjom kafe zaposleno je oko 20 miliona ljudi, a kafa je postala drugi najvažniji artikal u svetskoj trgovini – posle nafte.

Proizvodnja
Drvo kafe zahteva specifičnu, umerenu klimu, bez niskih temperatura i sa obiljem sunčanih dana. Ova biljka raste u grozdovima, na drvetu koje može da izraste do visine od 6 metara. Prvo se pojavljuju veoma aromatični cvetovi iz kojih nastaju plodovi slični trešnjama. Drvetu kafe treba od 3 do 5 godina da da prvu berbu. Prosečno drvo kafe u sezoni rađa količinu od 1kg do 3kg kafe. Vlaga, klima, nadmorska visina, zemljište na kome se gaji kafa, kao i biljke kojima je okruženo – sve su ovo faktori koji utiču na aromu i kvalitet ploda drveta kafe.
Kafa se u svetu gaji na površini od oko 1.070.000ha. Uz prosečan prinos od 552 kg/ha proizvede se količina od oko 5.700.000 tona sirove kafe godišnje.

Arabika i Robusta
Crna kafa koju većina nas svakodnevno pije mešavina je dve biljke iste botaničke grupe, ali različite vrste, poznate kao Arabika i Robusta.
Arabika je ‘finija’ kafa i daje napitku prijatnu aromu, dok se Robusta dodaje kako bi se postigla punoća ukusa zbog njene oporosti i bogatstva kofeinom. Nijedna vrsta kafe, kada bi se konzumirala ‘čista’, sama po sebi nema prijatan ukus. Tek mešanjem dve ili više vrsta dobija se ukus koji je prijatan za konzumiranje, a kafa sa svakog podneblja ima specifičan ukus i miris.

Turska, espresso, filter ili instant?
Postoje četiri osnovne vrste kafe koje se svakodnevno konzumiraju širom sveta, i mnoštvo ‘varijacija na temu’ nastalih kombinovanjem sa raznim dodacima.
Turska kafa – na našim prostorima ustaljen naziv za crnu kafu. Ova kafa se od ostalih vrsta razlikuje po crnom talogu koji ostavlja za sobom.
Espresso kafa – kratki kafeni napitak koji se može ispiti u jednom gutljaju. Pravi se pomoću aparata u kojima se vrela voda pod jakim pritiskom propušta kroz krupnije mlevenu kafu i ceo proces traje oko 30 sekundi.
Filter kafa – priprema se od malo krupnije mlevene kafe u filter aparatima. Kafa u specijalno napravljenim filter vrećicama preliva se vrelom vodom, a osnovna razlika u odnosu na espresso je što se kroz ovu kafu ne pušta voda pod pritiskom. Filter kafa je, uglavnom, slabija od espressa.
Instant – kafa koja se, zahvaljujući specijalnoj tehnologiji obrade kafenog zrna, trenutno rastvara u toploj vodi. Postoji u raznim kombinacijama (sa dehidriranim mlekom, šećerom, raznim aromama i dodacima). Brzo se priprema i postaje sve popularnija.

Nezaobilazan ritual
Pripremanje, serviranje i pijenje kafe kod nas ima posebno značenje, deo je tradicije i kulture u našem društvu i nezaobilazan ritual velikog dela populacije.
Da bi se dobila savršena šoljica kafe voda uvek treba da bude sveža pre zakuvavanja i ne sme da vri, jer se tako gubi važan element – kiseonik i kafa postaje kiselkasta. Kada voda u džezvi provri treba je skloniti sa vatre i dodati kafu, a posle toga vratiti na zagrejanu ringlu da počne da se diže obilna pena. Kada se pena ‘zatvori’ tj. kada mlevena kafa potone a cela površina vode bude u peni, džezva se skloni i kafa se blagim potezom kašičice promeša. Da bi plemenita svojstva kafe došla do punog izražaja kafa se ostavi na oko minut da se ‘smiri’, nakon čega se sipa u šolju.

Nina Cvetković,
Senior Brand Manager,
Grand kafa,
Atlantic grupa