Sir

HQ-Cheese-Images-(50)

NEMA DOBRE GIBANICE BEZ ‘DOMAĆEG?, BELOG

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.17, oktobar 2005.)

Najveći deo na tržištu sireva pripada ‘tradicionalnom’, a od ‘industriiskih’ najatraktivniji su sirevi iz Imleka, Somboleda, Mlekoprodukta i Mlekare Šabac.

Najveći broj stanovnika Srbije i Crne Gore sir kupuje od privatnih proizvođača, najčešće na pijacama. Može se reći da je tradicionalni način pripreme ovog mlečnog proizvoda i dalje veoma omiljen među potrošačima, jer privatni proizvodači zauzimaju više od polovine tržišta sira. Međutim, nikako ne možemo da zanemarimo i industrijsku proizvodnju raznih vrsta tvrdih, polutvrdih, mekih, topljenih, dimljenih sireva, koji sve više uzimaju maha. Postoje jela koja nije moguće napraviti bilo bez jedne, ili bez druge vrste sira, tako da su neophodni na svakoj trpezi, i kao takvi nisu direktna konkurencija. Ljubitelji italijanskih specijaliteta znaju ulogu i značaj kačkavalja i parmezana, ali, s druge strane, i ‘tradicionalne’ domaćice znaju da bez ‘domaćeg’ sira nema ni dobre gibanice.

Imlek
Kada su u pitanju ‘industrijski’ sirevi, rezultati istraživanja agencije GfK o relativnoj penetraciji pokazuju da Imlek sa svim svojim markama iz ove grupe proizvoda, ima najveću atraktivnost. Prema rečima Srbe Jovanovića, predstavnika za medije kompanije Imlek, podaci o učešću na domaćem tržištu poklapaju se sa rezultatima do kojih je došao GfK, a reč je o 4,6 odsto. Jovanović i dodaje da je njihov finansijski i fizički udeo na tržištu u stalnom porastu. Najpoznatiji brendovi, kada je u pitanju ovaj proizvod, na srpsko-crnogorskom tržištu su od polutvrdih sireva – Iriški sir, Trapist, Extra Edamac i Gauda, od namaza Krem sir, a od topljenih sireva – Šumadinka (bez dodataka i sa dodacima: šunka, pečurke, biber i feferoni). Jovanović kaže da su najpopularnija pakovanja u kategoriji polutvrdih sireva Iriški sir (u pakovanju od 9kg), zatim Trapist (lkg), Extra Edamac (lkg, 2,5kg) i Gauda (6kg). Kako najavljuje Jovanović, za sledeću godinu planiraju se razni noviteti u ovoj kategoriji, a do kraja ove će biti urađen redizajn ambalaže nekih proizvoda. Kao glavne konkurente na domaćem tržištu on navodi Mlekaru Šabac i Mlekoprodukt, a u segmentu polutvrdih sireva konkurencija su i uvozni programi. Imlek deo svoje proizvodnje usmerava i ka izvozu.

Somboled
Ako posmatramo relativnu penetraciju, slede sirevi iz Sombora, kompanije Somboled. “Somboled potrošačima sada nudi širok asortiman svežih mlečnih proizvoda, ali ono što mnogi ne znaju je činjenica da je Somboled vodeći proizvođač sireva u Srbiji i Crnoj Gori, osnovan 1934. godine pod imenom Švajcarska sirana, ističe Milica Šetka, rukovodilac robne marke i dodaje da je Somboled nastavio tradiciju proizvodnje sireva sve do danas. Među najkvalitetnijim sirevima u Srbiji, prema njenim rečima, izdvaja se polutvrdi sir Somboled Edamer i Trapist Specijal, topljeni sir Vojvođanka i najpoznatiji brend Somboleda, Somborska Feta, koji je značajno mesto zauzeo i na okolnim tržištima, na Kosovu, u Makedoniji i BiH, a od leta ove godine otvoreno je i hrvatsko tržište.
“Somborska Feta je meki, beli, slani sir izvanrednog ukusa sa dugom tradicijom proizvodnje i originalnom recepturom. Izrazito je bele boje koja se postiže specifičnom tehnologijom proizvodnje. Blagog je ukusa i prijatnog mirisa. široko su je prihvatili potrošači u SCG, i prema poslednjim istraživanjima, tržišno učešće je, količinski i vrednosno posmatrano, u stalnom porastu. Sa preko 30 odsto tržišnog učešća, Somborska Feta je danas lider u kategoriji feta sireva. Glavni konkurenti su joj šabačka feta i robna marka Džersi iz Knjaževca. Somboled zajedno sa mlekarama Šabac i Knjaževac čini preko 70 odsto ukupnog tržišta feta sireva”, navodi Šetka. Ona dodaje da je ovaj sir na tržištu dostupan u četiri vrste pakovanja: limenke od 500g, 1kg, 4kg i 7kg. “Somboled je svojom originalnom limenkom postavio standarde u načinu pakovanja feta sira u Srbiji. Pakovanja od 500g i 1kg su izuzetno popularna među potrošačima”, kaže Šetka. Prema njenim rečima, Somboled je prvi među proizvođačima fete koji je imao velika ulaganja u reklamnu kampanju svog brenda, koji će sa ulaganjima nastaviti i dalje. “Naši potrošači mogu da očekuju mnogo toga novog u skorijoj budućnosti, kada je Somborska Feta u pitanju”, najavljuje Šetka.

Mlekoprodukt
Đura Jarić, komercijalni direktor Mlekoprodukta, ističe da se njihovi pokazatelji o količinskom tržišnom učešću, takođe, poklapaju sa rezultatima do kojih je stigao GfK i da imaju oko 2,1 odsto. Prema njegovim rečima, najprodavaniji sirevi su trapist od 1kg, zatim kačkavalj od 1kg, tost topljeni sirevi i vajkremovi. “Oko 10 odsto ukupne proizvodnje Mlekoprodukt izvozi, a to je oko 20 tona raznih sireva mesečno, ili oko 50.000 evra”, kaže Jarić i dodaje da je glavno tržište Makedonija, jer je došlo do zastoja u izvozu na tržište BiH. Kako objašnjava Jarić, do ovog zastoja je došlo jer je Vlada Srbije ukinula izvozne stimulacije domaćim proizvođačima, a Vlada BiH nije ukinula 20 odsto carina. “Zbog toga su naši proizvodi skuplji i nismo konkurentni na tom tržištu”, kaže Jarić, izražavajući nadu da će srpska vlada održati obećanje i uskoro rešiti ovaj problem, kako bi Mlekoprodukt povratio pozicije koje je imao na tržištu u BiH. Jarić je najavio za sledeću godinu intezivnu kampanju na predstavljanju nove robne marke Biser. “Već smo krenuli sa proizvodnjom topljenog sira Biser i po njemu će i ostali proizvodi dobiti taj naziv – Biser kačkavalj, Biser trapist”, kaže Jarić i takođe najavljuje i nekoliko investicija u sledećoj godini za razvoj novih vrsta sireva.

Pripremila: Ana Filipović