(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 239, septembar/oktobar 2026)
ZA BOGATIJI UKUS JELA
Stoni sosovi, kao i pasta sosovi beleže rast u posmatranom periodu, dok su paradajz sosovi zabeležili pad prodaje po sva tri kriterijuma – vrednosno, količinski i komadno.
Ana Nikolić
Client Service Executive
NielsenIQ
U svetu u kojem potrošači sve više traže ravnotežu između praktičnosti i uživanja u hrani, sosovi zauzimaju posebno mesto kao nezaobilazan dodatak brojnim obrocima. Zahvaljujući svojoj svestranosti, mogućnosti da obogate ukus jela i prilagode se različitim prilikama za konzumaciju, oni ostaju važan segment prehrambene industrije i kategorija koja kontinuirano prati promene u navikama i očekivanjima potrošača.
TABLE SOUCES
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period septembar 2025 – avgust 2026, u Srbiji je uočljiv porast prodaje sosova u odnosu na prethodno posmatrani period – vrednosno 10,8%, količinski 16,1% i komadno 11,5%.
Po kanalima prodaje
Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih sosovi stižu do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih prodavnica i malih prodavnica, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen vrednosni rast prodaje, osim u hipermarketima, gde je zabeležen pad u sva tri tipa prodaje, vrednosno, količinski i komadno.
Po regionima
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sosova najveća je u Beogradu 34,7%, potom u Vojvodini 28,6%, u jugoistočnoj Srbiji iznosi 20,8%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji 15,9%.
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje sosova, po tom kriterijumu takođe prednjači Beograd sa 31,9%, potom ide Vojvodina sa 28,8%, sledi regija jugoistočne Srbije sa 22,9%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 16,5%.
Vodeći igrači
Kada govorimo o najvećim proizvođačima sosova (po vrednosti), najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Dijamant, Kraft Heinz Company, Min Commerce, Nestle, Polimark i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzima 90,5% vrednosnog i 96% količinskog udela u ukupnoj prodaji sosova na srpskom tržištu, u analiziranom periodu.
Po tipu pakovanja
U analizu je uključena i podela sosova po tipu pakovanja. Najveći udeo u prodaji imaju sosovi u flašicama (vrednosno 61,5% i količinski 60,6%), potom sosovi u teglicama (vrednosno 25% i količinski 21,9%), dok ostali zauzimaju mali udeo.
PASTA SOSOVI I PESTO
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period septembar 2025 – avgust 2026, u Srbiji je uočljiv porast prodaje pasta sosova u odnosu na prethodno posmatrani period – vrednosno 3,1%, količinski 8% i komadno 4,3%.
Po kanalima prodaje
Značajno je navesti da je, u vezi sa kanalima preko kojih pasta sosovi stižu do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih prodavnica i malih prodavnica, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen pad prodaje u sva tri tipa prodaje – vrednosno, količinski i komadno. Izuzetak su supermarketi sa diskonterima.
Po regionima
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja pasta sosova najveća je u Beogradu 47,5%, potom u Vojvodini 27,9%, u jugoistočnoj Srbiji iznosi 13,4%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji 11,2%.
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje sosova, po tom kriterijumu takođe prednjači Beograd sa 47,2%, potom ide Vojvodina sa 26,9%, sledi region jugoistočne Srbije sa 13,9%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 12%.
Vodeći igrači
Kada govorimo o najvećim proizvođačima pasta sosova (po vrednosti), najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Aleva, Barilla, Foodland, Pasta Berruto, Podravka i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzima 93,4% vrednosnog i 90,4% količinskog udela u ukupnoj prodaji pasta i pesto sosova na srpskom tržištu, u analiziranom periodu.
Po tipu pakovanja
U analizu je uključena i podela pasta sosova po tipu pakovanja. Najveći udeo u prodaji imaju teglice (vrednosno 80,7% i količinski 82%), potom kese (vrednosno 12,4% i količinski 5,8%), dok ostale vrste pakovanja zauzimaju mali udeo.
TOMATO SOSOVI
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period septembar 2025 – avgust 2026, u Srbiji je uočljiv pad prodaje paradajz sosova u odnosu na prethodno posmatrani period – vrednosno 11%, količinski 5,3% i komadno 3,6%.
Po kanalima prodaje
Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih paradajz sosovi stižu do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih prodavnica i malih prodavnica, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen pad prodaje u sva tri tipa prodaje, vrednosno, količinski i komadno.
Po regionima
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sosova najveća je u Beogradu 37,5%, potom u Vojvodini 37%, u jugoistočnoj Srbiji iznosi 12,9%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji 12,6%.
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje sosova, po tom kriterijumu prednjači Vojvodina sa 39,3%, potom ide Beograd sa 34,8%, sledi region jugoistočne Srbije sa 13,2%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 12,6%.
Vodeći igrači
Kada govorimo o najvećim proizvođačima pradajz sosova (po vrednosti), najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Min Commerce, Mutti Spa, Natura Top, Nectar, Polimark i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzima 95,7% vrednosnog i 97,5% količinskog udela u ukupnoj prodaji paradajz sosova na srpskom tržištu, u analiziranom periodu.
Po tipu proizvoda
Za analizu prodaje paradajz sosova važna je i njihova podela po tipu. Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda po vrednosti ima paradajz pire sa 82,3%, potom pelat sa 8,7%, slede paradajz paste i seckani i drobljeni paradajz sa manjim udelom.
Po vrsti pakovanja
U analizu je uključena i podela paradajz sosova po tipu pakovanja. Najveći udeo u prodaji imaju kartonska pakovanja (vrednosno 76,4% i količinski 87,9%), potom konzerve (vrednosno 14,3% i količinski 8,4%), dok ostale vrste pakovanja zauzimaju mali udeo.