(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 201, oktobar 2022)
PROMET SUVOMESNATIH PROIZVODA NA TRŽIŠTU SRBIJE
Suvomesnati proizvodi u Srbiji u periodu od septembra 2021. do avgusta 2022. godine najveću vrednost i količine prodaje imaju u kanalu hipermarketa i supermarketa (preko 300m²).
Retail Zoom istraživanje
Retail Zoom Retail Audit mesečni izveštaji prikazuju informacije o prometu proizvoda na tržištu maloprodaje, po regionima kao i po kanalima prodaje, rast i pad tržišta, značaj asortimana, trend prodaje, udele na tržištu, uvid u distribuciju i cenu. Podaci su dobijeni ekstrapolacijom na osnovu panela koji obuhvata sledeće tipove prodajnih objekata: supermarkete i hipermarkete (>300m²), srednje i velike radnje (od 40 do 300m²), male radnje (<40m²), kioske i benzinske pumpe, čija geografska rasprostranjenost omogućava reprezentativnu sliku celog tržišta. Podatke na osnovu kojih se izrađuju izveštaji dostavljaju elektronski svi maloprodajni lanci i samostalne radnje iz Retail Zoom panela, što je više od 2.790 objekata.
TRENDOVI I GLAVNI IZAZOVI
Očekuje se da će evropsko tržište prerađenog mesa imati kontinualnu stopu rasta (CAGR) od 2,47% tokom predviđenog perioda (2022-2025). Predviđa se da će tržište biti vođeno porastom potrošnje belog mesa, odnosno živine, a zatim svinjetine i govedine. Iako je popularnost veganske ishrane u porastu, očekuje se da će premijumizacija prerađenog mesa povećati maloprodaju. Brz rast sektora e-trgovine takođe će pomoći rastu tržišta nudeći široku lepezu mesnih grickalica za onlajn kupovinu. Užurbani način života u EU diktira trend sve manjeg spremanja obroka od svežeg mesa u kućnim uslovima, pa mesne prerađevine dobijaju na značaju. Sa druge strane trenutna ratna kriza, rast cena stočne hrane, kao i smanjene stočnog fonda prouzrokuju velike izazove u industriji mesne prerade. Pošto su i Ukrajina i Rusija ključni proizvođači žitarica, rat rizikuje da dovede do nestašice hrane u zemljama koje su u velikoj meri zavisne od uvoza pšenice.
TRŽIŠTE SRBIJE
Podaci kompanije Retail Zoom se odnose na količinsko i vrednosno učešće suvomesnatih proizvoda na maloprodajnom tržištu Srbije od septembra 2021. do avgusta 2022. U odnosu na isti period godinu dana ranije (od septembra 2020. do avgusta 2021), kategorija suvomesnatih proizvoda je zabeležila rast od 9% u prodajnoj vrednosti, a u prodatim količinama od 3%.
Pad količinske, rast vrednosne prodaje
Kada govorimo o tržištu svežeg mesa (na meru i pakovanog) u Srbiji, kroz Retail Zoom panel (hiper/supermarket, velike/srednje radnje, male radnje), zabeležen je pad količinske prodaje od 7%, dok je vrednosno kategorija rasla 16% u periodu od septembra 2021. do avgusta 2022. u odnosu na isti period godinu dana ranije. Ovome je najviše doprineo rast cene u proseku od 25% na svežem i pakovanom mesu u klasičnoj maloprodaji. Dominantne su vrste svinjskog mesa u razvoju ove kategorije.
Po glavnim segmentima
Gledano po glavnim segmentima: dugotrajni suvomestani proizvodi ‘nose’ 17% količina, a 31% vrednosti cele kategorije i rastu 5% količinski i 10% vrednosno, dok polutrajni suvomesnati proizvodi čine 84% količina, a 69% vrednosti cele kategorije i rastu 2% količinski i 9% vrednosno u odnosu na period posmatran godinu dana ranije.
Od dugotrajnih proizvoda, trajne suve slanine beleže dvocifreni rast, trajna suva mesa (pečenica svinjska i goveđa, suvi vrat, buđola…) rastu 16% količinski i 18% vrednosno, dok fermentisane suve kobasice rastu 2% količinski i 7% vrednosno, u odnosu na prethodno posmatran period.
U segmentima polutrajnih suvomesnatih proizvoda, polutrajne slanine (barene, hamburške…) rastu 4% količinski i 8% vrednosno, viršle padaju 2% količinski, polutrajne kobasice (roštiljske, domaće, berlinske…) takođe padaju 5% količinski, šunke (stišnjene šunke, prsa, pizza…) rastu 4% količinski i 9% vrednosno, polutrajni dimljeni proizvodi (pečenice, butkice, rebra…) rastu 5% količinski i 11% vrednosno, salame (alpske, posebne, mortadele…) rastu 4% količinski i 10% vrednosno, u odnosu na period godinu dana pre. Apsolutni vrednosni rast najviše beleže kategorije šunki, salama i fermentisanih suvih kobasica sa ukupnom vrednošću od preko 11,5 miliona evra.
Po regionima
U proteklih godinu dana, od septembra 2021. do avgusta 2022. godine, najviše suvomestantih proizvoda se prodalo u regionu Beograd, 34% vrednosno i 29% količinski. U regionu Sever je prodato 24% količina i vrednosti ukupne kategorije. Region Istoka generiše 33% prodajne količine i 29% prodajne vrednosti. Ostatak prodaja dolazi iz regiona Zapad.
Po kanalima prodaje
Kanal supermarketa i hipermarketa beleži najveći apsolutni i procentualni rast, pa je ovo destinacioni kanal za kategoriju mesnih prerađevina. Pored velikog skoka cena mesa, kanal super/hipermarketa i dalje ima najveći nivo promotivnih aktivnosti. Ovaj kanal raste u proseku količinski 6%, a vrednosno 10%. Na ovaj način generiše najveću vrednost prodaje za suvomesnate proizvode sa učešćem od 50%, dok u količinama to iznosi 44%. Kanal velikih i srednjih radnji generiše 40% prodatih količina kategorije, dok to iznosi 36% vrednosno posmatrano. Ovaj kanal raste u proseku 1% količinski, a 9% vrednosno. Preostale prodaje dolaze iz kanala malih radnji, 17% količinski i 14% vrednosno, a ovaj kanal raste 7% vrednosno, dok su količine na istom nivou kao i u prethodno posmatranom periodu.
Vodeći igrači
Vodećih pet proizvođača u kategoriji suvomesnatih proizvoda u periodu od septembra 2021. do avgusta 2022. godine (poređani su po abecednom redu), vrednosno posmatrano su: Carnex, Neoplanta, Perutnina Ptuj, Yuhor i Zlatiborac.