Gotova jela

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 50, jul 2008.)

ZA ONE KOJI ŽIVE BRZO

 

Po istraživanju agencije MEMRB, na tržištu Srbije su najprodavanija gotova jela u aluminijumskim pakovanjima.

 

Danas kada su porodice nuklearne (samo roditelji i deca), a roditelji sve više zaposleni, sveže pripremljena jela u domaćinstvima sve češće bivaju zamenjena unapred pripremljenim. Industrija gotovih jela počela je da se razvija u posleratnom periodu, ali su se tek krajem 60-tih godina pojavili proizvodi koji podsećaju na današnje. Razvoj individualnih pakovanja, pojava brendova i sve raznovrsnijih proizvoda kao i napredak u tehnologiji zamrzavanja i pojava mikrotalasne pećnice doveli su do sve veće upotrebe ovih proizvoda koji su značajno olakšali život i promenili navike u ishrani potrošača.

MEMRB analiza tržišta
MEMRB se bavi praćenjem maloprodaje u segmentu proizvoda široke potrošnje. Kompanija pokriva maloprodajne kanale, koristeći klasičnu metodologiju maloprodajnog inventarisanja koja podrazumeva mesečne ili dvomesečne posete stalnom i reprezentativnom panelu (uzorku) maloprodajnih objekata u cilju prikupljanja informacija o zalihama, nabavci, cenama i kombinuje ih sa skeniranim podacima iz lanaca sa kojima sarađuje. MEMRB prati kategoriju gotovih jela na tržištima Srbije, Crne Gore i Makedonije. U analizi koja sledi posmatrano je tržište gotovih jela u Srbiji u periodu februar/mart 2008. godine.
Kada se posmatra količinska prodaja gotovih jela prema tipu pakovanja, podaci pokazuju da su na tržištu Srbije najprodavanija gotova jela koja su upakovana u aluminijumska pakovanja i ona su učestvovala sa 75,5 odsto u ukupnoj prodaji ove kategorije proizvoda, u periodu februar/mart 2008. godine. Slede gotova jela u konzervama sa 24,2 odsto količine prodaje, dok su plastična pakovanja najmanje zastupljena sa svega 0,4 odsto. Vrednosna učešća gotovih jela upakovanih u pomenuta pakovanja pokazuju nešto povoljniji odnos u korist konzervi (28,4 odsto) i plastičnih pakovanja (1,5 odsto), nego količinska učešća, ali i prema ovom pokazatelju aluminijum je dominantan tip pakovanja sa 70,2 odsto u periodu februar/mart 2008. godine.
Gotova jela u pakovanjima od 301g – 400g imaju dominantno učešće u količini i vrednosti prodaje u odnosu na druge veličine pakovanja, i ona su u periodu februar/mart 2008. godine ostvarila 86,7 odsto ukupno prodatih količina, to jest, 80,5 odsto ostvarene vrednosti prodaje. Podaci za isti period pokazuju da su od značaja još pakovanja od 201g-300g sa 7,6 odsto količinskog udela, odnosno 11,1 odsto vrednosnog udela, kao i pakovanja do 200g (4,9 odsto količinskog i 7,8 odsto vrednosnog učešća). Pakovanja veća od 401g su zanemarljiva sa svega 0,8 odsto količinskog i 0,5 odsto vrednosnog učešća.
Kada se posmatra prodaja gotovih jela u različitim tipovima prodajnih objekata u Srbiji, vidimo da su velike bakalnice najznačajnije sa 43,7 odsto količinske prodaje i 43,6 odsto vrednosne prodaje, ostvarene u periodu februar/mart 2008. godine. Slede supermarketi koji su u istom periodu ostvarili 38,8 odsto količine prodaje i 37,9 odsto vrednosti prodaje, dok su na trećem mestu male bakalnice sa količinskim udelom od 17,5 odsto i vrednosnim udelom od 18,4 odsto.
Kada je u pitanju količinsko učešće vodećih proizvođača u odnosu na ostale proizvođače, MEMRB podaci za period februar/mart 2008. godine, pokazuju da u Srbiji 90,7 odsto vrednosti prodaje ostvaruje tri proizvođača (po abecednom redu) 29. novembar, Carnex i Yuhor.

CARNEX:
Iz marketing službe Carnexa navode da je, prema istraživanju PGM-a (www.pgmconsult.net), koje je obuhvatilo prvi talas 2008. godine (podaci se skupljaju dva puta godišnje), konzervisanu pripremljenu hranu Carnex na tržištu Srbije koristilo tri četvrtine korisnika kategorije konzervisanih proizvoda. Izraženo u procenjenom tržišnom udelu iz ugla potrošača, to iznosi više od 60 odsto tržišnog udela u konzervisanim jelima. 76 odsto korsnika konzervisane hrane u Srbiji je u merenom periodu koristilo brend Carnex, a 55 odsto korisnika kategorije je lojalno baš Carnexu. Navedeni procenti odnose se na korisnike kategorije, a ne na celu populaciju. Po rečima Maje Tomanović, iz marketing službe Carnexa, kako na srpskom, tako i na crnogorskom tržištu najpoznatija Carnexova gotova jela su: pasulj sa slaninom, pasulj sa kobasicom, pasulj sa faširanom šniclom, goveđi gulaš, svinjski gulaš, sarma, ćufte… Najpopularnije pakovanje je alu folija od 400g. Glavni Carnexovi konkurenti su 29. novembar, Yuhor, Podravka i Topola. Carnex gotova jela se izvoze na tržišta Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

YUHOR:
Gotova jela su kompletni obroci, tehnološki i kulinarski tako pripremljeni da ih potrošači mogu konzumirati bez posebnih priprema. “Asortiman Yuhora je veoma bogat, sva gotova jela su zdravstveno ispravna, hranljiva i napravljena bez konzervansa. Yuhorova gotova jela su raznovrsna po sastavu i ukusu. Kompanija tržištu nudi: goveđi gulaš u pakovanju od 200g i 300g, pasulj sa slaninom – 400g, pasulj sa kobasicom – 400g, ćufte u sosu – 400g i grašak sa faširanom šniclom – 400g. Iz Yuhora ističu da je prednost pripreme svih njihovih gotovih jela što ona svojim ukusom i mirisom omogućavaju krajnjem potrošaču užitak kao pri konzumiranju jela iz domaće kuhinje. Još jedna prednost je i način pripreme: konzerva se stavi u vrelu vodu, zagreva 10-15 minuta, nakon čega se može odmah servirati.
Kompletan asortiman Yuhorovih gotovih jela može se pronaći u svim dobro snabdevenim supermarketima. “Pored domaćeg tržišta, na kome su potrošači već navikli na ‘Našu toplu preporuku’ kako i glasi naš dobro prepoznatljivi slogan, Yuhorova gotova jela zauzimaju zavidno mesto i na tržištima BiH, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Albanije, Rusije i Bugarske”, kažu iz ove kompanije.

Synovate analiza tržišta
U martu 2008. godine, agencija Synovate je sprovela istraživanje upotrebe robe široke potrošnje među građanima Srbije. Jedan od ispitivanih artikala bila su gotova jela. Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem (CATI metodologija – Computer Assisted Telephone Interview) na nacionalno reprezentativnom uzorku od 600 ispitanika starosti 18-60 godina koji su u svom domaćinstvu zaduženi za kupovinu, pri čemu su podjednako bili zastupljeni i muškarci i žene. Ispitanicima smo objasnili da pod gotovim jelima podrazumevamo jela u konzervi ili vakuum pakovanju koja je dovoljno podgrejati da bi bila spremna za upotrebu, odnosno kojima nije potrebna dodatna termička obrada. U tu kategoriju ne spadaju zamrznuta jela, salate (caciki, urnebes i slično) ili sendviči. Kada je u pitanju odnos snaga među pojedinim markama gotovih jela na srpskom tržištu, prvo što se može uočiti jeste da se u svesti ispitanika, a i kad govorimo o konzumiranju, javlja gotovo isključivo jedna marka gotovih jela – 17 odsto ispitanika je kao poznatu navelo marku Carnex gotova jela, dok skoro 4/5 nije znalo nijednu marku gotovih jela. Što se tiče korišćenja, Carnex najčešće koristi 53 odsto korisnika. Sve druge marke, od kojih je najjača Podravka, imaju daleko niže rezultate na oba ova parametra. Korišćenje gotovih jela među stanovnicima Srbije je vrlo nisko. Svega 11 odsto stanovništva koristi gotova jela makar jednom u 4-6 meseci. Detaljnija analiza ovih podataka pokazala je da postoje značajne razlike među demografskim grupama u poznatosti i najčešće korišćenoj marki gotovih jela. Da obrazovni nivo utiče na to koje su marke gotovih jela poznate najbolje ilustruje podatak da je procenat onih koji nisu umeli da navedu nijednu marku gotovih jela značajno veći kod ispitanika sa nižim, osnovnim obrazovanjem. Kada je u pitanju radni status i zanimanje, Carnex (a i druge marke) značajno više spominju studenti u odnosu na nezaposlene, penzionere i domaćice. Upravo nezaposleni, domaćice i penzioneri najređe mogu da navedu marke gotovih jela. Poznatost marke Carnex raste sa povećanjem mesečnih prihoda celokupnog domaćinstva ispitanika, ali i poznatost drugih marki. Procenat osoba koje ne mogu da navedu nijednu marku gotovih jela smanjuje se sa povećanjem primanja. Kada je u pitanju najčešće korišćena marka gotovih jela, zapaža se da korišćenje Carnexa raste sa povećanjem stručne spreme ispitanika. Kada je reč o vrsti gotovog jela koje najčešće koriste 39 odsto korisnika najčešće jede gulaš, a 20 odsto pasulj. Devet odsto korisnika najčešće jede grašak, dok osam odsto jede najčešće ćufte, odnosno testeninu u sosu.

Pripremila: Marija F. Šmit