(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 69, februar 2010.)

Kristian Kornerup, generalni direktor BAT-a za istočni Balkan

OGROMAN IZVOZNI POTENCIJAL

„BAT je oduvek smatrao da je srpsko tržište veoma važno u regionu jugoistočne Evrope i to je upravo razlog zbog kog smo odlučili da učestvujemo u privatizaciji domaće duvanske industrije.“

British American Tobacco je druga po veličini duvanska grupa na svetu, osnovana još davne 1902. godine. Prema rečima Kristiana Kornerupa, generalnog direktora kompanije za istočni Balkan, BAT je najinternacionalnija duvanska grupacija sa aktivnim prisustvom na više od 180 tržišta. “Naše kompanije širom sveta zapošljavaju više od 50 hiljada ljudi, a kompanija ima lidersku poziciju na više od 50 svetskih tržišta. Strategijom rasta, produktivnosti, odgovornosti i pobedničke organizacije, kompanija teži da ostvari svoju viziju – da dostigne lidersku poziciju u duvanskoj industriji”, kazao je Kornerup za Progressive magazin.

Koji su najveći brendovi i profit koji BAT ostvaruje?
Mi nikada nismo verovali da jedan proizvod odgovara svima. Naš portfolio, koji broji više od 300 brendova, zasniva se na ključnim potrošačkim segmentima – International, Pemium, Lights, i ‘odrasli pušači ispod 30 godina’. Naša četiri vodeća globalna brenda – Dunhill, Kent, Lucky Strike i Pall Mall, pokrivaju Premium i VFM cenovne segmente i čine 26 odsto naših ukupnih globalnih volumena. Tokom 2008. godine, ova četiri brenda porasla su za 16 odsto, odnosno 25 milijardi cigareta. Profit iz poslovanja naše grupe je u 2008. godini iznosio 3,7 milijardi funti.

BAT je na srpskom tržištu od 1996. Kako ste došli na ideju da kupite DIV 2003. i zašto?
Kao što ste rekli, kompanija British American Tobacco je u Srbiji prisutna od 1996. godine, a nakon privatizacije Duvanske industrije Vranje, 3. septembra 2003. godine, postala je jedan od najznačajnijih stranih investitora u zemlji. BAT je oduvek smatrao da je srpsko tržište veoma važno u regionu jugoistočne Evrope i to je upravo razlog zbog kog smo odlučili da učestvujemo u privatizaciji domaće duvanske industrije. Veliku zaslugu za ovo je imala i tadašnja vlada, koja je svojom reformskom politikom jasno istakla spremnost da stvori neophodne uslove za strana ulaganja, postavljajući zakonski okvir, stabilan bankarski sektor i obezbeđujući pritom operativnost tržišnih mehanizama. Takođe smo prepoznali i veliki izvozni potencijal Srbije u regionu kao logičan rezultat učvršćivanja tržišne pozicije u Srbiji. Nažalost, zbog određenih ograničenja od strane susednih zemalja, do sada nismo imali priliku da iskoristimo ovaj potencijal u potpunosti.

Kolika je bila proizvodnja i kapacitet vaše fabrike u 2003?
Pre preuzimanja fabrike od strane BAT-a, DIV je bio drugi po veličini proizvođač cigareta u Srbiji, sa godišnjim proizvodnim kapacitetom od oko 1,5 milijardi cigareta.

Koje su BAT-ove najveće investicije i koliko je novca BAT izdvojio za njih, kako bi ostvario svoj današnji kapacitet i nivo proizvodnje?
British American Tobacco je od 2003. godine investirao više od 115 miliona evra u fabriku u Vranju. Tokom priprema za proces privatizacije, British American Tobacco se detaljno upoznao sa stanjem fabrike u Vranju, tako da smo znali da je DIV dobra fabrika koja je u prethodnom periodu dosta pretrpela zbog neregulisanog tržišta cigareta u Srbiji. Takođe smo znali da će biti potrebno uložiti značajna sredstva kako bi se DIV doveo do nivoa ostalih fabrika u okviru BAT grupe. Zbog toga je dosta kapitala uloženo prvenstveno u nove mašine i proizvodne metode, što je značajno unapredilo proizvodnju i kvalitet cigareta u DIV-u. Istovremeno su sprovođeni brojni programi i treninzi u cilju unapređenja poslovanja i poboljšanja uslova i bezbednosti na radu. Posebno smo ponosni na činjenicu da je rekonstrukcija fabrike izvršena bez dana obustave proizvodnje. Zahvaljujući ovim ulaganjima, uspeli samo da, samo godinu dana nakon privatizacije, lokalizujemo proizvodnju naših internacionalnih robnih marki u Vranju, tako da se vodeće BAT-ove robne marke kao što su Kent, Lucky Strike, Pall Mall i Viceroy proizvode danas u Vranju.

Da li je bilo nekih promena u portfoliju? Da li ste prestali da proizvodite neke domaće brendove? Koje domaće brendove i dalje proizvodite?
Sa više od 300 robnih marki u našoj paleti proizvoda, BAT proizvodi cigarete za koju se odlučuje svaki osmi pušač na svetu. Mi verujemo da jedan proizvod ne odgovara svima, tako da nudimo diversifikovan portfolio, globalno i lokalno prilagođen, kako bi odgovarao ukusima potrošača širom sveta. I u Srbiji isto tako nastojimo da našim potrošačima pružimo raznovrsnu ponudu duvanskih proizvoda vrhunskog kvaliteta u svim cenovnim segmentima. Kada je reč o lokalnim robnim markama, zadržali smo proizvodnju onih za koje smo smatrali da imaju potencijal, tako da su u našoj ponudi danas i Fort, Formula i DIV Filter.

Da li je BAT-ova proizvodnja namenjena isključivo srpskom tržištu ili izvozite i na neka druga tržišta i koja?
Trenutni proizvodni kapacitet naše fabrike u Vranju iznosi 6,5 milijardi cigareta, dok proizvodnja iznosi 4,5 milijarde, što ukazuje na veliki potencijal za izvoz. Nažalost, Crna Gora je jedina zemlja u koju trenutno izvozimo, pošto je naše poslovanje u drugim delovima regiona ograničeno usled neravnopravnih tržišnih uslova.

Da li imate planove da povećate izvoz? Kako ćete to da postignete?
Stupanjem na snagu CEFTA sporazuma pre više od dve godine, prethodno već intenzivna konkurencija na tržištu cigareta u Srbiji je dodatno povećana. Primenom CEFTA sporazuma, Srbija je omogućila jednake uslove za sve koji žele da se bave poslom s cigaretama bez obzira na to iz koje zemlje u regionu dolaze. S druge strane, ista pravila za uvoznike i domaće proizvođače koja važe kod nas, još uvek se ne poštuju u drugim zemljama u regionu. Primera radi, Hrvatska je ukinula fiskalnu diskriminaciju 18 meseci nakon što je to uradila Srbija, ali i dalje postoje problemi u oblasti distribucije duvanskih proizvoda na hrvatskom tržištu za multinacionalne kompanije koje dolaze iz Srbije. U Srbiji su prisutna tri najveća svetska proizvođača cigareta, što uz još jednog lokalnog proizvođača daje Srbiji pravo da svoju duvansku industriju vidi kao veoma jaku. Što se tiče izvoznog potencijala, koji je neosporno ogroman, on bi prevashodno trebalo da bude usmeren upravo ka zemljama CEFTA sporazuma. Međutim, o ozbiljnijem izvozu iz Srbije moći ćemo da razmišljamo tek kada uslovi u drugim zemljama u okruženju budu isti kao u Srbiji. U rešavanju tog problema i podsticanju izvoznog potencijala duvanske industrije u Srbiji mora da pomogne i Vlada Srbije kroz bilateralne razgovore sa zemljama u regionu u kojima i dalje postoji problem plasmana srpskih duvanskih proizvoda.

Koliki je BAT-ov udeo na srpskom tržištu? Da li ste zadovoljni njime i da li ćete pokušati da ga povećate?
Naš trenutni udeo na tržištu je oko 20 odsto. Međutim, rast je jedan od ključnih elemenata naše poslovne strategije, a to podrazumeva rast našeg udela na tržištu – ili da budem precizniji, vrednosti našeg udela na tržištu. Nastavićemo da ulažemo u naše proizvode i da našim potrošačima pružamo duvanske proizvode najvišeg kvaliteta u svim cenovnim segmentima.

Jeste li zadovoljni ostvarenim rezultatima u prošloj, kriznoj godini? Da li, prema informacijama koje imate, potrošači troše manje novca na cigarete?
Nažalost, čak i nakon šest godina od privatizacije DIV-a, BAT još uvek ne beleži profit u Srbiji. Mi, naravno, time nismo zadovoljni i želimo da situaciju promenimo što je pre moguće. Smatramo da je dinamika srpskog tržišta duvanskih proizvoda neadekvatna, tako da smo početkom ove godine već počeli da sprovodimo aktivnosti koje imaju za cilj da tu dinamiku promene u onoj meri u kojoj to uslovi dozvole. Brojni faktori su doprineli da naša kompanija ima negativne finansijske rezultate u proteklom periodu, a finansijska kriza je svakako jedan od njih. Pad kupovne moći je bio evidentan kao i prelazak potrošača na jeftinije proizvode. Neki od drugih faktora su takođe bili i niska vrednost duvanske industrije, negativne kursne razlike, kao i već pomenuto stupanje na snagu CEFTA sporazuma 2008. godine.

Šta mislite o trenutnoj situaciji u Srbiji u poređenju sa drugim tržištima na kojima poslujete?
Dalje investicije u neku zemlju zavise od stabilne društvene, političke i ekonomske klime. Pored nesmetanog funkcionisanja institucija, to predstavlja neophodan preduslov za ekonomski i socijalni razvoj. Jasna ekonomska politika kao osnov predvidivog poslovnog okruženja je nešto što svi strani investitori traže. Pored toga, u Srbiji postoji visok stepen administrativnih i birokratskih prepreka, na šta investitori ukazuju već godinama. U tom smislu, toplo smo pozdravili projekat ‘Giljotine propisa’ koji treba da pomogne postojećim i budućim investitorima u njihovom svakodnevnom poslovanju, poboljša sprovođenje usvojenih zakona i smanji birokratiju. Potrebno je takođe usredsrediti se na punu implementaciju usvojenih zakona, što u Srbiji u prošlosti nije uvek bio slučaj.

Pored krize i povećanih poreza i akciza, koji su generalno posmatrano glavni problemi sa kojima se suočavate na srpskom tržištu kada je reč o poslovanju?
Kao što sam istakao, preduslov za uspešno poslovanje svakog investitora, stranog ili domaćeg, jeste pre svega politička, a odmah nakon nje i makroekonomska stabilnost. Upravo iz tog razloga nas trenutno brine kretanje dinara i njegove svakodnevne oscilacije. Nije nam toliko bitno da li će kurs biti 90, 95 ili 100 dinara, ali želimo da znamo da oscilacije neće biti velike. Važno nam je, kao i svakom privrednom subjektu, da postoji odgovarajuća stabilnost da bismo mogli na uspešan način da planiramo poslovanje u toku godine. Pored toga, nejasnoća u nekim odredbama Zakona o oglašavanju takođe je u prošlosti stvarala probleme duvanskoj industriji. Situacija u toj oblasti se popravila u toku protekle godine i očekujemo da će najavljene izmene i dopune Zakona o oglašavanju uspostaviti jasna pravila koja će stvoriti jednake uslove i pomoći da u toj oblasti u budućnosti ne bude konfuzije.

Da li još uvek imate probleme sa crnim tržištem? Na koji način rešavate te probleme?
Zahvaljujući naporima vlade i industrije, nelegalna trgovina cigaretama u Srbiji je svedena na minimum. Kao odgovorna kompanija BAT podržava samo legalnu trgovinu našim proizvodima, te imamo ustanovljene procedure i sisteme kojima se smanjuje rizik krijumčarenja naših proizvoda. Pružamo podršku vladama i njihovim izvršnim organima u borbi protiv nelegalne trgovine, međutim nelegalna trgovina će i dalje nastaviti da predstavlja problem, s obzirom na to da razlike u akciznom opterećenju i cenama na tržištima stimulišu nelegalne aktivnosti i stvaraju teškoće carinskim i drugim organima da spreče nezakonit prelaz proizvoda na granici.

Kakve bi posledice na vaše poslovanje mogla da ima zabrana pušenja na javnim mestima? Da li očekujete pad proizvodnje i prodaje? Da li imate neku strategiju da prevaziđete te probleme?
Brojni primeri iz sveta su nam pokazali da čak ni najrestriktivniji zakoni iz oblasti pušenja na javnim mestima nisu imali dugoročnih uticaja na pad prodaje duvanskih proizvoda. Brojni primeri iz sveta, koji svoje uporište imaju u zvaničnim statistikama zemalja koje su uvele rigorozne zakonske mere u ovoj oblasti, pokazuju da su pravi gubitnici rigoroznih zakonskih rešenja zapravo ugostitelji, a ne duvanska industrija. Mi kao kompanija podržavamo zabranu pušenja u kulturnim, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, ali smo isto tako mišljenja da je u drugim oblastima, pre svega ugostiteljskoj, neophodno pronaći kompromis između ove dve kategorije. Pod kompromisom podrazumevamo balansiranu regulativu koja će izaći u susret potrebama i pušača i nepušača. Zato se nadamo da će Skupština uskoro usvojiti zakon koji je već usvojila Vlada Srbije i čije rešenje predstavlja kompromis između te dve kategorije i koje će biti uspešno implementirano u praksi.

Prema Vašem mišljenju, kada možemo očekivati kraj ekonomske krize u Srbiji i na globalnom nivou?
Iako postoje različiti stavovi na ovu temu, smatram da je najrealnije očekivati da će globalna ekonomija početi da pokazuje znake oporavka tokom 2010. godine, dok ćemo ipak morati da sačekamo nekoliko godina pre nego što uspemo da dostignemo ekonomski nivo od pre početka krize. Kada je reč o Srbiji, treba reći da je dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom pomogao Srbiji tokom 2009. godine, i nastaviće da predstavlja značajnu podršku i u 2010. Ne treba očekivati čuda, ali je realno očekivati blag napredak, a to bi svakako bio veliki korak napred.

Kakva su očekivanja BAT-a od srpskog tržišta u 2010. godini?
Imajući u vidu prethodno opisanu situaciju na srpskom tržištu, prvenstveno ćemo se truditi da poboljšamo našu tržišnu poziciju i promenimo tržišnu dinamiku. Mislimo da je potpuno realno očekivati da, posle šest godina i 115 miliona evra uloženih u Srbiju, BAT počne da posluje sa profitom i da počnu da se vraćaju ulaganja koja nikako nisu beznačajna.

Ana Filipović