THANOS TRIMIS, BAT

IntervjuBAT

Sa Thanosom Trimisom, generalnim direktorom kompanije British American Tobacco za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu razgovarali smo o trenutnoj situaciji na tržištu duvanskih proizvoda, integraciji TDR-a, poziciji koju BAT danas zauzima, planovima, kao i o mnogim drugim temama. Ova godina je veoma značajna za BAT-ovu fabriku u Vranju, budući da ovaj proizvodni pogon proslavlja 130 godina od početka proizvodnje cigareta.

Kako biste opisali trenutnu situaciju na srpskom tržištu duvanskih proizvoda, kakvi su trendovi, ima li promena u kupovnim navikama potrošača i kakvih?

Tržište duvanskih proizvoda u Srbiji je izuzetno turbulentno poslednjih godina. Od četvrtog kvartala 2012. godine do kraja 2014. godine, došlo je do pada legalnog tržišta za blizu 40%, dok je nelegalno tržište dostiglo čak 25% ukupne potrošnje duvanskih proizvoda. Tržište se ove godine stabilizovalo, usled pojačanih napora države i smanjenja cena cigareta, a istovremeno je primetan trend prelaska na jeftinije proizvode, što je posledica pada kupovne moći.

Da li aktivnosti koje se sprovode u cilju suzbijanja nelegalne trgovine duvanom i duvanskim proizvodima daju rezultate?

Činjenica je da porast nelegalne trgovine nije problem samo tržišta istočne i zapadne Evrope, već stvara brige kompanijama na globalnom nivou, kao posledica ekonomske krize. Skok cena, praćen padom kupovne moći stanovništva, doveo je do pojave rastućeg nelegalnog tržišta duvanskih proizvoda, kako globalno, tako i u Srbiji. Nelegalni duvanski proizvodi mogu se nabaviti na zelenim pijacama, kod uličnih prodavaca, putem interneta, pa čak i u nekim registrovanim maloprodajnim objektima. Sve to je uzrokovalo nagli pad legalnog tržišta duvanskih proizvoda i direktno dovelo do značajnog smanjenja očekivanih državnih prihoda u 2013. i 2014. godini. Negativni uticaji nelegalne prodaje ugrozili su održivost čitavog lanca snabdevanja u okviru duvanske industrije. Pored uzgajivača, prerađivača, proizvođača, distributera i trgovaca, proizvodno-prometni lanac duvanskih proizvoda direktno je uticao i na BDP, što je dovelo i do smanjene mogućnosti povećanja broja radnih mesta. Sami potrošači takođe su ugroženi, usled nepoznatog porekla proizvoda, nekontrolisane proizvodnje, uslova skladištenja i transporta, kao i činjenice da su nelegalni duvanski proizvodi dostupni i maloletnicima. U isto vreme, duvanski proizvodi koji se nelegalno proizvode nisu ni na koji način kontrolisani, niti sadrže zakonom propisana zdravstvena upozorenja. Vlada Republike Srbije ulaže napore u suzbijanje nelegalne trgovine duvanskim proizvodima, što dokazuju, pre svega, zaplenjene količine duvana i cigareta. Naime, u prvih šest meseci 2015. godine zaplenjeno je oko 1.400 tona duvana i oko 3,6 miliona cigareta, što je veliki iskorak u odnosu na 2014. godinu kada je zaplenjeno oko 100 tona rezanog duvana i oko 16 miliona cigareta. Još manje je zaplenjen tokom 2013. godine, svega 10 tona duvana i 5 miliona cigareta. Tokom poslednje dve godine, pokrenuto je preko 500 postupaka protiv raznih počinilaca krivičnih dela nelegalne trgovine duvanom i duvanskim proizvodima, ali je, do sada, izrečena samo jedna pravosnažna krivična presuda.

Da li se integracija TDR-a odvija po planu, koji su najveći izazovi na koje ste do sada naišli?

BAT se veoma dobro pripremio za preuzimanje TDR-a i za sada se proces integracije odvija po planu, stoga ne očekujemo nikakva iznenađenja. Naš prvi korak odnosi se na integraciju zaposlenih, sistema i procesa, što samo po sebi predstavlja izazov.

Osećaju li se već benefiti ove akvizicije i šta ona znači za BAT u Srbiji i regionu? Da li će usloviti neke promene u poslovanju i kakve? Kakve će koristi doneti dugoročno gledano?

Ovo je veoma značajna akvizicija koja će sigurno ubrzati rast kompanije u regionu, međutim, još uvek je rano govoriti o konkretnim rezultatima. Veoma smo srećni zbog ulaska na pojedina tržišta koja do sada nisu bila ključna za BAT, a gde je TDR vodeća ili jedna od vodećih kompanija, kao što su tržišta Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Osim toga, ova akvizicija će doprineti i većem obimu poslovanja, mogućnosti širenja proizvodnih kapaciteta, kao i vertikalnoj integraciji od uzgajivača duvana do finalnog proizvoda. Sve navedeno dovešće do povećanja tržišnog udela i osiguraće održivost BAT-ovog poslovanja u regionu.

Koliki udeo BAT danas ima na srpskom tržištu, a koliki u regionu? Kakva je situacija na globalnom nivou? Da li ste zadovoljni svojim pozicijama ili u skorijoj budućnosti planirate ‘nova osvajanja’?

BAT sada ima udeo od 26,5% na srpskom tržištu. Što se globalnog tržišta tiče, uprkos brojnim problemima i izazovima, veoma smo zadovoljni našim poslovnim rezultatima. Na globalnom nivou, kompanija je ove godine nastavila sa ulaganjima zaključivanjem prethodno najavljene investicije od 4,7 milijardi američkih dolara u proširenje Reynolds American Inc-a, kao i akvizicijom TDR-a u vrednosti od 550 miliona evra. Uskoro planiramo da damo ponudu za akcije lidera cigareta na brazilskom tržištu, Souza Cruz, koji je trenutno pod rukovođenjem, ali ne i u vlasništvu BAT-a. Takođe, nastavljamo da posvećujemo veliku pažnju i ulažemo u naš asortiman proizvoda sledeće generacije.

Koji su BAT-ovi brendovi najprodavaniji na srpskom tržištu i koliki je njihov ude u ukupnoj prodaji?

Mi prozvodimo snažne brendove koji se veoma dobro prodaju širom sveta. Što se tiče Srbije, četiri naša najprodavanija brenda su Dunhill, Lucky Strike, Pall Mall i Viceroy, sa ukupnim tržišnim učešćem od 17%. S druge strane, portfolio TDR-a obuhvata snažne regionalne brendove kao što su Ronhill, Walter Wolf, MC i York.

Koji prodajni kanal je zaslužan za najveći deo BAT-ovog prometa?

Kao i kod većine proizvoda, naš promet se najvećim delom odvija kroz nezavisne maloprodajne objekte, pogotovo u kioscima. Međutim, tokom poslednjih godina povećava se i učešće velikih trgovinskih lanaca u našoj prodaji.

Kakve rezultate beležite kada je reč o rezanom duvanu, da li se radi o segmentu koji će u budućnosti biti sve značajniji, po Vašem mišljenju?

BAT je lider u segmentu rezanog duvana i beleži konstantan rast. Tokom prethodne dve godine, tržište rezanog duvana se ubrzano razvijalo, usled povoljnije cene samog proizvoda, da bi ove godine dostiglo svoju stabilnost. Očekujemo dalje razvijanje ovog segmenta, ali to će svakako biti manje u poređenju sa cigaretama.

Da li su u planu noviteti u portfoliju? Kako stoje stvari sa segmentom elektronskih cigareta?

Mi konstantno osluškujemo potrebe potrošača na osnovu kojih i pripremamo strategije razvoja. BAT je na globalnom nivou predvodnik inovacija, kako u kategoriji duvana, tako i za proizvode sledeće generacije. Isto tako i u Srbiji planiramo brojne novitete o kojima će domaći potrošači biti blagovremeno obavešteni.

Da li ste zadovoljni saradnjom sa domaćim proizvođačima duvana, da li se ona može unaprediti i na koji način?

Nažalost, ne možemo da kažemo da smo zadovoljni, jer smatramo da odnos cene i kvaliteta nije najrealnije izražen. Svakako se nadamo da će se situacija u budućnosti promeniti na bolje, kako bi svi učesnici bili zadovoljni saradnjom.

Šta očekujete od novog zakona o oglašavanju?

Važeći Zakon o oglašavanju sadrži veoma restriktivne odredbe u vezi sa oglašavanjem duvanskih proizvoda, čak i u poređenju sa mnogim zemljama Evropske unije. Međutim, pojedine odredbe zakona nisu dovoljno precizne i to omogućava proizvoljno tumačenje, što dovodi do teškoća u primeni Zakona, kako za nadležne inspekcije, tako i za duvansku industriju. Naša očekivanja su da novi zakon jasno precizira postojeće odredbe, u skladu sa direktivom Evropske unije i odgovarajućim regulatornim praksama iz država članica EU, bez uvođenja dodatnih ograničenja. Na taj način se omogućavaju ujednačena pravila tržišne utakmice za sve njene učesnike.

Koliko se na godišnjem nivou duvanskih proizvoda proizvede u BAT-ovoj fabrici u Vranju, da li je u planu povećanje proizvodnje?

Ovo je veoma značajna godina za našu fabriku u Vranju, budući da proslavljamo 130 godina od početka proizvodnje cigareta u tom proizvodnom pogonu. Na godišnjem nivou u našoj fabrici u Vranju proizvede se više od dve milijarde cigareta. Planiramo da u 2016. godini povećamo obim proizvodnje i da Vranje postane centar za sva CEFTA tržišta.

Koliki je udeo domaćih sirovina, odakle se uvozi ostatak?

BAT lokalno kupuje 25% repromaterijala poput duvana, kartonskih ambalaža i lepljivih traka, dok ostalo uvozi iz zemalja EU, kao što su Nemačka, Austrija, Velika Britanija, Mađarska i Rumunija. Udeo domaćeg duvana u našoj proizvodnji iznosi približno 20%, dok ostatak uvozimo iz Južne Amerike, Afrike i Azije, regiona poznatih po proizvodnji vrhunskog duvana.

Koliki procenat proizvedenog u Vranju se izveze i u koje zemlje? Da li su u planu neka nova tržišta?

Trenutno se 10% proizvoda izvozi u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, a u narednom periodu planiramo širenje na nova tržišta.

Kakve ste rezultate zabeležili ove godine na srpskom tržištu u smislu prodaje i profita, da li ćete ostvariti planirano?

Ova godina bila je ključna za naše poslovanje u Srbiji. BAT je od početka godine najbrže rastuća duvanska kompanija u Srbiji, kako u pogledu rasta prodaje, tako i po rastu tržišnog udela.

Kakvi su planovi i očekivanja od 2016?

Veoma smo zadovoljni ovogodišnjim rezultatima, stoga imamo velike planove za narednu godinu. Tokom 2016. bićemo fokusirani na dalji rast, kako u Srbiji, tako i u regionu.

Gde će biti usmerena naredna ulaganja?

Nastavićemo da investiramo u ljude, u naše brendove, kao i u kapacitete. Akvizicija TDR-a dala nam je odličnu mogućnost da sva tri segmenta podignemo na još viši nivo.

Kako vidite BAT na srpskom i regionalnom
tržištu za pet godina od danas?

Naša želja je da u narednih pet godina BAT postane lider na svim tržištima u regionu, a dosadašnji rezultati i poslovne aktivnosti koje smo preduzeli tokom 2015. godine ulivaju nam sigurnost da su naši planovi ostvarivi. Kvalitetni i motivisani zaposleni, kao i snažan portfolio brendova, dodatno osnažen nedavnom akvizicijom TDR-a, ulivaju nam poverenje da smo na pravom putu da ostvarimo zacrtane planove. Znamo tačno gde želimo da budemo za pet godina, a još važnije, znamo kako to i da ostvarimo.