Georg Grassl, Henkel Srbija

arin0102-georg-grassl

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 102, novembar 2012.)

 

Georg Grassl, generalni direktor Henkel Srbija

 

UZ TRUD I VIZIJU USPEH JE MOGUĆ

 

“Od samog početka smo imali viziju da postanemo centar za snabdevanje u regionu koji obuhvata 55 miliona potrošača. Samim tim, fokusirali smo se na razvoj i investicije u modernizaciju proizvodnje i deset godina kasnije, sa ukupnim investicijama u vrednosti od 130 miliona evra i 7,5 miliona evra samo ove godine, sa ponosom možemo da kažemo da su naši ciljevi dostignuti.”

 

Henkel je globalna kompanija, sa brendovima koji su vodeći u mnogim kategorijama i sa naprednim tehnologijama, koja je prisutna u 125 zemalja širom sveta i zapošljava oko 47.000 ljudi. Henkel Srbija danas uspešno posluje u čitavom regionu i izvozi proizvode na 15 regionalnih i evropskih tržišta. Od 2003. godine, proizvedene količine su se skoro duplirale, a za prvih deset meseci 2012. godine, kompanija je izvezla 44% svoje proizvodnje. Tokom proteklih deset godina, vođen vizijom da postane regionalni centar za snabdevanje tržišta koje obuhvata 55 miliona potrošača, Henkel je uložio skoro 130 miliona evra u tri lokacije u Srbiji – Kruševac, Inđiju i Beograd, a 7,5 miliona evra samo ove godine. Desetogodišnjica poslovanja u Srbiji i najnovija investicija u dve proizvodne linije u fabrici u Kruševcu, od kojih je jedna već puštena u rad, bili su povod za razgovor sa Georgom Grasslom, generalnim direktorom Henkela Srbija.

Šta smatrate za najveće uspehe kompanije u prvih 10 godina poslovanja u Srbiji?
Od kako je Henkel počeo da posluje u Srbiji, trudimo se da dostignemo najviše standarde. Zadovoljstvo potrošača i zaposlenih su naši najveći prioriteti, kao i postizanje odgovarajućih poslovnih rezultata i liderske pozicije na nivou regiona u oblasti u kojoj poslujemo. Od samog početka smo imali viziju da postanemo centar za snabdevanje u regionu koji obuhvata 55 miliona potrošača. Samim tim, fokusirali smo se na razvoj i investicije u modernizaciju proizvodnje unapređenjem proizvodnih procesa i uvođenjem najnovijih tehnologija za održivi razvoj, što je uticalo na značajan porast obima proizvodnje. Deset godina kasnije, sa ukupnim investicijama u vrednosti od 130 miliona evra i 7,5 miliona evra ove godine, sa ponosom možemo da kažemo da su naši ciljevi dostignuti i da izvozimo naše brendove iz srpskih fabrika na 15 regionalnih i evropskih tržišta.

Kako biste opisali trenutnu situaciju na srpskom tržištu?
U poslednjih nekoliko godina, globalno tržište, uključujući i Srbiju, je suočeno sa teškim vremenima. Ekonomska kriza je neizbežno uticala na sve delove privrede i društva. Na makroekonomiju je značajno uticala visoka dvocifrena inflacija, visok i rastući stepen nezaposlenosti i nizak priliv direktnih stranih investicija. Samim tim, poslovno okruženje u Srbiji postalo je veoma zahtevno iako sa nizom prilika za razvoj. Drago mi je da je Srbija opet na pravom putu i nadam se da će postati deo jedinstvenog tržišta u budućnosti.

Kakva je današnja pozicija kompanije na srpskom tržištu?
Henkel ima veoma jaku poziciju u nekoliko kategorija kao što su deterdženti za pranje veša, sredstva za čišćenje toaleta, sapuni, boje za kosu, kozmetika i građevinski lepkovi.
Kao kompanija koja je okrenuta stalnim inovacijama i zadovoljstvu potrošača, 2011. i 2012. godine smo plasirali nekoliko novih proizvodnih inovacija kao što su Persil Expert, Persil Tablete, Bref Power Activ, Somat Express, Syoss Pro Nature, Palette Pefect Mouse, Moment Total i druge.

Koliko je važno srpsko tržište za Henkel?
U poslednjih pet godina, Henkel Srbija je postao vredan i važan deo Henkela CEE i smatra se održivom kompanijom. Verujemo u moć lokalnog poslovanja, menadžment i kvalitet ljudi. Sve naše fabrike u sistemu Henkela isporučuju isti kvalitet i veoma smo posvećeni usluživanju srpskih kupaca na identičan način kao što to činimo za Henkelove kupce širom sveta. Danas je jasno da smo na odličnom putu, da su naši planovi dugoročni i da se dalje razvijamo za svetliju budućnost u Srbiji.

Kakvi su finansijski rezultati Henkela Srbija u 2012. godini, u poređenju sa prošlom godinom, da li ste zadovoljni postignutim?
Imali smo dobar početak fiskalne godine uprkos zahtevnom i nestabilnom tržišnom okruženju i ostvarili smo solidan organski rast i izuzetan napredak u pogledu naše profitabilnosti. Henkel je globalno ostvario rezultate iznad očekivanja u prvoj polovini finansijske godine. U drugom kvartalu 2012. godine Henkel je ostvario prodaju u vrednosti od 4,206 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 6,4% u poređenju sa ciframa iz istog kvartala prethodne godine. Nakon korekcije jednokratnih dobiti, jednokratnih troškova i troškova restrukturiranja, korigovani operativni profit povećan je za 18,6%, sa 514 miliona evra na 609 miliona evra, a tome su doprinela sva tri poslovna sektora. Uprkos rastućim cenama sirovina i materijala za pakovanje, korigovan prihod od prodaje (EBIT marža) značajno je povećan za 1,5%, sa 13% na 14,5%, dok je zabeležen prihod od prodaje bio 13,9%.

Na koji način se kriza koja je i dalje prisutna odražava na Henkelovo poslovanje u Srbiji? Šta preduzimate kako biste neutralisali ili eliminisali posledice?
Globalna kriza ima neizbežne posledice u svakodnevnom poslovanju. Mi ćemo ostati fokusirani na naše ciljeve, uspeli smo da se prilagodimo novoj situaciji i pokazali smo da su, uz trud i viziju, čak i u složenim vremenima, uspeh i razvoj ostvarivi. Zahvaljujući stalnom ulaganju i inovacijama, uspeli smo da održivo poslujemo i da budemo lideri u svim oblastima poslovanja.

Da li je bilo potrebe za optimizacijom poslovanja i smanjenjem troškova? U kojim poslovnim segmentima, po vašem mišljenju, proizvođači ne treba da štede uprkos krizi?
Strateški pristup, jak menadžment tim, posvećeni zaposleni i kontinuiran razvoj su fundamentalni za prevazilaženje krize i savladavanje svih izazova na tržištu. Zbog svega pomenutog, Henkel je uspeo da ostvari dobre poslovne rezultate i ostane konkurentan.
Henkel ne pravi kompromise kad je u pitanju kvalitet proizvoda. Mi ćemo ubuduće ulagati u inovacije, proizvode i procese koji nam pomažu da budemo efikasniji. Bezbednost, održiv razvoj i zadovoljstvo korisnika su ključni za odgovoran poslovni pristup.

Kakva je situacija po pitanju potrošača? Da li ste primetili da su prešli na neke jeftinije proizvode i da li je opala prodaja vaših premijum brendova zbog niže kupovne moći?
Čini se da je trend na srpskom tržištu da su lokalni brendovi zadržali svoju veoma jaku poziciju i da uživaju u visokom stepenu lojalnosti potrošača. S druge strane, mnogi snažni internacionalni brendovi su našli svoje mesto na tržištu i trenutno imaju jaku poziciju. To se nije značajno promenilo tokom ove godine. Mi smo ponudili našim kupcima domaće i internacionalne brendove odličnog kvaliteta po povoljnim cenama koje prosečan potrošač u Srbiji može sebi da priušti.

Koje kategorije proizvoda i brendovi su najzaslužniji za dobre rezultate Henkela Srbija?
Na globalnom nivou sva tri poslovna sektora doprinela su pozitivnom razvoju. U drugom kvartalu 2012. godine sektor Deterdženata i kućne hemije zabeležio je snažan rast organske prodaje od 5,1%. Rast organske prodaje u sektoru Beauty Care dostigao je solidnih 2,8%, dok je sektor Adhezivi Tehnologije takođe zabeležio solidan organski rast prodaje u iznosu od 3,6%. Štaviše, u kategoriji praškastih deterdženata, najveće količine koje proizvodimo su brendovi Persil i Merix, kao i Ceresit od naših Adheziva.

Čime se rukovodite u poslovanju na srpskom tržištu i kako vršite analize i donosite odluke?
Dinamika srpskog tržišta je manje-više ista kao i na drugim mestima. Mi se fokusiramo na naše kupce i potrošače na osnovu intenzivnog prikupljanja podataka i analiza. Pokušavamo da budemo bliski krajnjem korisniku proizvoda koliko god je to moguće. Istraživanje tržišta nije samo sakupljanje i korišćenje statističkih podataka, već i odgovornost za svakog zaposlenog.

Da li smatrate da bi saradnja trgovaca i proizvođača mogla da se unapredi i u kom domenu? U kojoj meri se maloprodajni sektor u Srbiji modernizovao od kako je Henkel prisutan na tržištu?
Maloprodajni objekti su značajan deo našeg poslovanja. Mi se u saradnji sa njima svaki dan približavamo kupcima. Gradimo dugoročne veze sa našim kupcima u maloprodaji i poštujemo njihove strategije i odluke. Tokom poslednjih deset godina došlo je do značajnog razvoja maloprodajnih lanaca, lokalnih, regionalnih i globalnih. Naš dijalog sa maloprodajnim partnerima je na veoma visokom profesionalnom nivou, uvek otvoren i konstruktivan.

Na koja sve tržišta Henkel izvozi iz Srbije? Koji procenat proizvedenog se izveze? Koji su najznačajniji izvozni artikli? Da li su u planu i neka nova tržišta?
U ovom trenutku snabdevamo oko 55 miliona potrošača u regionu i izvozimo brendove iz naših fabrika u Srbiji na 15 regionalnih i evropskih tržišta, kao što su Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Makedonija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Ukrajina i druge zemlje. Naš plan je da proširimo listu izvoznih zemalja sa novim proizvodnim linijama i da isporučujemo proizvode u više zemalja EU. Od 2003. godine naša proizvodnja je povećana četiri puta. U 2011. ukupna proizvodnja je bila 170.973 tona i 44% te proizvodnje, odnosno 75.000 tona, je izvezeno.

Koji bi bio vaš savet malim proizvođačima u Srbiji koji se trude da se probiju na strana tržišta?
Izvoz nije laka stvar. Uvek počinje detaljnim analizama ciljanog tržišta i uspostavljanjem dobrog sistema distribucije.

Kažite nam nešto više o investiciji u dve nove proizvodne linije u fabrici deterdženata u Kruševcu?
Ove godine ćemo investirati 7,5 miliona evra u dva nova projekta u Kruševcu. Prva investicija je nova proizvodna linija u našoj fabrici u Kruševcu, kao deo projekta Masterplana, koji je već započet. Zahvaljujući ovoj investiciji vrednoj više od dva miliona evra, u Kruševcu će se proizvoditi međunarodni brend Bref za domaće i mnoga izvozna tržišta, uključujući i EU. Drugi projekat će biti realizovan do marta ili aprila sledeće godine – tu ćemo implementirati inovacije u proizvode uz pomoć najnovije tehnologije.

Koliko i na koji način će ova investicija doprineti boljim rezultatima? Gde će biti usmerena naredna ulaganja?
Ova investicija podrazumeva premeštanje, automatizaciju i proširenje fabrike tečnih deterdženata i omogućiće veći obim proizvodnje, veći izvoz i fleksibilnost kao i otvaranje više od 30 novih radnih mesta u Kruševcu. Pored toga, osim Somata, Pura, Prila, Clina, Henkel Srbija je započeo proizvodnju Brefa, još jednog međunarodnog brenda, koji će se izvoziti na tržišta unutar Evropske unije. Naše poslovanje zasnivamo na tri snažna stuba u proizvodnji – čvrsti, tečni proizvodi i specijalni proizvodi za higijenu toaleta. Nameravamo da održimo visok stepen poslovanja u svim poslovnim segmentima i spremni smo da se uhvatimo u koštac sa svim budućim izazovima koji se nalaze pred nama.

Šta podrazumeva nova Henkelova strategija ‘Postići više sa manje’ i kako će ona oblikovati poslovanje kompanije u budućnosti?
Henkel je snažno posvećen zaštiti životne sredine i uštedi energije, i jedna je od vodećih kompanija na svetu u domenu održivog razvoja. Naša nova strategija održivosti, ‘Postići više sa manje’ usmerena je ka smanjenju ekološkog otiska do 2030. godine, i oblikovaće način na koji ćemo poslovati u budućnosti. U Srbiji sledimo istu globalnu strategiju i sa ponosom možemo da kažemo da smo postigli naše globalne ciljeve postavljene za sektor održivog razvoja za 2012. godinu još u 2010.

Kakvi su planovi Henkela za 2013. i kakve su prognoze kada je reč o situaciji na tržištu Srbije?
Tržište u Srbiji i u okolnim zemljama će i dalje biti puno izazova jer će BDP zabeležiti samo blagi rast. Nastavićemo da ulažemo i da uvodimo nove proizvode na tržište. Očekujemo da će privreda nastaviti da se razvija tokom dve godine nakon 2013.

Ostvarili ste cilj zacrtan u 2002. godini, da postanete snabdevački centar za 55 miliona potrošača u regionu. Koje ciljeve ste sebi postavili u narednih 10 godina?
Naša vizija je da nastavimo da razvijamo dostignuća ostvarena u poslednjih 10 godina. Henkel će biti vodeći snabdevač u sva tri osnovna sektora poslovanja u regionu, a na osnovu snažne lokalne proizvodnje u Srbiji.

Marija F. Šmit