Za dalji razvoj filantropije neophodno je stvaranje podsticajnog okruženja

220125_MarijaMitrovic-trag-crnogorac

Autor fotografije: Aleksandar Crnogorac/Trag fondacija

Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, poziva pojedince, kompanije i mala i srednja preduzeća da do 10. februara prijave dobrotvore na konkurs za Virtus nagradu za filantropiju koja se ove godine dodeljuje po 15. put.

“Sve više kompanija donira za opšte dobro, a njihov osnovni motiv za filantropski angažman je unapređenje kvaliteta života u zajednici u kojoj kompanija posluje. Stoga je neophodno da država omogući izgradnju sveobuhvatnog, sistemskog pristupa i unapredi zakonodavni okvir za davanja kako bi se filantropija praktikovala, ne samo kroz sporadične akcije, već, pre svega, kroz svrsishodne, promišljene i strateške aktivnosti, da bi takav sistem postao dugoročno održiv”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva u Trag fondaciji, koja ove godine po petnaesti put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.

Virtus nagrada za filantropiju se dodeljuje već petnaest godina. Šta nagrada predstavlja za korporacije i manja preduzeća?
Svake godine uvećava se broj nominacija za nagradu, što pokazuje da je Virtus nagrada stekla ugled u društvu i da predstavlja veliku čast za dobitnike. Nagrada je javno priznanje za one kompanije i preduzeća, koja su na najdugoročniji i najefektniji način podržala inicijative za opšte dobro, koje odgovorno posluju i koje svojim donacijama rešavaju važna pitanja, donoseći pozitivne promene u zajednicama u kojima posluju.
U našem društvu generalno postoji malo informacija o dobrotvornim aktivnostima poslovnog sektora, što njihove doprinose često čini nevidljivim za širu javnost, iako su ti doprinosi veoma značajni. Kompanije i preduzeća, koja već dugi niz godina mnogo i uporno ulažu u svoje zajednice, zaslužuju da budu istaknuta, kao inspiracija i primer drugima.

Kompanije često koriste programe volontiranja – doniranje vremena i znanja, kroz koje motivišu svoje zaposlene da vreme i ekspertizu posvete nekoj filantropskoj inicijativi. Kakav je značaj takvih inicijativa za lokalnu zajednicu?
Sve je veći broj kompanija, koje sprovode filantropske aktivnosti, a njihov osnovni motiv za davanja za opšte dobro je unapređenje kvaliteta života u zajednici u kojoj ta kompanija posluje, ‘vraćanje’ zajednici, ali i izgradnja timskog duha unutar same kompanije. Poslednjih godina beleži se porast direktnog uključivanja zaposlenih u filantropske aktivnosti, kako kroz volonterski rad, tako i kroz druge vrste angažmana, dok same kompanije ističu sve veći broj prednosti od učešća u dobrotvornim akcijama, navodeći da je ovaj direktan angažman zaposlenih višestruko povoljno uticao na izgradnju timskog duha, pozitivne atmosfere u kompaniji, opšteg zadovoljstva zaposlenih i mnoge druge aspekte njihovog internog poslovanja. Tako se, pored direktnih donacija materijalnih sredstava, filantropske aktivnosti lokalnih, nacionalnih i međunarodnih kompanija sprovode i kroz mentorstvo, pružanje stručnih saveta i pomoći, poboljšanje infrastrukture lokalnih zajednica, organizovanje kulturnih i zabavnih manifestacija i doniranje robe i odeće.
U 2020. godini, volontiranje je bilo zastupljenije u dobrotvornim akcijama nego prethodnih godina, naročito onim usmerenim na smanjenje efekata pandemije. Iako pomak u tom smislu nije značajan, zapravo je važna činjenica da su i darodavci i mediji češće nego ranijih godina prepoznavali volontiranje kao dobročinstvo.

Koja su najbolja sistemska rešenja, koja mogu da podstaknu veća izdvajanja kompanija za filantropske inicijative?
Država može da pruži delotvorniju i snažniju podršku razvoju filantropije kroz dalje unapređenje zakonodavnog okvira u cilju stvaranja podsticajnog okruženja za davanja. Neophodno je da država omogući izgradnju sveobuhvatnog, sistemskog pristupa i unapredi zakonodavni okvir za davanja kako bi se filantropija praktikovala, ne samo kroz sporadične akcije, već, pre svega, kroz svrsishodne, promišljene i strateške aktivnosti, da bi atakav sistem postao dugoročno održiv. Uz rad na unapređenju regulatornog okvira (uključujući i poresku politiku), važan je i rad na doslednijem poštovanju postojećih regulativa u praksi i striktnija primena aktuelnih propisa.

Pokrenuta je inicijativa za ukidanje PDV-a na donacije u hrani. Šta bi to donelo?
Krajem 2020. godine, organizacije okupljene u Koaliciju za dobročinstvo, čiji je i Trag deo, podnele su predlog Ministarstvu finansija da se kroz novi Nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost, ukine PDV na donacije hrane pred istekom roka trajanja. Predlog je upućen na osnovu analize troškova i koristi od ukidanja PDV-a na doniranu hranu u Srbiji, koja je sprovedena u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, a koji sprovodi ova Koalicija, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj USAID. Prema podacima iz 2019. godine, gotovo pola miliona ljudi u Srbiji nije u mogućnosti da zadovolji osnovne životne potrebe, među kojima je potreba za hranom, a naplata PDV-a na donacije hrane otežava pružanje pomoći ovoj ugroženoj grupi stanovništva naše zemlje. Osim toga, izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP – United Nations Environment Programme) iz marta prošle godine navodi da se u Srbiji godišnje baci više od 720.000 tona hrane. Ukidanje PDV-a na donacije hrane pred istekom roka trajanja uticalo bi na povećanje doniranog iznosa za približno 160 miliona dinara i on bi na godišnjem nivou dostigao gotovo 700 miliona dinara. Taj novac bi obezbedio približno 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama. Ovaj predlog podržava čak 88% stanovnika Srbije prema istraživanju javnog mnjenja iz septembra i oktobra 2020. godine. Inače, od 27 država članica EU, njih 20 ne naplaćuje PDV na doniranu hranu.
U prilog ovom predlogu idu i podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu, koji ukazuju na to da uništavanje hrane predstavlja jedan od najvećih zagađivača vazduha sa 8% učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou; dakle, osim toga što ne bi doprinela smanjenju siromaštva u našoj zemlji, ona hrana koja se ne donira i iskoristi, već baci i uništi, zagađuje našu životnu sredinu.

Nominacije za ovogodišnju Virtus nagradu za filantropiju mogu se dostaviti do 10. februara. Više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja i ovogodišnjem sastavu nagradnog žirija možete pronaći na sajtu Trag fondacije i stranici Virtus nagrade.