(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 221, oktobar 2024)
U FOKUSU SU ODRŽIVOST, ZDRAVLJE I PRAKTIČNOST ZA POTROŠAČE
Najvažniji kanal prodaje za sveže meso i povrće je kanal hipermarketa i supermarketa (>300m²).
Analiza RetailZoom
SVEŽE POVRĆE
Trendovi i očekivanja
Veličina tržišta svežeg povrća procenjena je na 895,5 milijardi američkih dolara u 2023. godini i predviđa se da će registrovati 6% CAGR između 2024. i 2032. Inovacije proizvoda služe kao značajan pokretač rasta na tržištu. Kompanije kontinuirano nastoje da uvedu nove sorte, poboljšaju profile ukusa i nutritivni sadržaj kako bi zadovoljile evoluirajuće preferencije potrošača za zdravijom i raznovrsnijom hranom. Inovacije kao što su organski proizvodi, pogodno prethodno rezano povrće, proizvodi sa dodatom vrednošću poput kompleta za salatu i egzotičnog uvoza pomažu da se proširi izbor potrošača, istovremeno zadovoljavajući potražnju za praktičnošću i kvalitetom. Napredak u tehnologijama pakovanja kako bi se produžio rok trajanja i obezbeđenje svežine dodatno stimulišu rast tržišta svežeg povrća rešavanjem problema bezbednosti hrane i povećanjem privlačnosti proizvoda.
Neki od trendova su da potrošači sve više uključuju lisnato povrće kao što su spanać, kelj i zelena salata u svoju ishranu zbog njegovih zdravstvenih prednosti, uključujući vitamine i antioksidante. Popularnost salata, smutija i opcija za obroke koji brinu o zdravlju nastavlja da podstiče potražnju, podstičući uzgajivače i trgovce na malo da prošire svoju ponudu i inoviraju rešenja za pakovanje kako bi osigurali svežinu i udobnost. Mahunarke su još jedan segment u nastajanju, zahvaljujući svom sastavu bogatom proteinima i održivosti. Sorte kao što su pasulj, grašak i sočivo nisu samo osnovni sastojci u mnogim kuhinjama, već su privlačni i ekološki svesnim potrošačima koji traže alternativu biljnim proteinima. Svestranost mahunarki u tradicionalnim i modernim recepturama, u skladu sa njihovim nutritivnim prednostima i ekološki prihvatljivim praksama uzgoja, pozicionira ih kao ključni pokretač rasta na tržištu.
Budućnost kategorije svežeg povrća je usmerena ka većoj održivosti, zdravlju i praktičnosti za potrošače. Očekuje se da će inovacije u poljoprivredi, promene u potrošačkim preferencijama i tehnološki napredak oblikovati ovu kategoriju u narednim godinama. Tržište će postati sve više fokusirano na ekološki prihvatljive prakse, lokalnu i organsku proizvodnju, kao i na proizvode sa dodatnim zdravstvenim prednostima.
Tržište Srbije: analiza svežeg povrća
Podaci kompanije Retail Zoom se odnose na količinsko i vrednosno učešće svežeg povrća na maloprodajnom tržištu Srbije u periodu od septembra 2023. do avgusta 2024. godine, dakle u proteklih godinu dana. Ukupno tržište svežeg povrća iznosi preko 145 miliona evra u posmatranom periodu. Ukoliko uporedimo ovaj period sa istim periodom prethodne godine, primetan je rast vrednosne prodaje povrća od 3%, dok količinski kategorija raste u proseku 5%. Ovo je usled pada prosečne cene povrća od 1%.
Analiza potrošačke korpe
Ako uzmemo u obzir Retail Zoom TIME analizu potrošačke korpe u modernoj trgovini, broj korpi u kojima se prodaje sveže povrće raste 6,7% u odnosu na isti period prošle godine, dok je penetracija kategorije u korpama jedna od najvećih i iznosi 17%. Prosečna cena svežeg povrća u korpama u kojima se prodaje iznosi 217 dinara i raste 4% u odnosu na prethodnu godinu, dok prosečan broj proizvoda ove kategorije u korpi iznosi 1,9. Primetno je da se prosečna cena po pojedinačnom artiklu svežeg povrća u potrošačkoj korpi smanjila za 0,6%. Sve ovo nam govori da je nešto povoljnija cena svežeg povrća doprinela tome da se poveća baza kupaca, dok je penetracija ostala na približno sličnom nivou.
Po kanalima prodaje
Najznačajniji kanal prodaje za povrće kada je u pitanju vrednosna prodaja je kanal hipermarketa i supermarketa kroz koji se proda 62% kategorije. Kroz kanal velikih i srednjih radnji se proda 34% kategorije, dok male radnje učestvuju sa 4%. Količinski posmatrano, prodaja svežeg voća po kanalima je slično zastupljena.
Po regionima
Analizirajući sveže povrće, u toku posmatranog perioda u Beogradu je generisano 42% prodatih količina i 46% vrednosne prodaje, region Severa ‘nosi’ 31% količina i 30% vrednosti, Istok i Zapad zajedno beleže 27% prodatih količina (što je 25% prodajne vrednosti).
Po vrsti povrća
Srbija je zemlja u kojoj dominira povrtarska kultura krompir sa 16% vrednosne prodaje i 22% prodatih količina, zatim sledi paradajz sa 16% vrednosne prodaje i 10% prodatih količina, paprika čini 9% vrednosne prodaje i 10% prodatih količina, luk generiše 9% vrednosne prodaje i 11% prodatih količina, ostale vrste povrća imaju dosta niže udele.
SVEŽE MESO
Trendovi i očekivanja
Veličina tržišta mesa procenjena je na 1.075,9 milijardi dolara u 2023. godini i verovatno će porasti na CAGR od više od 4% od 2023. do 2028.
Kategorija svežeg mesa suočava se sa značajnim promenama, kako zbog sve veće svesti o zdravlju i održivosti, tako i zbog tehnoloških inovacija. Evo nekoliko ključnih budućih trendova u ovoj kategoriji:
- Održivost i etika u proizvodnji mesa
Organsko i etički uzgojeno meso: Potražnja za mesom sa organskim sertifikatima i mesom životinja uzgojenih pod etičkim uslovima (bez antibiotika, slobodan uzgoj) nastavlja da raste. Potrošači postaju sve više svesni uticaja konvencionalne stočarske i živinarske proizvodnje na okolinu i životinje;
Umanjenje ugljeničnog otiska: Postoje inicijative da se smanji negativan uticaj stočarstva i živinarstva na klimatske promene, što uključuje optimizaciju ishrane stoke i živine i efikasnije upravljanje resursima; - Biljni i laboratorijski uzgojeni proteini
Alternativa mesu: Očekuje se dalji rast biljno zasnovanih alternativa mesu (biljni burgeri, kobasice), kao i laboratorijski uzgojenog mesa, koji pokušavaju da odgovore na potražnju za održivim i etičkim alternativama mesu;
Hibridni proizvodi: Neki brendovi uvode kombinaciju biljnog i tradicionalnog mesa kako bi stvorili manje ekološki štetne proizvode sa tradicionalnim ukusom mesa; - Fokus na zdravlje i kvalitet
Manje, ali kvalitetnije meso: Potrošači sve više biraju manje količine mesa, ali fokusiraju se na vrhunski kvalitet. Očekuje se porast potražnje za mesom visoke nutritivne vrednosti, mesom sa manje masnoća, bez aditiva, antibiotika i hormona;
Funkcionalno meso: Mesni proizvodi sa dodatnim zdravstvenim benefitima, poput mesa obogaćenog omega-3 masnim kiselinama ili vitaminima, mogu postati popularni u budućnosti; - Transparentnost i sledljivost porekla
Sledljivost proizvoda: Potrošači sve više žele informacije o poreklu mesa – gde je uzgojeno, kako je hranjeno i kako je obrađeno. Upotreba tehnologija kao što su blockchain ili QR kodovi omogućava praćenje proizvoda od farme do trpeze, što doprinosi većoj transparentnosti i poverenju potrošača;
Sertifikati i oznake: Proizvodi sa jasno istaknutim sertifikatima kao što su ‘organsko’, ‘bez antibiotika’ ili ‘etički uzgojeno’ biće sve traženiji; - Inovacije u pakovanju i očuvanju svežine
Vakuum pakovanje i MAP (pakovanje sa modifikovanom atmosferom): Tehnologije pakovanja koje produžavaju rok trajanja i očuvanje svežine mesa, poput vakuumskog pakovanja ili pakovanja sa modifikovanom atmosferom, postaju standard. Ove tehnologije smanjuju oksidaciju i kvarenje proizvoda;
Ekološko pakovanje: Rastuća svest o zagađenju plastikom vodi ka inovacijama u pakovanju mesa, sa fokusom na održive i biorazgradive materijale; - Personalizacija ishrane i prehrambene navike
Mesni proizvodi za specifične dijete: Razvoj mesa i mesnih proizvoda prilagođenih specifičnim dijetama, poput keto, paleo ili visokoproteinskih režima ishrane, mogao bi postati značajan segment tržišta;
Meso sa niskim sadržajem soli i aditiva: Potrošači postaju sve svesniji štetnog uticaja prekomernog unosa soli i aditiva, pa postoji sve veća potražnja za mesnim proizvodima sa prirodnim sastojcima i smanjenom količinom dodataka; - Tehnologija u proizvodnji i uzgoju
Pametna poljoprivreda i stočarstvo/živinarstvo: Tehnologije poput dronova, senzora, AI i robota optimizuju stočarsku i živinarsku proizvodnju, smanjujući upotrebu resursa i poboljšavajući efikasnost. Ove inovacije takođe pomažu u praćenju zdravlja životinja i smanjenju otpada;
In vitro meso (uzgajano u laboratoriji): Iako je još u ranoj fazi razvoja, meso uzgajano u laboratoriji postaje sve više zastupljeno kao potencijalno održiva opcija za budućnost, jer smanjuje potrebu za tradicionalnim uzgojem životinja; - Regionalni i tradicionalni proizvodi
Povratak tradiciji: Interesovanje za regionalne, tradicionalne mesne proizvode i tehnike proizvodnje može postati značajan trend, sa naglaskom na očuvanje lokalne gastronomije i autentičnih proizvoda;
Artizansko meso: Mali proizvođači i mesare sa naglaskom na ručno proizvedeno meso visokog kvaliteta dobijaju na popularnosti, jer potrošači sve više cene autentičnost i zanatski pristup proizvodnji; - Redukcija gubitaka i otpada
Zero-waste inicijative: Smanjenje otpada u proizvodnji mesa postaje sve važnije, sa naglaskom na iskorišćavanje svih delova životinje (nose-to-tail filozofija) i minimiziranje otpada u lancu snabdevanja;
Upotreba nusproizvoda: Postoji sve veći fokus na korišćenje nusproizvoda u prehrambenoj industriji za smanjenje otpada i stvaranje dodatnih proizvoda; - Uticaj klimatskih promena i regenerativna poljoprivreda
Klimatski otporne rase: Uzgoj rasa životinja koje su otpornije na sušu, toplotu i druge klimatske promene postaje sve značajniji;
Regenerativna poljoprivreda: Ovaj pristup podrazumeva obnavljanje zemljišta kroz stočarstvo i živinarstvo, smanjenje emisije ugljen-dioksida i održiviji uzgoj mesa, uz pozitivan uticaj na životnu sredinu.
Budućnost kategorije svežeg mesa vodi ka održivijoj, etičnijoj i personalizovanijoj ponudi proizvoda. Rastuća svest o uticaju stočarstva i živinarstva na životnu sredinu, zajedno sa potražnjom za zdravijim i transparentnijim proizvodima, oblikovaće tržište. Inovacije u pakovanju, uzgoju i alternativama mesu, kao i personalizacija proizvoda prema potrebama potrošača, odrediće sledeće faze razvoja ove industrije.
Tržište Srbije: analiza svežeg mesa
Kada govorimo o tržištu svežeg mesa (na meru i pakovanog) u Srbiji, kroz Retail Zoom panel (hiper/supermarket, velike/srednje radnje, male radnje), zabeležen je rast količinske prodaje od 7%, dok je vrednosno kategorija rasla 10% u periodu od septembra 2023. do avgusta 2024. u odnosu na isti period godinu dana ranije. Rast cene je u proseku bio 2% na svežem i pakovanom mesu u klasičnoj maloprodaji. Dominantne su vrste svinjskog mesa u razvoju ove kategorije.
Po kanalima prodaje
Sveže meso posmatrano po kanalima ostvaruje najveću vrednosnu prodaju u hiper/supermaketima (73%), zatim sledi kanal velikih i srednjih radnji sa 25% i na kraju kanal malih radnji sa 2%. U pogledu prodatih količina svežeg mesa, hiper/supermarketi čine 70%, velike i srednje radnje 27%, a male radnje 3%. Najveći rast cena je zabeležen u kanalu malih radnji (35%) u odnosu na prošlu godinu, posebno kod pakovanog mesa.
Po regionima
Proteklih godinu dana, od septembra 2023. do avgusta 2024. godine, najviše svežeg mesa se prodalo u regionu Beograd, 40% vrednosno i 35% količinski. U regionu Sever je prodato po 29% količina i vrednosti ukupne kategorije. Region Istoka generiše 26% prodajne količine, ali 21% prodajne vrednosti. Ostatak prodaja dolazi iz regiona Zapad.
Analiza potrošačke korpe
Retail Zoom TIME analiza potrošačke korpe u modernoj trgovini pokazuje da broj korpi u kojima se prodaje sveže meso raste 4,8% u odnosu na isti period godinu dana pre, dok penetracija kategorije u korpama iznosi 7,8%. Prosečna cena svežeg mesa u korpama u kojima se prodaje iznosi 787 dinara i raste 7,1% u odnosu na prethodnu godinu, dok prosečan broj proizvoda ove kategorije u korpi iznosi 1,6. Primetno je da je prosečna cena po pojedinačnom artiklu svežeg mesa u potrošačkoj korpi ostala približno slična (0,7%).