TRENDOVI KOJI OBLIKUJU BUDUĆNOST PREHRAMBENE INDUSTRIJE: Ishrana na bazi bilja i alternativni izvori proteina

220224_vege-burger

(Tekst objavljen u Progressive magazinu br.193)

Prethodni deo Euromonitor analize o trendovima koji oblikuju budućnost prehrambene industrije možete pročitati OVDE.

Iako potrošači sve jasnije izražavaju svoju želju za što ‘prirodnijim’ i što manje prerađenim namirnicama, ipak postoje kategorije koje, uprkos visokom stepenu prerade, beleže dramatičan rast u periodu obeleženom pandemijom.

Uprethodnom delu analize ekspertskog tima Euromonitor Internationala  naveli smo tri ključna trenda koji su se u periodu globalnih promena iskristalisali u prehrambenom sektoru: 1. svesna ishrana i hrana kao lek; 2. ishrana na bazi bilja i alternativni izvori proteina; 3. od uzgoja do stola: transparentnost tehnologije, porekla i bezbednosti.

Kako se ispostavilo, narastajuće podozrenje prema prehrambenim proizvodima životinjskog porekla u doba pandemije naročito se ogleda u donekle prenaglašenoj želji potrošača da, putem kontrole ishrane, utiču na svoje zdravlje. U tom smislu, funkcionalnost prehrambenih proizvoda postaje jedan od ključnih faktora prilikom izbora u kupovini. Pod ‘funkcionalnošću’ ovde se podrazumeva pozitivan uticaj ne samo na zdravlje i imunitet, već i na kompletno psihofizičko stanje čoveka, ali i na lepotu.

Prateći ovakve trendove, potrošači sada sve više obraćaju pažnju na deklaracije, sastav i sastojke proizvoda, ali i na tvrdnje koje proizvođači ističu na pakovanjima svojih proizvoda. Uz to, specijalni režimi ishrane koji dobijaju na popularnosti iz dana u dan, sada uspostavljaju nove navike i ograničenja koja su potrošači spremni da preuzmu na sebe zarad očekivanih zdravstvenih benefita.

Potrošači tragaju za ‘održivijim’ i ‘humanijim’ proizvodima životinjskog porekla, kao i za njihovim alternativama. Zabrinutost za zdravlje dodatno potpomaže porast zamena na bazi biljaka, a pomaci u laboratorijski proizvedenoj hrani prete da potpuno preoblikuju prehrambenu proizvodnju kakvu poznajemo danas.

Zamene za meso

U relativno kratkom vremenskom periodu, segment proizvoda na bazi bilja analognih mesnim doživeo je veliki skok u odnosu na doskorašnju eru vege-burgera, koji su bili sinonim za ovu kategoriju decenijama. Novi sastojci, kao i novi proizvodni procesi omogućili su proizvođačima da oponašaju i ukus i teksturu, pa čak i kulinarsko iskustvo, što je bilo teško zamislivo do pre nekoliko godina.

Brendovi kao što su Beyond i Impossible su se već pozicionirali kao sinonimi za bezmesne burgere. Beyond, koji je prve proizvode lansirao pre samo 10 godina, postao je globalni igrač prisutan na 80 tržišta širom planete, a za ovu godinu najavio je i prve varijacije u proizvodnom asortimanu svog glavnog brenda. U Aziji, a naročito u Kini, otvaraju se veliki tržišni potencijali, a rani razvoj ove kategorije u toj zemlji nagoveštava uzbudljiva dešavanja.

220224_EM_graf1

Kompanija OmniFoods, koja je u avgustu 2020. lansirala brend Omnipork u više od 200 trgovinskih lanaca predvodi ovaj segment. Američki Tyson Foods je na kineskom tržištu prisutan sa svojom linijom mesnih alternativa na biljnoj bazi pod brendom First Pride od juna 2021, a najave da će im se pridružiti stižu i iz pomenutog Beyonda.

220224_EM_graf2

Zamene za mlečne proizvode

U pojedinim aspektima proizvodi na bazi bilja analogni mlečnim su i daleko ispred imitatora mesa. Potrošači na raspolaganju odavno imaju čitav spektar ovih proizvoda. Trendu popularnosti biljnih alternativa dodatno doprinose narastajuće uverenje da konzumacija mlečnih proizvoda izaziva probavne i druge zdravstvene tegobe, kao i zabrinutost zbog emisije gasova staklene bašte koja potiče od mlečne industrije. Globalno, alternative na bazi soje uzimaju dobar deo kolača, iako njihova popularnost varira od tržišta do tržišta, najpre usled zabrinutosti potrošača da ovi proizvodi mogu biti napravljeni od genetski modifikovanih useva. To ih u svesti potrošača svrstava u red ‘više prerađenih’, a ‘manje zdravih’ proizvoda. Takođe, na nekim tržištima se postavljaju i pitanja vezana za održivost u određenim kategorijama kao što je bademovo mleko, koje se našlo na udaru ekoloških organizacija zbog visokog utroška vode u proizvodnji.

220224_EM_graf3

Važna dešavanja u (bez)mlečnim proizvodima trenutno se odigravaju u segmentu sireva, naročito u pogledu ukusa i teksture dostupnih proizvoda. Na vodećim tržištima naročito su zapažena lansiranja mlekarskog giganta Bel grupe, koja je u portfolio klasičnih brendova Boursin i Nurishh uključila i varijante kamambera na biljnoj osnovi.

Zamene za ribu i morske plodove

Promene podstaknute trendovima, o kojima smo opširnije pisali u prethodnom tekstu, nisu zaobišle ni segment proizvoda dobijenih od ribe i morskih plodova. ‘Čisti’ proizvodi, bez hlebnih mrvica i sličnih ‘omotača’ izbijaju u prvi plan ribarskih giganata. Sa druge strane, zabrinutost zbog održivosti njihove proizvodnje gura tržišni rast proizvoda na bazi bilja analognih morskim. Iako je ova kategorija još u samom začetku, alternative beleže dobar prijem kod potrošača, pošto su oni, za sada, gotovo isključivo panirani, pa spoljni deo proizvoda ne trpi nikakve izmene.

Još jedan znak razvoja ovog segmenta je i podatak da velike kompanije koje se bave proizvodima od ribe i morskih plodova ulažu značajne svote novca kako bi ispratile kretanja zabeležena na tržištu mesa, na kom su proizvođači već prepoznali značaj razvoja alternativnih proizvoda na bazi bilja.

Ova promena je posledica potrošačke potražnje za alternativnim proteinima, što u velikoj meri skreće pažnju brendova sa već etabliranih proizvoda na neophodnost proširivanja portfolija. Jasan primer je i Tuna Giant (venture fond pokrenut od strane Thai Uniona), koji za jedan od samo tri deklarisana strateška cilja ima proizvodnju alternativnih proteina.

Laboratorijski uzgojeno meso

Izgledi probijanja laboratorijski uzgojenog mesa (ćelijsko meso, kultivisano meso) u ljudskoj ishrani ‘klackali’ su se na granici naučne fantastike od 2013, kada se pojavio prvi hamburger dobijen na ovaj način. Ipak, odlučujući događaj za budućnost ‘hrane iz epruvete’ odigrao se u decembru 2020, kada su singapurske vlasti odobrile prodaju laboratorijski uzgojenog mesa kompanije Eat Just u HoReCa kanalima. Zagovornici kultivisanog mesa se pozivaju na etička i ekološka pitanja kao glavne argumente za njegovu upotrebu. Oni ističu da njegova proizvodnja zahteva manju upotrebu vode i prostora, da se dobija bez ubijanja životinja, ali i da je “neophodnost, uzimajući u obzir klimatske promene i porast populacije”. Iako je bezbednost hrane jedan od prioriteta većine državnih organa na planeti, neke zemlje kao što je Japan, koje u velikoj meri zavise od uvoza, snažno podržavaju naučni razvoj u ovom pravcu. Uz to, ciljevi globalno podržane inicijative za redukciju emisije gasova staklene bašte otvaraju nove mogućnosti za institucionalne dotacije i investicije kroz projekte. Ovakvu priliku je iskoristio brazilski gigant mesne industrije BRF. Dok se giganti fokusiraju na laboratorijski uzgoj mesa, zapažena je i pojava start-apova na svim meridijanima koji pokušavaju da izađu iz postavljenih okvira ove tehnologije. Najistaknutiji među njima je BlueNalu, koji je otišao prilično daleko u laboratorijskom uzgoju morskih plodova, a uz to razvija i načine za veštačko dobijanje masti i ulja, meda, kavijara i proizvoda od mleka.

Očekuje se da će industrija ćelijskog mesa najveći udarac naneti živinskoj industriji. Pošto je piletina sveprisutna i nalazi se u ogromnom broju proizvoda, živinarima će biti daleko teže da se pozovu na poreklo ili kvalitet nego što će to biti slučaj sa proizvođačima crvenog mesa.

Novi izvori proteina

Uz razvoj alternativa na bazi bilja, događa se i ubrzani razvoj glavnih sastojaka. Tokom prethodnih godinu dana, fermentisani proteini (biljna formula sastavljena od sedam fermentisanih biljnih kutura) privukli su veliku pažnju investitora. Iskorak u tehnologiji fermentacije izazvao je ceo talas pojavljivanja novih proizvoda na biljnoj bazi koji su visokog kvaliteta i odličnog ukusa.

Proteini dobijeni od insekata takođe dobijaju sve širu primenu. Kulturne norme na različitim meridijanima imaju drugačiji pristup posmatranju insekata kao izvora hrane. Ipak, oni svakodnevno stižu i do konzumenata na tržištima van zemalja koje smatraju ishranu insektima normalnom – u formi sastojka u proteinskim proizvodima. Zagovornici se, ipak, nadaju većem uticaju insekata u ishrani, smatrajući da će daleko bolja ocena održivosti i impresivni proteinski profili odneti prevagu i na tradicionalno orjentisanim tržištima. Tako je u januaru ove godine, po zahtevu francuske kompanije Micronutris, od strane EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) izdato prvo odobrenje za upotrebu insekata u ljudskoj ishrani. U pitanju je brašneni crv, kod nas poznat pecarošima.

Izazov ‘zdravstvene predispozicije’

Zdravlje je jedan od osnovnih motiva prelaska na zamene za meso i mleko. Ipak, zamenski proizvodi se suočavaju sa narastajućom sumnjom u njihove ‘zdravstvene predispozicije’. Ono što im se najviše zamera su količina soli i masnoća koje se koriste pri izradi ovih proizvoda. Takođe, tu je i pritisak od strane mesne industrije koja sve češće fokusira tržišni nastup na isticanju ‘manje prerađenih’ proizvoda kao zdravije opcije. Posledično, borba za ‘čistu deklaraciju’ se rasplamsala i na tržištu zamenskih proizvoda, a na nekim tržištima su zabeležene čak i otvorene optužbe među konkurentima zbog navodnog korišćenja štetnih sastojaka.
(nastaviće se…)