Dragan Stojić, Foodland

arin094-dragan-stojic

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 94, mart 2012.)

 

Dragan Stojić, generalni direktor Foodlanda

 

FOKUS NA KVALITET

 

“U novu fabriku će biti uloženo oko tri miliona evra, a zajedno sa opremom investicija će iznositi oko pet miliona evra. Imaćemo mogućnost da praktično dupliramo kapacitete. U poslednje tri godine imamo veliku ekspanziju izvoza, što stvara potrebe za većom proizvodnjom Bakine tajne. Povećani kapacitet će to i omogućiti u narednom periodu, pa očekujemo porast izvoza.”

 

Kompanija Foodland postoji od 1995. godine. U početku se bavila isključivo distribucijom uvozne robe, a od 2003. ušla je i u proizvodnju i uvela brend Bakina tajna na tržište Srbije. Proizvodnja je smeštena u Brusu i trenutno se obavlja u uslužnim pogonima, ali je za jun najavljeno otvaranje sopstvene fabrike, u koju će sveukupno biti uloženo pet miliona evra. Centrala kompanije je u Beogradu, a dva distributivna centra nalaze se u Čačku i u Nišu. Među većim uspesima kompanije su titula ‘Najbolji sok na svetu u 2008. godini’ za organski sok od šumske jagode Terra Organica, dodeljena na svetskoj konferenciji sokova World juice innovation u Barseloni, ali pre svega činjenica da, uprkos izazovnim vremenima, svake godine beleži značajan rast prometa i izvoza. O novoj fabrici, poslovnim rezultatima i planovima i tome kako svojim proizvodima ‘zavesti’ i kupce u svetu, razgovarali smo sa Draganom Stojićem, generalnim direktorom.

Šta sve čini proizvodni portfolio Foodlanda?
Proizvodni portfolio čine brendovi Bakina tajna, Amfissa i Terra Organica koji se proizvode u Srbiji, u proizvodnom pogonu u Brusu. Imamo vrlo širok spektar proizvoda. Od proizvoda od paprike, tu su ajvar, ljutenica, ajvar s patlidžanom, cepkana paprika, paprika filet. Od slatkog programa imamo slatko, pekmeze, džemove, voćne namaze koji su napravljeni 100% od voća i, naravno, sokove 100% voće koji u protekle tri godine beleže ozbiljan rast. Godišnja proizvodnja je oko sedam miliona jedinica Bakine tajne, Amfisse i Terra Organice. Pre dve godine ušli smo i u proizvodnju trgovačkih robnih marki. Osim brendova koji su proizvodnog karaktera, deo portfolija kompanije Foodland se tiče uvoznih brendova. Poslednjih 10 godina zastupamo kompaniju Pasta Zara sa italijanskim testeninama Del Castello koje su prisutne u svim trgovinskim lancima, zatim su tu špansko Ybarra maslinovo ulje i južnokorejski OKF napici od aloe vere. Što se tiče ananasa koji smo ranije uvozili, sada imamo svoj brend Amfissa fruit koji za nas rade na Tajlandu.

Koliko su uvozni brendovi danas važan segment poslovanja za kompaniju?
U poslednje četiri godine došlo je do porasta udela proizvodnje u prometu kompanije. Nekada je to bio odnos 60:40% u korist uvoznih proizvoda, a 2011. godina je završena sa odnosom 65:35% u korist proizvodnje i smatramo da će se ekspanzija proizvodnje nastaviti.

Zbog čega ste se odlučili da uđete i u proizvodnju privatnih robnih marki?
To su trendovi koji su sve zastupljeniji u Evropi i u celom svetu, pa ne možemo ni mi na njih da budemo imuni, s obzirom na to da proizvodnja privatne robne marke znači i proširivanje saradnje i stvaranje strateškog partnerstva sa trgovinskim lancima. To je način da ostvarimo potencijale proizvodnih kapaciteta i da kroz povećani obim proizvodnje snizimo njene troškove. Počeli smo sa maslinama i kornišonima, a u poslednjih godinu dana sve više se fokusiramo na premijum segment, gde je marža drugačija nego u segmentu ‘fast mooving’ proizvoda. Trenutno radimo PL za Metro, Dis, Delhaize i Mercator. Finansijski gledano, marža je, kada je PL u pitanju, manja, naravno, nego kada se radi o sopstvenim brendovima, ali odluka je same kompanije da li želi da uđe u taj segment i zaradi koliko može, ili da pusti da to učini neko drugi. S jedne strane je profit, s druge strane partnerstvo, koje kroz određene lance znači i nastup u regionu – prvenstveno mislim na Mercator i Delhaize grupu.

Na sajtu kompanije se navodi da je misija Foodlanda proizvodnja zdrave i visokokvalitetne hrane. Šta to konkretno znači – na koji način i gde se proizvode sirovine za vaše proizvode, da li su u pitanju organski proizvodi?
Znači da se u procesu nabavke izuzetno fokusiramo na kvalitet sirovina, koje su domaćeg porekla – 99% sirovina se nabavlja u Srbiji. Najveći deo potiče iz okoline Brusa i Kruševca – prvenstveno mislim na šumske proizvode – divlja borovnica, divlja kupina, šumska jagoda. Deo sirovine otkupljujemo direktno od seljaka, koji svoje proizvode donose u naš pogon, a deo od hladnjača u Srbiji. Posebna pažnja se posvećuje nabavci za brend Bakina tajna. Ta sirovina jeste organskog porekla, ali nije sertifikovana. Imamo i segment organskog voća i povrća. To radimo sa sertifikovanim proizvođačima, a i nas setifikuju određene insitucije predviđene za to. Imamo BCS-ov sertifikat, jer u suprotnom ne bismo mogli da plasiramo proizvode kao organske ni u Srbiji ni u inostranstvu.

Koje još sertifikate imate?
Foodland poseduje engleski BRC sertifikat koji smo dobili 2010. godine. Takođe posedujemo ISO standard 9001. Imamo i halal sertifikat od prošle godine. Cilj za ovu godinu je da obezbedimo i kosher sertifikat, koji bi nam pomogao kada je u pitanju izvoz ka jevrejskoj zajednici na američkom tržištu.

Na koji način distribuirate svoje proizvode na srpskom tržištu, da li ima mesta za poboljšanja?
U Srbiji radimo distribuciju delom pomoću sopstvenog voznog parka, a delom kroz ‘outsourcing’. U toku je analiza kakav bi bio učinak kompletnog ‘outsourcinga’ transporta. Naši proizvodi su više cenovno pozicionirani, pa troškovi transporta ne učestvuju toliko kao u nekim drugim industrijama, gde je trošak transporta veoma važan činilac cene. Tendencije su takve da kompanije sve više počinju da se bave samo svojim osnovnim poslom, na koji su fokusirane.

Kroz koje maloprodajne kanale se najbolje prodaju vaši proizvodi i koji proizvod je najprodavaniji?
Najveći procenat prodaje u Srbiji, oko 80%, ide kroz hipermarkete i megamarkete velikih trgovinskih lanaca, kao što su Delhaize, Mercator, Metro, Dis, Univerexport, Idea. Što se tiče toga koji proizvod je najprodavaniji, ako pričamo o Bakinoj tajni, Domaći ajvar je lider i kod nas i u inostranstvu. Što se tiče proizvoda od voća, lider je Slatko od šumskih jagoda. To su naši ‘top selleri’, proizvodi po kojima se Foodland razlikuje od ostalih i kod nas i u svetu.

Kakve rezultate ste zabeležili 2011. godine?
Kompanija Foodland je u 2011. godini ostvarila oko 17% veći promet gledano finansijski i komadno u odnosu na 2010. U Srbiji je došlo do porasta od oko 8%, a u izvozu smo ostvarili rast od oko 30%. Profit nije bio na planiranom nivou zbog krize u Srbiji i okruženju i cilja kompanije da proizvodi budu što dostupniji i da iz dela profita finansira cene, kako bismo mogli da zadržimo tendenciju rasta. Promet za 2011. je bio 13 miliona evra.

Kako ocenjujete trenutnu poziciju Foodlanda na srpskom tržištu?
Foodland je izuzetno stabilna kompanija koja svake godine povećava svoje učešće na tržištu Srbije. O našoj poziciji na tržištu govori i činjenica da smo u svim lancima među top 50-60 dobavljača. Siguran sam da smo u premijum segmentu lideri. U ‘fast moovingu’ smo ušli u borbu sa ozbiljnim kompanijama koje se bave proizvodnjom sličnih proizvoda, kao što su Centroproizvod, Zdravo Organic i Dijamant.

Recite nam nešto o novoj fabrici koja treba da počne sa radom u maju.
Fabrika, koja je trenutno u izgradnji, nalazi se u okolini Brusa. Prostiraće se na oko 5.000m² sa potencijalnim kapacitetom prerade 5-10 tona voća na godišnjem nivou. U okviru nove fabrike nalaze se proizvodni i magacinski deo, i hladnjača koja može da primi 650 tona robe. Imaćemo, dakle, sopstveni pogon – sve što je potrebno za proizvodnju na jednom mestu. Napustićemo stari pogon u kome smo trenutno pod zakupom. U novom pogonu proizvodiće se brendovi Bakina tajna i deo brenda Amfissa. Masline i kornišoni se trenutno proizvode u drugom pogonu u Svilajncu.

Koliko je u fabriku uloženo i koliko će ova investicija povećati proizvodne kapacitete Foodlanda?
Sveukupno će biti uloženo oko tri miliona evra, a zajedno sa opremom investicija će iznositi oko pet miliona evra. Imaćemo mogućnost da praktično dupliramo kapacitete. U poslednje tri godine imamo veliku ekspanziju izvoza, što stvara potrebe za većom proizvodnjom Bakine tajne. Povećani kapacitet će to i omogućiti u narednom periodu, pa očekujemo porast izvoza.

Na kojim sve inostranim tržištima je Foodland prisutan, koji deo proizvodnje se izvozi?
Prisutni smo u više od 20 zemalja. Izvozimo na tržišta Rusije, Kazahstana, Litvanije, Švedske, Francuske, Nemačke, Kanade, Australije, Amerike, Češke, Rumunije, Mađarske. Noseća tržišta su Rusija, Kanada, Amerika i Australija. Na tim tržištima imamo veliki porast, pogotovo u Rusiji. Imamo i dosta dobar izvoz u Švedsku. U top 10 kupaca su nam i kupci u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji. U Crnoj Gori kompanija Foodland ima ćerku firmu Foodland Montenegro koja postoji duže od 10 godina i koja svake godine beleži sve veći rast. Prošle godine je ostvarila rast od 15%. Izvozimo isključivo Bakinu tajnu. Od ukupne proizvodnje Bakine tajne izveze se oko 50%. U poslednje tri godine imamo veliku ekspanziju izvoza, svake godine nam između 20 i 30% raste izvoz. Za ovu godinu je planiran porast izvoza od oko 40%.

Kako ste ušli na američko tržište?
Mi već pet godina učestvujemo na sajmu Fancy Food u Njujorku. U poslednje dve godine imamo veoma ozbiljnog distributera na američkom tržištu na kom ove godine očekujemo posebno veliku ekspanziju. Odlučili smo se za strategiju da imamo dva ili tri distributera koji će pokriti celo tržište Amerike.

Koliko je značajan sajamski nastup da bi se ušlo na neko tržište?
Mislim da je vrlo značajan, naročito u ostvarivanju prvih kontakata sa distributerima. Naravno, od sajma, tog nekog prvog kontakta (a da li je to pravi kontakt tek se kasnije pokaže), pa dok ne dođe do neke realizacije prođe najmanje godinu, do godinu i po dana. Ali, to je ta inicijalna kapisla koja je neophodna. Mi učestvujemo na Fancy Foody, SIAL-u i na Anugi, to su fokusi što se tiče sajmova. Učestvovali smo i na domaćem sajmu Foodrex, na kome smo takođe ostvarili određene kontakte. Prošle godine smo učestvovali na Culinariji, a prošlog meseca smo bili na sajmu organske hrane Biofach u Nirnbergu.

U kojoj vrsti objekata se prodaje Bakina tajna u inostranstvu?
Na stranim tržištima, u zavisnosti od zemlje, kreće se od TT kanala. Uvek je cilj da se zatim uđe u trgovinske lance, kod ključnih kupaca koji imaju tu moć da obezbede dobar promet i obrt. Trudimo se uvek da nađemo domaćeg distributera koji ima saradnju sa velikim trgovinskim lancima i da iskoristimo njegovu snagu i moć da uđemo u te lance. Naravno, u svetu postoji problem ulistavanja u veće trgovinske lance. To je ogroman trošak, koji se može kretati i do 10.000 evra po bar kodu, što je dosta veliko opterećenje i za distributera i za proizvođača, ali zajedničkim dogovorima dolazimo do nekog rešenja za ulistavanje.

Čime je Foodland, po Vašem mišljenju, osvojio potrošače u svetu i koji je put potrebno preći da se stigne do titule najboljeg soka na svetu? Koji je Vaš savet za proizvođače koji se probijaju na svetskom tržištu?
Misija Foodlanda je da fokus bude na kvalitetu. Proces nabavke podrazumeva pažljivo biranje sorti voća i povrća koje se otkupljuju, a proces prerade ne radimo na visokim temperaturama, tako da zadržavamo sva hranljiva svojstva koja određene vrste voća i povrća imaju u sebi, a to naš potrošač oseća. Ko jednom proba naš proizvod, uvek mu se vraća. Ono što je važno da bi se stiglo do toga da neki od proizvoda bude proglašen za najbolji na svetu, ili u Srbiji, jeste potpuna posvećenost svih ljudi koji rade u kompaniji, počev od nabavke, do procesa proizvodnje i tehnologa koji se trude da naprave proizvod po svim merilima koja mi definišemo, a koja su stroža nego u svetu. Naša služba razvoja je dosta zahtevna i sam proces uvođenja nekog proizovda, od ideje do trenutka lansiranja, traje minimum godinu dana. Tu su nebrojene degustacije, dorade konzistencije, boje, ukusa, to je nešto što je vrlo važno i čemu posvećujemo mnogo pažnje.

Šta je potrebno učiniti da u Srbiji bude više uspešnih izvoznika prehrambenih proizvoda?
Srbija, dao Bog, bar ima proizvođača hrane. To je ono po čemu se i razlikuje od okolnih zemalja. Kako bi bilo više uspešnih proizvođača hrane, mora da se izradi strategija na nivou cele zemlje, plan za narednih 10 godina, na osnovu koga bi se znalo tačno koji nam je cilj kada je reč o poljoprovredi i prehrambenoj industriji. Ono o čemu mi stalno pričamo je da je potrebna pomoć države u vidu subvencija u izvozu koje se kreću 5-10% i koje bi proizvođačima u Srbiji pomogle da lakše podnesu troškove pristupanja stranim tržištima. Na kraju krajeva, politika države Srbije jeste da se forsira izvoz. To je jedini način da povećamo proizvodnju i zaposlimo radnike, a izvozne subvencije već godinu i po dana ne funkcionišu. Koliko mi se čini, fokus je ove godine na neposrednim poljoprivrednim proizvođačima, a manje na prehrambenoj industriji. Cilj Srbije bi trebalo da bude izvoz gotovih proizvoda, a ne samo sirovina. Država bi mogla da pomogne i kroz obezbeđivanje kontakata, sajmove, saradnju sa određenim zemljama kroz privredne komore, poslovne delegacije.

Koliko su ambalaža i dizajn važni, čini se da u taj segment dosta ulažete? Zbog čega ste se odlučili za redizajn Bakine tajne?
Nadgradnja dobrog i kvalitetnog proizvoda jeste kvalitetna ambalaža. Naša prodaja to, kroz određene tehnike, i predočava tržištu i potrošačima. Na redizajn brenda Bakina tajna smo se odlučili zato što su tegle sa kojima smo do tada radili široko prisutne u Srbiji i okolini i dešavalo se da naiđemo na kopije naših proizvoda. Da bismo zaštitili svoj brend sada imamo svoju teglu, svoju etiketu, to je zaštićeno u Zavodu za intelektualnu svojinu. Sa tim smo krenuli u septembru prošle godine, uz kampanju na bilbordima i u printu kako bismo upoznali potrošače sa promenom imidža. Cilj nam je bio da promenimo izgled, zadržimo i poboljšamo kvalitet, a pritom smo zadržali istu cenu. Sledeći korak je redizajn Terra Organice, to planiramo da uradimo do kraja ove godine.

Kako dolazite do ideja za nove proizvode?
Imamo sektor razvoja u kome glavnu ulogu ima većinski vlasnik kompanije Vaso Lekić, koji je i tvorac Bakine tajne. On raspolaže velikim znanjem kada je reč o segmentu zdrave hrane, i sam se zdravo hrani i prati svetske trendove. Važan činilac su obilasci sajmova, tamo se prati u kom pravcu idu trendovi u proizvodnji zdrave hrane. Naravno, uzimamo u obzir i sirovinsku bazu u Srbiji i šta tu postoji od voća i povrća, posebno šta je to čega ima u Srbiji, a nema drugde. Sinergijom svih tih elemenata dolazimo do ideja. Pritom analiziramo šta je to što je zanimljivo i što može da se prodaje u Srbiji, a šta u inostranstvu, zahtevi potrošača nisu isti.

Da li analize radite sami ili angažujete agencije za istraživanje tržišta?
Sami uglavnom. Kada posećujemo naše distributere u inostranstvu posvećujemo pažnju obilasku objekata, snimanju tržišta i sagledavanju ukusa koji su dominantni na tom tržištu. Drugi korak je da mi sa ukusima koje Srbija ima probamo da napravimo prodor, kao što radimo sad sa ajvarima. Od marta počinje izvoz ajvara u Rusiju od koga mnogo očekujemo, oni takvu vrstu proizvoda nemaju.

Na koji način potpomažete svoju prodaju, koliko ulažete u marketing?
Godišnje se uloži oko 6% prometa u marketing. Smatramo da je to važan element za povećanje prodaje, neodvojivi deo prodaje. Uvek nam je cilj da što više ulažemo u trade marketing, neposredni kontakt sa našim potrošačima, kroz akcije, degustacije. Politika Foodlanda je da u prodaji konstantno, pošto pripadamo premijum segmentu a kupovna moć je i u Srbiji i svuda u svetu smanjena, stalnim učestvovanjem u akcijskim ponudama pokušamo da svoje proizvode približimo što širem spektru potrošača. Realno gledano, 5-8% potrošača sebi može da priušti premijum proizvode. Bakina tajna je premijum proizvod, dok je Amfissa bolje cenovno pozicionirana, u smislu dostupnosti potrošačima. U okviru ovog brenda su uglavnom ‘fast mooving’ proizvodi, kao što su kornišoni, krastavci, masline.

Da li mislite da bi odnosi između trgovaca i proizvođača mogli da se unaprede i u kojim segmentima?
Foodland ima odlične odnose sa svim trgovinskim lancima, s obzirom na to da nam veći deo prometa ide kroz njihove objekte. Problem može da nastane kada je u pitanju plaćanje. I sam proces naplate od trgovinskih lanaca bio bi u rokovima koji su dogovoreni, ili bi oni možda čak bili kraći, kada bi cela država funkcionisala na tim principima i svoje obaveze sevisirala u rokovima koji su dogovoreni. Najava zakona koji bi skratio rokove plaćanja je odlična, bilo bi dobro da to zaživi i počne da se poštuje. Mislim da period benefita za kompanije koje rade sa trgovinskim lancima neće baš tako brzo doći nakon donošenja zakona – bilo bi dobro kada bi pozitivni učinci mogli da se osete do kraja ove godine. Da li će taj zakon zaživeti, zavisiće u velikoj meri od države, ona treba da da primer koji će svi slediti, i poštovanjem i skraćenjem valuta doprineti boljoj likvidnosti privrede. To je jedan krug – država, trgovci, proizvođači, potrošači zbog smanjenja kupovne moći i plata, svi su u nekim čekovima, kreditnim karticama, zaduženjima. U trgovinskim lancima svi daju robu na 90, 120, 150 dana.

Da li biste se obradovali dolasku stranih lanaca kao što su Carrefour i Lidl i šta mislite da bi to značilo za naše tržište?
Smatramo da što više ima svetskih trgovinskih lanaca to će tržište biti uređenije. Bila bi veća konkurencija, više bi se primenjivali zapadni principi poslovanja, što bi se sigurno odrazilo i na poštovanje valuta plaćanja. S druge strane, strani trgovinski lanci imaju neke svoje uslove poslovanja, pre svega kada je reč o ulistavanju koje je mnogo skuplje nego kod nas. Pretpostavljam da bi deo tog načina rada bio preslikan u Srbiji, ali smo uvek za to da konkurencija bude veća, jer bi se drugačije svi učesnici na tržištu ponašali i više pažnje bi se obraćalo i na marže i na produbljivanje odnosa sa proizvođačima i stvaranje jednog jačeg, partnerskog odnosa.

Šta najviše koči poslovanje na srpskom tržištu?
Kriza se u Srbiji najviše ogleda u velikoj nelikvidnosti u privredi. To je, može se reći, i jedan od većih problema sa kojima se suočava Foodland. U proteklih pet godina kompanija je porasla dva i po puta. Da biste finansirali rast, uzimajući u obzir valute plaćanja u Srbiji, a prosečna valuta je u Foodlandu 110 dana, morate da uzimate kredite. Kamate su ove godine i više nego prošle, a subvencionisani krediti više ne postoje, tako da je neminovnost da troškovi postaju sve veći i veći. Zato gledamo da povećamo izvoz, jer tu nemamo probleme sa naplatom i sa kursnim razlikama. Vrlo je teško da jedna kompanija može da izdrži te velike kursne fluktuacije koje idu i do 7-8%. Ne možemo da kalkulišemo kurseve 10-15% veće nego što su realni, jer bi u tom slučaju bili nekonkurentni sa cenom na tržištu. S druge strane imamo kredite sa deviznom klauzulom – em imamo veće kamatne stope, em imamo kursne razlike, tako da su proizvođači u zaista teškoj situaciji.

Da ste Vi neka vlast, koje tri stvari biste prvo promenili kada je u pitanju poslovno okruženje u našoj zemlji?
Cilj bi bio da država bude mnogo efikasnija i odgovornija. Ima dosta dobrih odluka i zakona, ali se oni realno ne primenjuju. Cilj, bi, dakle, bio da se do kraja sprovede ono što se odluči, da se zna tačno za šta je ko odgovoran i da znamo kome treba da se obratimo. Kad kažem efikasnost, mislim efikasnost u svakom smislu – i u pravnom. Nelikvidnost u Srbiji tiče se i velikog broja STR-ova i firmi koje danas rade, sutra ne rade, što stvara problem proizvođaču. Imamo vrlo uzak krug kupaca kojima možemo da prodamo robu i da budemo sigurni da će to biti i plaćeno.

Šta očekujete od 2012? Kakve će biti ‘aktivnosti’ Foodlanda do kraja godine?
2012. će biti vrlo teška zbog krize i u Srbiji i u svetu. Naš fokus će biti da boljom organizacijom u kompaniji, otvaranjem novog pogona, snižavanjem troškova proizvodnje, poboljšamo likvidnost kompanije i pokušamo da ostvarimo planove koji su zacrtani za 2012 – 15% veći promet i finansijski i komadno. Cilj je promet od 15 miliona evra i trudićemo se da to i ostvarimo. Zato nam je važno da u junu ove godine otvorimo fabriku. Jeftiniji proces proizvodnje bi značio i bolju cenovnu pozicioniranost i bolju kalkulaciju, što će na kraju dovesti i do porasta prometa. Planirani izvoz za ovu godinu je 4 miliona evra. Akcenat je na rastu prodaje u Srbiji, što će biti mnogo teže ove godine, jer je kupovna moć sve manja.

Da li će biti novih proizvoda?
Ove godine planiramo 5-7 novih proizvoda. Prošle godine smo prvi izbacili domaći kečap, bez veštačkih boja, aroma i konzervansa, a nakon toga i pasta soseve, postali smo konkurencija Barilli, svetskom proizvođaču soseva. Imamo pasta soseve sa čilijem, sa maslinkama, bosiljkom, sa vrganjem i vrlo smo zadovoljni kako je to krenulo da se prodaje u Srbiji.

Kakvi su dugoročni planovi kompanije?
Trenutno, osim redizajna Terra Organice, što je naš sledeći korak, smatramo da u segmentu organske hrane možemo da napravimo veliki bum u izvozu. Mislim da je sirovinska baza dobra. Imamo i organizaciju Serbia Organica koja pravi klaster svih organskih proizvođača. Čini mi se da su ljudi shvatili da je to budućnost i sve više ima neposrednih proizvođača. Bitno je samo da imamo jednu bazu i da znamo šta je to tačno što možemo da izvezemo, da ne radimo ništa napamet, već isključivo planski, sagledavanjem tržišta i možda prvo fokusiranjem na okolne zemlje, pa zatim i na Evropu, Rusiju i tako dalje. Što se tiče dugoročnih planova, targetirali smo da kompanija dođe do 2014. godine na 20 miliona evra prometa.

Marija F. Šmit