Dragan Bokan, Voli

IntervjuDraganBokanVoli

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 171, septembar 2019)

 

VOLI: I MODERAN I TRADICIONALAN

“Crnogorsko tržište se vrlo dinamično razvija i mi koji smo lideri u trgovačkom sektoru pratimo globalne trendove, prilagođavamo ih našim uslovima, ali veoma često i uvodimo novine, unapređujemo branšu kontinuirano podižući lestvicu standarda”.

Razgovarala: Marija F. Šmit

 

Kompanija Voli sledeće godine proslavlja četvrt veka postojanja. Trenutno ima 2.300 radnika i sa ponosom nosi epitet najvećeg poslodavca u Crnoj Gori. Volijev lanac broji sedamdeset profitnih jedinica. Osim maloprodaje, poslovanje ove kompanije objedinjuje distribuciju i logistiku, otkup i plasman poljoprivrednih proizvoda, ugostiteljstvo i HoReCa centar. U Voliju su posebno ponosni na svoje prve korake u poljoprivrednoj proizvodnji – na lokalitetu Šas, u blizini Šaskog jezera otpočeli su sa uzgojem voća i povrća. O situaciji na crnogorskom tržištu, rezultatima i planovima kompanije Voli, razgovarali smo sa njenim predsednikom Draganom Bokanom.

Kako biste opisali trenutnu situaciju na crnogorskom maloprodajnom tržištu, kakvi su trendovi i uslovi za poslovanje, kakva je konkurencija? Da li možda ima najava o ulasku nekih novih lanaca?

Na crnogorskom tržištu su u velikoj meri izraženi oštri kontrasti – između severa i juga, turističke sezone i van sezone, navika koje imaju uporište u tradicionalnom i trendova koje donosi novo doba… Zbog svog formata, za sada nije interesantno inostranim lancima. Kada je u pitanju konkurencija, sve je oštrija i bolja, što i nas podstiče da uvek budemo bolji, najbolji što možemo.

Kakva je situacija kada je reč o kupovnoj moći crnogorskih potrošača, koliko iznosi prosečna potrošačka korpa u Voliju?

Kao što sam naveo u prethodnom odgovoru, naše tržište je spoj kontrasta. Najslikovitije to predstavlja prosečna korpa koja se od marketa do marketa kreće u rasponu od 5 do 50 evra. Kada upoređujemo naše parametre, dolazimo do zaključka da potrošačka korpa raste, taj rast je izraženiji u centralnom i primorskom delu, za razliku od severnog dela Crne Gore.

Koji trgovinski formati danas imaju najbolju ‘prođu’ na crnogorskom tržištu i koje sve maloprodajne formate Voli ima?

Voli ima markete malog, srednjeg i velikog formata. Osim po formatu, naši objekti se razlikuju i po kategoriji, tako da smo uz Voli, premium i corner shop, razvili i low cost koncept. Naš diskont je, što je neuobičajeno za standardnu trgovačku praksu, premijum diskont, što se kod nas pokazalo kao pun pogodak kada je tržište u pitanju.

U kojoj meri smatrate da je crnogorsko tržište usklađeno sa najnovijim evropskim i globalnim trendovima u svetu maloprodaje i koje moderne tehnologije, pristupe i načine komunikacije sa potrošačima Voli koristi?

Naše tržište se vrlo dinamično razvija i mi koji smo lideri u trgovačkom sektoru pratimo globalne trendove, prilagođavamo ih našim uslovima, ali veoma često i uvodimo novine, unapređujemo branšu kontinuirano podižući lestvicu standarda. Imamo veoma razvijen, interaktivan odnos sa našim potrošačima putem društvenih mreža, kao i moderan softver koji pruža velike mogućnosti.

Kada je u pitanju transport, skladištenje i izlaganje robe, koristimo najnaprednije tehnologije, kako kroz naš logistički centar, tako i u samim marketima koji se kontinuirano renoviraju i prilagođavaju najmodernijim standardima. Uskoro pripremamo otvaranje novog hipermarketa u Podgorici, koji će na pravi način predstaviti sve visoko profilisane standarde savremenog tržištra u našem glavnom gradu.

Koliko je danas tržišno učešće Volija?

Imamo najveći tržišni udeo, sa učešćem od oko 30%.

Koje trgovinske lance smatrate najozbiljnijim konkurentima i koji su vaši načini za borbu sa konkurencijom i očuvanje sopstvene pozicije?

U Crnoj Gori uspešno posluje nekoliko konkurentskih lanaca. Od osnivanja firme, suočavali smo se sa raznim izazovima i veoma ozbiljnom konkurencijom, naučili smo da se borimo oprobanim sredstvima – konkurentnim cenama, odličnom uslugom i ponudom, novinama koje uvodimo, brigom o potrošačima, brigom o svojim radnicima.

Koje biste investicije i poslovne poduhvate Volija u poslednjih nekoliko godina izdvojili kao najznačajnije?

Poslovanje kompanije u prethodnom periodu karakteriše rast poslovnih aktivnosti i shodno tome rast prihoda, kao rezultat investicione politike i stalnog širenja maloprodajne mreže. Jedan od najznačajnijih poslovnih poduhvata kompanije je izgradnja Logističko-distributivnog centra 2017. godine. Visina investicije je bila 11,8 miliona evra.

LDC Voli osigurava kompletno integrisan logistički sevis koji je u potpunosti ispunio sve zahteve snabdevanja naročito u logistici hladnog lanca, za potrebe prehrambenih proizvoda. Zauzima površinu od 16.000m², raspolaže sa: 21.000 paletnih mesta, 16.000 u ambijentalnom i 5.000 u rashladnom režimu, 13 rashladnih komora u režimu od -25 do +4°C, komorama za meso, voće i povrće, kao i zrionice banana. Planirano je povećanje iskorišćenosti kapaciteta LDC-a sa sadašnjih 68% na preko 90% u narednom periodu. Značajan je podatak da je zahvaljujući centru otvoreno 180 novih radnih mesta.

U 2017. godini je takođe renoviran i ponovo otvoren objekat u Podgorici, Naš diskont u kome je prodaja nakon otvaranja za period 2018/2017. porasla za 138%.

Pored ovih investicija, na rast tržišnog učešća kao i učešća ove kompanije u maloprodaji i distribuciji znatno je uticalo i otvaranje objekata u Ulcinju, Nikšiću, Dobrim Vodama i u Kotoru. Smatramo da je od velikog značaja i to što ćemo dati doprinos domaćoj proizvodnji i ponudi širenjem svoje delatnosti na poljoprivrednu proizvodnju. U tu svrhu, u toku 2017. godine, potpisan je ugovor o višegodišnjem zakupu zemljišta na području ulcinjske opštine (lokalitet Šas), a planirane investicije obuhvataju period od tri godine.

Kakve rezultate je Voli postigao u smislu maloprodajnog prometa i prihoda u 2018. godini i da li ste njima zadovoljni? Kakva su očekivanja od ove godine?

Kompanija je u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu ostvarila rast od 10,4%. 2017. i 2018. godinu karakterišu velika investiciona ulaganja i širenje maloprodajne mreže. U ukupnom prihodu, prihodi maloprodaje čine 86%, a prihodi distribucije 14%.

U periodu 2013-2018. godine, prihod kompanije je porastao 31%. Ostvarena EBITDA je u 2018. godini u odnosu na godinu ranije veća za 8,3%. U periodu 2013-2018. godine EBITDA kompanije je porasla za 43%. EBITDA marža je za period 2013-2018. veća za 0,61%. Neto profit kompanije je u 2018. godini u odnosu na 2017. veći za 6,4%. Za period 2013-2018. godine neto profit kompanije je porastao 151%.

Voli d.o.o je u 2019. godini planirao rast prihoda u iznosu od 3,79%. Za period januar-jul kompanija je premašila plan, ostvareni prihod je iznosio 4,7% i veći je od planiranog za 0,91%.

Koliko maloprodajnih objekata je otvoreno u toku 2019. godine i kakvi su planovi kada je reč o novim otvaranjima?

Tokom prethodne godine otvorena su dva marketa na primorju – u Dobroj Vodi i u okviru kompleksa Luštica. Ove godine otvoreni su marketi u centru Kotora i na severu, u Šavniku, a planiramo otvaranje savremenog hipermarketa u Podgorici, na raskrsnici koja spaja puteve prema jugu, centralnom i severnom delu Crne Gore. Osim toga, pripremamo otvaranje novog tržnog centra u Danilovgradu, kao i nove hipermarkete na najtranzitnijm lokacijama u Crnoj Gori.

Kakve standarde pratite i kakvim smernicama se rukovodite kada je reč o osmišljavanju, opremanju novih objekata, kao i kreiranju asortimana?

Naša je vizija da pratimo nove standarde i najbolje prakse iz inostranstva, ali ne po svaku cenu. Trudimo se da konstantno uvodimo inovacije i kada je opremanje i kada je ponuda u pitanju, ali ne odstupamo od naših standarda i trudimo se da zadržimo i tradicionalan pristup. Kada je u pitanju asortiman, došlo je do optimizacije nekih od standardno zastupljenih proizvoda, a svoje mesto na našim policama je našao niz novih proizvoda iz kategorije zdrave i super hrane, polupripremljenih i potpuno pripremljenih proizvoda, kao i onih koji su neizostavni u svetskim kuhinjama. Pritom, kontinuirano povećavamo asortiman domaćih proizvoda. Verujemo u domaćeg proizvođača i u crnogorski proizvod i to je nešto čime se sve ozbiljnije bavimo. O tome najslikovitije govori podatak da smo u 2018. u odnosu na 2017. uvećali otkup poljoprivrednih proizvoda za 800 tona, sa 5.824 na 6.618 tona, izraženo u procentima, to predstavlja rast od 20%, a finansijski iskazano, otkupljeno je poljoprivrednih proizvoda u nabavnoj vrednosti od 2.557.253 evra u 2017. godini, a 3.087.447 evra u 2018. godini. Promet domaćih proizvoda je sa 31.500.251 evra porastao na 35.144.415 evra u 2018. godini, što čini razliku u prometu od 11,6%.

Kakva je vaša saradnja sa srpskim proizvođačima, da li bi se ona mogla unaprediti i na koji način? Koliki udeo srpski proizvodi imaju danas na policama Volijevih prodavnica?

Dugi niz godina zastupamo neke od najvećih srpskih kompanija na našem tržištu, distributer smo Carnexa, Vitala, Pionira, Albusa, Beohemije, Medele, Rubina, Hissara… Pored zastupništava, naš lanac posredstvom njihovih distributera i predstavnika sarađuje sa svim najvećim kompanijama iz Srbije. Uglavnom su najtraženiji brendovi koji su dugi niz godina na tržištu i koji su zadržali poverenje potrošača.

Kakve rezultate ste do sada postigli kada je reč o HoReCa-i?

HoReCa kao kanal distribucije je uspostavljena 2013. godine, kako bi se ovom specifičnom segmentu tržišta ponudio širok spektar asortimana po najpovoljnijim uslovima. U međuvremenu je postao prepoznatljiv deo kompanije, prvi izbor parnerima iz sektora ugostiteljstva. Danas, sa šest godina iskustva, imamo velike planove za dalji razvoj i napredak. U narednom periodu nas očekuje dalje usavršavanje liderske pozicije, podizanje nivoa logističkih standarda i segmentacija grupa proizvoda kojima ćemo se specijalizovano baviti u budućnosti.

U intervjuu podgoričkoj Pobjedi najavili ste širenje na region. Kakvi su planovi što se toga tiče, koja tržišta imate u vidu i kada možemo očekivati prve Volijeve objekte van Crne Gore?

Za nas je regionalno širenje veliki i ozbiljan korak. Prirodno je da se usmerimo prvo na nama najbliža tržišta – Srbiju i BiH. Zahvaljujući brojnim gostima iz okruženja, tokom turističke sezone, smatramo da su nas potrošači sa ovih prostora već delimično upoznali. Iz tog razloga, imamo dodatnu obavezu da što studioznije i ozbiljnije pripremimo izlazak na regionalno tržište i nadam se da će se to ostvariti u naredne dve ili tri godine.

Možete li nam reći nešto više o Volijevom ulasku u poljoprivredni sektor i farmi kod Šaskog jezera? Koliko je vredan ovaj projekat, šta se sve proizvodi? Kakve tehnologije se koriste, da li je u pitanju konvencionalna ili organska proizvodnja?

Voli je jedna od prvih kompanija koja je ušla u dugoročan zakup poljoprivrednog zemljišta u Crnoj Gori. Proizvodnji smo pristupili veoma odgovorno. Nakon uređenja i kultivisanja zemljišta već se u 2018. godini pristupilo i proizvodnji povrća kako plasteničkoj, tako i na otvorenom polju. Ukupno je proizvedeno i isporučeno 180t povrća koje se tradicionalno uzgaja kod nas, a pored toga smo počeli sa izvozom. Do sada smo u ovoj godini isporučili 290t povrća i očekujemo do kraja godine da proizvedemo još 180t. Prozvodi Naše bašte sa Šasa su prisutni na tržištu već godinu dana i oni zauzimaju svoje mesto na policama u Volijevim marketima i veoma brzo postaju prvi izbor potrošača. U prošloj godini su izvršena samostalna ulaganja u plastenike i infrastrukturu, mehanizaciju, prateće kapacitete… Do sada je uloženo preko 1,5 milliona evra i investicija je nastavljena sa još 4ha plastenika. Do kraja godine se planira nastavak kupovine mehanizacije, kao i sadnja 8ha mandarina. Sledeće godine će se zaokružiti planirani investicioni period, ukupne vrednosti tri miliona evra, što nadmašuje za duplo sumu koja je u ugovorenoj obavezi za zakup zemljišta.

Naša proizvodnja, kao i izbor asortimana po kategorijama će biti po uzoru na domaću proizvodnju, jer je naš prevashodni cilj da minimalizujemo upotrebu pesticida, kao i upotrebu hormona, da proizvodi budu prepoznatljivi po ukusu i mirisu, a ne po ujednačenosti plodova i savršenom obliku. Nemoguće je na velikim površinama imati idealnu proizvodnju u potpunosti, bez upotrebe zaštitnih sredstava, ali smo se već uverili da sa minimumom korišćenja pesticida možemo kontrolisati zdravstveno stanje biljaka.

Pripremamo zemljište i za organsku proizvodnju i ona bi trebalo da zaživi u 2020. godini na otvorenom polju, u ukupnoj površini od 52ha i ukupnoj plasteničkoj proizvodnji na 5ha.

Kakav je odnos prema zaposlenima u Voliju, šta kompanija od njih zahteva, a šta im zauzvrat nudi?

Kao što sam već naveo, Voli je najveći poslodavac u Crnoj Gori. Svesni smo sve izraženijeg problema, sa kojim se suočava ceo region, a to je deficit kadra. Naša odluka je da kvalitetan kadar zadržimo uslovima rada koji su daleko ispred konkurencije. Možemo se pohvaliti da praktično nemamo fluktuaciju u menadžmentu. Siguran sam da su uslovi za rad i egzistenciju koje naša kompanija obezbeđuje svom menadžmentu vrlo slični onima koje bi imali u inostranstvu i ne krijemo da smo na to ponosni.

Plaćanje svih doprinosa i poštovanje regulative i prava radnika nemaju alternativu. Ilustrativan primer za navedeno je podatak da je 985 zaposlenih ostvarilo kredit kod naše poslovne banke i 127 zaposlenih je na taj način rešilo stambeno pitanje. Ono što očekujemo od naših zaposlenih je težnja ka konstantnom razvoju i timska orjentacija. Važno je da znamo da u fimi svi imaju svoju odgovornost i značaj i da su deo sistema koji se konstantno razvija i da ne smeju dozvoliti da taj razvoj prevaziđe njihov kao pojedinca. Svet se stalno razvija, menjaju se modeli i načini poslovanja, tehnologija se velikom brzinom razvija, tako da je neophodno unapređivati znanje i veštine. Ne možemo dozvoliti sebi stagnaciju, jer se naše okruženje razvija velikom brzinom. Bez obzira na formalno obrazovanje, ono što očekujemo je da naši zaposleni rade na razvoju svojih kompetencija.

Koje su poslednje aktivnosti kompanije kada je reč o ulaganju u zajednicu i okruženje i društveno-odgovornim projektima?

Uspešnog biznisa ne može biti ako je društvo u celini na gubitku. Svesni smo da treba da budemo predvodnici i u pitanjima društvene odgovornosti, ne samo u ostvarenju materijalnih ciljeva.

Strateški smo orjentisani prema poslovanju koje pokazuje visok stepen društvene odgovornosti. Naša odluka je da deo profita vratimo zajednici kroz ulaganja u sport, zdravstvo, obrazovanje ili donacijama namenjenim socijalno ugroženim kategorijama, ali na diskretan način, daleko od očiju javnosti.

Ono što nas kada je u pitanju šira društvena zajednica najviše određuje je podrška Budućnost Voliju. Prvi koraci su bili posebno teški, trebalo je konsolidovati klub, vratiti dugove, isplatiti zaostala primanja… Uvek ističem da sve to ne bi bilo moguće bez velike pomoći prijatelja kluba. Svi su, u skladu sa svojim mogućnostima, doprineli da Budućnost Voli sada bude više od kluba. Budućnost Voli, osvajač šampionskog pehara ABA lige je ponos Crne Gore. Okupili smo najuspešnije privrednike koji su motivisani željom da osim sportskih uspeha i funkcionisanje kluba bude na najvišem nivou, da on bude promoter viteškog sportskog duha i ostvarenje košarkaškog sna talentovanih crnogorskih dečaka. Zahvaljujući sportu, ostvario sam prijateljstva sa inspirativnim i uspešnim ljudima, kao što su Emil Tedeschi, Tomaž Berločnik, Ostoja Mijajilović…

Čemu će se Voli najviše posvetiti u narednom periodu, kakvi su planovi?

Naši planovi idu u više pravaca. Želimo da razvijamo svoju mrežu marketa širenjem van granica naše zemlje, da budemo domaćem proizvođaču važan kanal za izlazak na regionalno tržište, ali i da razvijamo proizvodnju. Naš region je takav da smo upućeni jedni na druge, što je prirodno, jer imamo mnogo sličnosti, ne postoji jezička barijera, tradicionalno smo usmereni na saradnju kada je poslovanje u pitanju. Smatram da upravo kroz unapređenje saradnje imamo najviše mogućnosti da se razvijamo kada govorimo o širem kontekstu i naši razvojni planovi će ići u tom smeru.

Kakva je vaša vizija Volija za jedno deset godina?

Teško je zamisliti svet i okruženje za deset godina, imajući u vidu koliko se u prethodnih deset godina promenio ne samo poslovni model, nego i stil života. Ono što svakako očekujem od kompanije je da zadrži lidersku poziciju, da i dalje predstavlja merilo kvaliteta i da diktira standarde, da uvodi inovacije, ali i da zadrži orjentisanost prema potrošačima i prema svojim radnicima, kroz brigu, odgovornost i obostrano poverenje.

Voli kao dostojan reprezent crnogorske trgovine i proizvodnje na modernoj evropskoj tržišnoj sceni je moja vizija za deceniju koja je pred nama.