(tekst objavljen u Progressive magazinu br.44, januar 2008.)
ZA GLATKU KOŽU
Brijači i žileti se mogu pronaći u više od 70 odsto maloprodajnih objekata u kojima se prodaju proizvodi za ličnu i kućnu higijenu. Skoro 60 odsto ovih proizvoda se proda u malim i velikim prodavnicama.
Praistorijski crteži i gravure ukazuju na to da je čovek u poslednjih 30.000 godina pokušavao da brijanjem postane uredan. Najraniji brijači su verovatno bili od kremena, koji može veoma fino da se obradi. Oni su bili za jednokratnu upotrebu, jer im je oštrica brzo postajala tupa. Slične brijače od vulkanskog stakla opsidijana koristili su Asteci još 1500. godine naše ere, a u centralnoj Africi koristili su se sve do 1900. godine. Dugotrajni brijači razvijali su se zajedno s pojavom obrade metala. Bakarni su postali uobičajeni i u Egiptu i u Indiji u trećem milenijumu pre naše ere. Egipćani su uglavnom smatrali da su malje na licu znak zapostavljanja ličnosti i brijali su se redovno – iako je promenljiva moda povremeno dozvoljavala lepo oblikovane brkove ili ‘jareću’ bradu. Oni bogati držali su među kućnom poslugom i berbere, ali su postojali i berberi koji su opsluživali one siromašnije. Satira o zanatima napisana oko 1700. godine pre naše ere opisuje jednog putujućeg gradskog berberina koji se žrtvuje za tuđe brade i ide iz ulice u ulicu tražeći one koje bi mogao da obrije. Drevni mesopotamski berberi bili su veoma cenjeni, verovatno zato što su bili organizovani u esnaf. Svaki grad imao je nekoliko berbernica grupisanih u jednoj ulici, gde su se brijali obični ljudi. Klijenti su brijani brijačem, a onda masirani uljima i parfemima. Neki od najlepših brijača drevnih vremena pronađeni su u Skandinaviji. Oni su od bronze i datiraju iz 1500. godine pre naše ere. Brijači iz danskih grobnih humki iz perioda od 1300 do 1200. godine pre naše ere bili su u kožnim futrolama, imali su drške u obliku konjske glave, a oštrice su im bile dekorisane mitološkim scenama. Ljudi iz tih humki, čija su tela bila očuvana u vakuumskim kovčezima od debelog drveta, bili su potpuno obrijani. Kasnije, Kelti su voleli brkove. Prema Juliju Cezaru, Briti su brijali celo telo, osim glave i nausnice. Slični običaji bili su poznati i u Indiji od četvrtog veka pre naše ere, gde su, prema zapisima iz tog vremena, muškarci makazama i brijačima držali brade pod kontrolom, ali su brijali i malje na grudima i pubičnoj kosti. Indijke tog vremena koristile su makaze i pincete za uklanjanje neželjenih malja na nogama, kao i žene klasične Grčke, gde je postojala i alternativa spaljivanja malja lampom, što je bila praksa koja je sigurno zahtevala jake nerve. Grčki muškarci počeli su da se briju tek od kraja četvrtog veka pre naše ere, prateći primer Aleksandra Velikog.
Nielsen analiza tržišta
Retail Audit se zasniva na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima na uzorku prodajnih mesta izabranih tako da budu reprezentativna za kanale prodaje koji se prate. Ista prodajna mesta se popisuju na mesečnom ili dvomesečnom nivou tako što obučeni popisivači fi zički broje maloprodajne zalihe, beleže obavljene nabavke u proteklom periodu i beleže maloprodajne cene. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, kao i ostalim podacima značajnim za proizvođače, distributere i prodavce.
– Uključeni kanali prodaje – jedinice prodaje relevantne za FMCG kategorije: hiper/supermarketi, velike i srednje prodavnice, male prodavnice, kiosci i paviljoni, specijalizovane radnje (apoteke, drogerije, parfimerije).
– Kanali koji nisu uključeni: ostale jedinice prodaje proizvoda (na primer pijace), velikoprodaje koje imaju prodaju i prema kranjim kupcima, kao i cash&carry i polu cash&carry radnje (na primer Mega Rodić i Metro).
Terminologija
– Obim prodaje – količina robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izveštavanja, prikazana u prodajnim jednicama mere (na primer kg) i količinski udeo u odnosu na ukupnu prodatu količinu robe unutar posmatrane kategorije.
– Vrednost prodaje – vrednost robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izveštavanja, prikazana u lokalnoj valuti i vrednosni udeo u odnosu na ukupnu prodatu količinu robe unutar posmatrane kategorije.
Brijače i žilete je moguće pronaći u više od 70 odsto od ukupnog broja maloprodajnih objekata u kojima se prodaju proizvodi za ličnu i kućnu higijenu (uključujući apoteke i kioske). Nešto više od 20 odsto ovih proizvoda proda se u hiper i supermarketima, skoro 60 odsto u velikim i malim prodavnicama, nešto više od pet odsto u kioscima, a ostatak otpada na specijalizovane radnje za prodaju proizvoda za ličnu higijenu (apoteke, parfimerije, drogerije…). Nešto manje od četvrtine ukupne količine proda se u Vojvodini, kao i u Beogradu, dok ostatak otpada na centralnu Srbiju.
Top 3 robne marke u kategoriji brijača (po abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu): Mach3, Sensor, Venus.
Top 5 robnih marki u kategoriji žileta uključujući i brijače za jednokratnu upotrebu: (po abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu): BIC Classic, BIC Comfort, Blue 2, Gillete Brand, MEM.
Top 5 robnih marki u kategoriji brijača za jednokratnu upotrebu (po abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu): BIC Classic, BIC Comfort, BIC Twin Select, Blue 2, G2.
Napomena: podaci su za period januar/oktobar 2007. godine i odnose se na količinsko učešće na tržištu Srbije.
BIC/MD INTERNATIONAL:
Rast prodaje brijača sa tri sečiva
Ekskluzivni distributer Bic brijača za naše tržište je firma MD International. “Smatramo da je, kada su u pitanju ženski jednokratni aparati za brijanje, prisustvo Bica višestruko veće u odnosu na konkurenciju, kao i da je Bic lider na tržištu kada su u pitanju brijači sa jednim i sa tri sečiva namenjeni muškoj populaciji”, kaže Anja Cvetković, Brand manager za Bic proizvode u MD Internationalu. Kao najpopularniji proizvod i dalje se izdvaja Bic aparat za brijanje sa jednim sečivom, koji je postao i sinonim za kategoriju jednokratnih aparata za brijanje. “Tokom 2007. godine beležimo znatan rast u prodaji brijača sa tri sečiva gde se izdvaja Bic 3 sensitiv, a Bic 2 Comfort se izdvaja u kategoriji brijača sa dve oštrice. U kategoriji brijača za žene je to aparat sa dva sečiva Bic- Twin lady. Prodaja pojedinačnih brijača izloženih na displeju je popularnija u tradicionalnim trgovinama, dok u KA kanalu primat imaju pakovanja od pet brijača u kesicama”, kaže Anja Cvetković. Iz fi rme MD International najavljuju da, kao i svake godine, prateći trendove i dešavanja na svetskom tržištu, pripremaju novitete koje će plasirati u 2008. godini. Glavni konkurenti Bica na domaćem tržištu u segmentu jednokratnih aparata za brijanje su Gillette i Wilkinson.
INTERSILVER:
Prodaja najbolja na jugu
“Intersilver a.d. je nastao 1949. godine. Firma je kroz edukaciju kadrova i svojim asortimanom postala vodeća na teritoriji bivše Jugoslavije i u balkanskom regionu. Visok kvalitet materijala i tehnologija obrade postavio je Intersilver na vodeće mesto kada se radi o proizvodima za mokro brijanje, i on je postao brend na pomenutom prostoru”, kaže Zoran Ilić, šef komercijale i prodaje ove fi rme. Svi Intersilverovi artikli za mokro brijanje proizvedeni su od švedske čelične trake vrhunskog kvaliteta. Na oštricama svih proizvoda iz palete sredstava za brijanje izvršen je proces tefloniranja i platiniranja, što omogućava glatko i bezbedno brijanje. Osim kvalitetnih materijala koji su korišćeni u proizvodnom procesu, sam proces obrade je visoko kvalitetan zahvaljujući dugogodišnjoj tradiciji i znanju koje poseduju zaposleni. Intersilver a.d. fabrika metalnih proizvoda u Zemunu proizvodi nožiće za brijanje od švedskog nerđajućeg čelika, sa tefl onom i oštricom obloženom platinom. Najprodavaniji je klasični žilet MEM Supersilver – platinum, a Intersilver nudi i brijače sa dva i tri nožića za jednokratnu upotrebu. Ova fi rma svojim proizvodima pokriva celu teritoriju Srbije i izvozi u zemlje bivše Jugoslavije
PROCTER&GAMBLE:
Više od milijardu potrošača na svetu
“Gillette proizvodi za brijanje poseduju izvanredne tehnološke prednosti i obezbeđuju izuzetno brijanje. U proseku 1,2 milijarde ljudi širom sveta svakodnevno koristi najmanje jedan Gilletteov proizvod”, kaže Florentina Costea, iz Odeljenja za spoljne odnose P&G-ja u Bukureštu. Costea dodaje da je na srpskom tržištu Gillette nesumnjivi lider u segmentu sistema za brijanje, sa premijum udelom i u brijačima i u žiletima, pozivajući se na najnovije istraživanje koje je izvršio Nielsen. Evolucija Gilletteovih brijača tekla je na sledeći način: Double Edge – Gillette 2 – Contour – Sensor – Excel – Mach 3 – M3 Power. Gillette proizvodi Double edge – brijače sa dvostrukim sečivom, brijače za jednokratnu upotrebu i sisteme. Blue II je linija brijača za jednokratnu upotrebu, a Gillette Sensor Excel bio je prvi brijač sa mikro-listićima na glavi uloška. Sensor Excel za žene, ali sa mikro-listićima. Mach3 je prvi brijač sa tri sečiva, uveden 1988, koji je umanjio iritaciju kože i koji zahteva manje poteza prilikom brijanja. Venus je lansiran kasnije i baziran na Machu3, ali dizajniran za žene. Mach3 Turbo je Mach3 sa deset Mikro-peraja, usavršenim podmazivanjem, poboljšanim ‘anti-trenjem’ žileta i novom drškom. Svi Mach3 žileti se mogu koristiti na sva tri proizvoda u ovoj klasi: moguće je na primer koristiti Mach3 Turbo žilete na Mach3 brijaču. M3Power je prvi sistem za brijanje od Gillettea sa baterijskim punjenjem. Mach3 Turbo je verzija brijača sa baterijskim punjenjem, koja se takođe može koristiti i kada je napajanje isključeno, sa novom tehnologijom koja je primenjena na kreiranje izgleda žileta – PowerGlide. Najpoznatiji Gilletteov brijač je M3 Power, kažu iz Odeljenja za spoljne odnose P&G-ja.
WILKINSON/ITM:
U februaru Quattro Titanium
Wilkinson je drugi najveći svetski proizvođač brijača i u svom portfoliju ima aparate za brijanje i brijače za jednokratnu upotrebu. Kod jednokratnih brijača u ponudi su brijači sa jednim, dva i tri nožića, a kao najprodavaniji proizvod izdvojio se Extra 2 Sensitive brijač. On ima dvostruke nožiće, traku sa aloa verom i patentirani ‘push and clean’ mehanizam koji omogućava lako čišćenje brijača. Prodaje se na komad i u kesicama od tri i pet komada. Kod aparata za brijanje, Wilkinson između ostalog nudi jedinstveni aparat Quattro sa 4 nožića i zaštitnim rešetkicama koji omogućava temeljnije i ugodnije brijanje. “Već u februaru lansiramo novu, savršeniju verziju ovog aparata – Quattro Titanium, koji ima nožiće obložene slojem titanijuma kako bi bili oštriji što duže”, najavljuje Sanja Pešić, Wilkinson Brand Manager. Quattro Titanium takođe sadrži i jedan praktičan dodatak – peti nožić za fino izbrijavanje i oblikovanje brade, brkova i zulufa. Takođe na proleće, biće lansirane i još dve linije redizajniranih i novih jednokratnih brijača sa dva i tri nožića. Zastupnik i distributer Wilkinsona na našem tržištu je ITM.
Synovate analiza tržišta
Synovate je u avgustu 2007. sproveo telefonsko (CATI) istraživanje tržišta robe široke potrošnje u Srbiji. Nacionalno reprezentativan uzorak od 600 ispitanika činile su osobe koje su u svojim domaćinstvima zadužene za kupovinu, starosti 18-60 godina, a podjednako su zastupljeni muškarci i žene. Među pokrivenim kategorijama proizvoda bili su i brijači. Zbog same priprode proizvoda, većina pitanja u vezi sa brijačima su morala posebno (drugačije) biti postavljena muškim, a posebno ženskim ispitanicima. Tako, na pitanje “da li se brijete?” postavljeno muškarcima, 94 odsto njih je odgovorilo pozitivno, dok je 60 odsto žena odgovorilo pozitivno na pitanje “da li koristite brijač za uklanjanje dlaka?”. Detaljnija analiza je pokazala da se muškarci podjednako briju bez obzira na uzrast, region, prihode ili školsku spremu. Kod žena pak, postoje značajne razlike u korišćenju brijača među starosnim grupama. Naime, kao što se moglo očekivati, najmlađe ispitanice (18-30 godina) najviše koriste brijače, dok ih najmanje koriste najstarije (46-60 godina). Rezultati su pokazali da muškarci najviše koriste brijače sa zamenljivim uloškom (43 odsto), a zatim brijače za jednokratnu upotrebu (34 odsto). Kod žena je korišćenje brijača za jednokratnu upotrebu značajno veće nego brijača sa zamenljivim uloškom (75 odsto u odnosu na 18 odsto). Ispitanici najviše koriste brijače sa dve oštrice (54 odsto), zatim brijače sa tri (30 odsto) i sa jednom oštricom (12 odsto). Dok je korišćenje brijača sa dve oštrice podjednako visoko u većini demografskih grupa, razlike postoje u korišćenju brijača sa jednom i sa tri oštrice. Tako se brijači sa jednom oštricom značajno više koriste među najstarijim ispitanicima, ženama, ispitanicima sa nižim obrazovanjem i nižim prihodima, dok se oni sa tri oštrice značajno više koriste među mlađima, muškarcima i ispitanicima sa višim prihodima. Što se tiče pripreme kože za brijanje, većina ispitanika (53 odsto) u ovu svrhu koristi penu za brijanje. Sapun upotrebljava 21 odsto ispitanika, dok se ostali proizvodi (gel, krema) znatno manje koriste. Pena se značajno više koristi među najmlađim ispitanicima, onima sa srednjim i višim obrazovanjem i muškarcima, dok je korišćenje sapuna značajno veće među najstarijim ispitanicima, onim sa nižim obrazovanjem, nižim prihodima, i ženama. Gel značajno više od ostalih koriste ispitanici sa višim prihodima. Nakon brijanja većina žena upotrebljava mleko – losion za telo, dok većina muškaraca, bez obzira na uzrast, region, prihode ili školsku spremu, koristi losion za posle brijanja.
Pripremila: Marija F. Šmit