Slanina

Fokus-Slanina

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 160, jul/avgust 2018)

 

IMA POSEBNO MESTO U DELIKATESNIM VITRINAMA

Na osnovu analize tržišta kojom je obuhvaćen period od aprila 2017. do marta 2018, u Srbiji je uočljiv rast prodaje slanine u odnosu na prethodno posmatrani period, i to po vrednosnoj prodaji 6,3% i komadno 3,3%, dok je količinski u padu (-3,1%), a najveći rast prodaje slanine zabeležen je u regionu jugoistočne Srbije.

Nielsen analiza tržišta

Jelena Despotović, Retail Services Executive:
Kao doručak uz proju, domaći hleb i jaja ili naseckana na rustičnoj dasci uz rakiju, slanina je autentičan srpski proizvod kojem ni nove generacije ne odolevaju. Iako je nekoliko decenija proglašavana za neprijatelja vitke linije i zdravlja, bili su to samo bezuspešni pokušaji da se ovaj delikates naših predaka protera sa trpeze.
Najnovija istraživanja pokazuju da je slanina, ako se konzumira u umerenim količinama, odlična za zdravlje, ali, gle čuda, i za dobru liniju. Tako su pobijeni svi oni stavovi da je mast najveći čovekov neprijatelj i pokazano da je sadržaj slaninice u skladu sa smernicama savremene dijetetike i nutricionizma.
Kako istraživanja pokazuju, nisu masti te koje izazivaju gojaznost, već ugljeni hidrati, pa se ishrana sa niskim procentom ugljenih hidrata preporučuje kao dijeta. Istina je da telo energijom opskrbljuju masti. Dakle, slaninica je idealna za dobar jutarnji start – što je prepoznala i hrono ishrana, danas veoma popularna.
Sledeće veoma važno je to da je slanina bogata i proteinima – ključnim elementom u zdravoj ishrani kako za održavanje visokog nivoa energije, tako i za jačanje kose, noktiju i kože. Pritom, slanina je izvor i B vitamina, koji su važni za naš imunološki sistem i zdravlje. Ona sadrži tiamin (vitamin B1), niacin (vitamin B3), vitamin B12 i cink.
Ukoliko neko i dalje izbegava slaninu, to znači da ne zna koliko se jednostavno priprema te da ni ne mora da se priprema već samo da se nasecka, da ne mora biti samo od svinjskog mesa već može i od ćurećeg – ovaj delikates se može dobiti od bilo koje životinje, da se slaže sa suvim šljivama, finim sirevima i raznim drugim potpuno neočekivanim ukusima sa raznih podneblja, da može da bude hrskava i jednostavno savršena, neodoljiva.
Mnogi proizvođači suhomesnatih proizvoda osluškuju želje savremenog čoveka koji želi da živi zdravije a u skladu sa podnebljem sa kog potiče – zato je slanina uspešno odbacila stigmu i zauzela posebno mesto – mnogo mesta – u delikatesnim vitrinama domaćih prodavnica. Zbog svega pomenutog važno je videti i kakva je prodaja slanine u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje agencije Nielsen.

Prodaja po regionima i kanalima
Na osnovu analize tržišta kojom je obuhvaćen period od aprila 2017. do marta 2018. godine, u Srbiji je uočljiv rast prodaje slanine u odnosu na prethodno posmatrani period, i to po vrednosnoj prodaji 6,3% i komadno 3,3%, dok je količinski u padu (-3,1%), a najveći rast prodaje slanine zabeležen je u regionu jugoistočne Srbije – vrednosno 18,4%, količinski 12,8% i komadno 12,6%.
Značajno je pomenuti da je u vezi sa kanalima preko kojih slanina stiže do kupaca, a uključeni su objekti hiper/super marketa, velikih prodavnica, malih prodavnica, njena prodaja u odnosu na prethodno analizirani period beleži skok u objektima velikih/srednjih prodavnica, dok se uočava trend znatno smanjene prodaje po sva tri prodajna kriterijuma u malim prodavnicama.
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja slanine najveća je u Beogradu (45,8%), potom u Vojvodini (27,9%), pa u jugoistočnoj Srbiji (13,7%), dok je najmanja u regionu centralno-zapadne Srbije (12,6%).
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje slanine, po tom kriterijumu prednjači region Beograda sa 41,3%, na drugom mestu je Vojvodina sa 32,1%, sledi jugoistočna Srbija sa 14,6%, dok je na poslednjem mestu region centralno-zapadne Srbije sa 12%.
Ako posmatramo kanale preko kojih slanina stiže do potrošača, a to su hiper/super marketi, velike prodavnice, male prodavnice, najviše ovih proizvoda prodato je u hiper/super marketima po sva tri prodajna kriterijuma (vrednosno 71,3%, količinski 70,2% i komadno 63,8%), slede velike prodavnice (vrednosno 24,5%, količinski 26,7% i komadno 28,8%), a potom male prodavnice.
Vodeći igrači
Kada govorimo o najvećim proizvođačima slanine, najzastupljeniji na srpskom tržištu su (po abecednom redu): Bačka AD, Carnex, Industrija mesa Topola, Panto Group i Zlatiborac. Ovih pet proizvođača ‘zauzima’ 52% vrednosnog i 46% količinskog udela u ukupnoj prodaji slanine na srpskom tržištu.

Tip mesnog proizvoda
Za analizu prodaje slanine važna je takođe njena podela po tipu mesnog proizvoda na: slaninu (bacon), hamburšku slaninu (hamburger bacon), pančetu (pancetta), njegušku pančetu, bačku slaninu, špek (speck), tirolsku slaninu (tyrolean). Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda ima slanina, na koju u ukupnoj prodaji ‘otpada’ 50,5% vrednosnog i 46,2% količinskog udela. Hamburška slanina učestvuje sa 25% vrednosnog i 39,2% količinskog udela, dok je na trećem mestu pančeta sa 22,6% vrednosnog i 13,2% količinskog udela u ukupnoj prodaji ovih proizvoda.

Veličina pakovanja
Na kraju, za analizu prodaje slanine važna je i njena podela po veličini pakovanja. Najviše ovih proizvoda prodato je u pakovanju od 1.000g (vrednosno 77,8% i količinski 88,9%), 100g (vrednosno 19,4% i količinski 7,7%) i 500g (vrednosno 1,7% i količinski 2,6%). Sva ostala manja pakovanja slanine imaju znatno manji vrednosni i količinski udeo u njenoj ukupnoj prodaji.

AD Bačka

Milica Ivanković, Marketing služba Univerexporta:
Slanina iz Bačke je drugačija i posebna ne samo zato što je domaća, već i zato što stiže sa sopstvene Univerexportove farme AD Bačka čiji proizvodni pogoni se nalaze na ulazu u Bačku Palanku. Zato mi u Univerexportu sa ponosom kažemo da naše mesne prerađevine i sveže meso nisu samo domaći, već su naši i kvalitetni. U pitanju je sopstveni uzgoj svinja i gotovo čitava proizvodnja se bazira na ovom uzgoju. Sirovina je sveža i to je ona posebnost koja se može izdvojiti u reči ‘domaće’ koja je danas lepa reč, ali samo ako uz nju ide kvalitet.

Grupa Univerexport Bačka ima najveću autentičnu farmu mangulica u Srbiji. Interesovanje potrošača za ovu vrstu mesa i prerađevina je sve veće, a suva slanina od mangulice jedan je od proizvoda koji se ističe i za kojim uvek postoji potreba za jednim komadom više. U tom spoju prirodnog, tradicionalnog i najsavremenije tehnologije leži tajna odlične recepture ovog proizvoda, koji je napravljen prema ukusu savremenog potrošača.

Barena slanina AD Bačke je ubedljivo naš najprodavaniji artikal iz ove kategorije. Od začina se koristi samo beli luk, ali poreklo mesa sa domaće farme je i dalje presudni faktor odabira ovog proizvoda od sličnih na polici. Proizvodnja ove slanine, kao i ostalih Bačkinih proizvoda, se vrši u savremenim pogonima, komorama za meso, namenskom prostoru za pakovanje i savremenim uređajima za kontrolu kvaliteta. Sami proizvodi se pakuju u posebna pakovanja koja štite od oksidacije, održavaju svežinu, boju i optimalan rok trajanja proizvoda.

Važno je napomenuti da se slanina iza čijeg kvaliteta stojimo kao kompanija, koju sami konzumiramo i koja se nalazi na policama, može jedino i isključivo naći u Univerexport i Trgopromet maloprodajnim objektima.

 

Van Rooi Meat/Pantogroup

Proizvođač hamburške slanine koju nudimo tržištu je Van Rooi Meat B.V. Helmond, Holandija, koji je sastavni deo Van Rooi Internationala B.V. Holandija. Distributer je Panto distribucija Beograd, društvo osnovano krajem 2011. godine. Vlasnik 100% udela u kapitalu Društva je Van Rooi International B.V. iz Holandije.

Do jula 2017. hamburška slanina se proizvodila u našem pogonu u Crnoj Gori, a od kada je završena fabrika u Helmondu uvozi se direktno iz Holandije. Ovaj proizvod je zastupljen na našem tržištu u tri osnovna pakovanja: Hamburška slanina rnf u vakuumu, Hamburška slanina vakuum malo pakovanje i Seckana Hamburška slanina 500g.

Najznačajniji kupci su: Mercator Beograd, Metro Beograd, Veropoulos, Dis Krnjevo, Viva 92 Kruševac, Trnava promet Kragujevac i Morava Kragujevac.

Najprodavanija je slanina u rinfuzu zbog navike kupaca da uzimaju željene količine. Sledeća po prodaji je hamburška slanina vakuum malo pakovanje. Prodaja raste iz dana u dan i naš cilj je da nastavimo sa tim trendom. Kvalitet proizvoda umnogome zavisi od kvaliteta sirovine, i to je razlog što kupcima možemo da ponudmo tako dobar proizvod. Ne ulažemo posebno u marketing, jer smatramo da stalnost kvaliteta najbolje reklamira proizvod i trudićemo se da tako i nastavimo. Trenutni plan je završetak investicije u objekat na Bežaniji. Završetak planiranih radova je avgust 2018, nakon čega nas čekaju novi izazovi.