Jaroslav Stupavski, Carnex

arin097-Jaroslav-Stupavski

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 97, jun 2012.)

 

 Jaroslav Stupavski, direktor Carnexa

 

NOVI IZAZOVI

 

“Carnex ima prepoznatljivo ime i neiskorišćeni potencijal. Zaslužuje da bude jači, da ide u korak sa vremenom i svetskim trendovima. U narednom periodu očekujemo ostvarivanje sinergetskog efekta, nastavak dobrog pozicioniranja na srpskom tržištu, kao i proboj naših proizvoda u evropske i svetske okvire.”

 

Kompanija Carnex je već više od pedeset godina lider u proizvodnji prerađevina od mesa, nekada na teritoriji bivše Jugoslavije, a sada u Srbiji. Pripajanjem poljoprivrednih dobara u Vrbasu i okolini, krajem 90-ih, kao i dodatnim ulaganjem u savremene proizvodne tehnologije, fabrika je prerasla u veliki industrijsko-poljoprivredni kompleks sa složenom organizacionom strukturom koju čine poslovni centri. Carnex je vertikalno integrisana kompanija, sa takozvanim proizvodnim pristupom ‘od njive do trpeze’. Od novembra 2011. godine u vlasništvu je sistema MK Group. U sastavu Carnexa, posluje pet različitih, a usko povezanih celina. Tu je biljna proizvodnja, sa ukupno obradivih 4.500 hektara plodnog zemljišta, tri farme svinja sa ukupnom proizvodnjom od 100.000 tovljenika na godišnjem nivou, mešaona stočne hrane, koja godišnje proizvodi 50 hiljada tona, silosi kapaciteta 75 hiljada tona i, naravno, klanica, sa pogonima za preradu i sa flotom od 45 vozila za distribuciju. Kompletan sistem zapošljava 1.208 radnika, koji, od februara 2012. godine, prvi put posle mnogo godina, rade u tri smene.

Retki su primeri da domaća kompanija preuzme neku kompaniju koja je bila u stranom vlasništvu. Kako je došlo do ideje o preuzimanju, da li je celu stvar bilo teško izvesti?
U poslednjih desetak godina, MK Group je poslovanje strateški usmerio na poljoprivrednu proizvodnju, ali i prehrambenu industriju, te je i poslovni potez pripajanja Carnexa MK Group ‘porodici’ bio logičan, pre svega, jer ove dve grane privrede imaju najveći potencijal razvoja. Jednostavno, investiramo tamo gde vidimo dobre ekonomske prilike. Prepreke kao što su uslovi otežanog poslovanja u vreme ekonomske krize za nas uvek predstavljaju dodatni izazov, ozbiljnu šansu za rast, ulaganje, a ne teškoće. Trenutne tendencije u svetskim okvirima dokazuju da su se predviđanja MK Groupa prilikom kupovine brenda, koji ima iza sebe tradiciju dužu od 50 godina razvoja, pokazala ispravnim.

Šta za srpsko tržište znači što je Carnex ponovo postao domaći brend?
Sigurnost, inovacije, investicije. Svesni smo ogromnog ugleda koji brend Carnex uživa na domaćem tržištu, kroz brižljivo građenu reputaciju i tradiciju sa kojom su generacije odrasle. Zato verujemo da nije potrebno posebno naglašavati koliko je značajno za kompletnu privredu to što je jedan od najznačajnijih učesnika domaće privrede i prehrambrene mesne industrije vraćen u domaće vlasništvo i u ruke ljudi koji znaju vrednost onoga čime raspolažu, ali i u kakvim uslovima i okolnostima posluju.

Šta je prelazak u ‘domaće ruke’ doneo kompaniji Carnex? Da li je došlo do organizacionih ili bilo kakvih drugih promena i kakvih?
Benefiti su svakako povećanje proizvodnje zasnovane na automatizaciji celokupnog procesa, sniženju troškova i stabilizaciji kvaliteta proizvoda. Svakako, tu su i značajne investicije i inovacije, na kojima se već od početka godine radi. Carnex će do kraja godine doživeti potpunu stabilizaciju – do sada je firma finansijski stabilizovana, dok u proizvodnji tek slede promene u pozitivnom smeru.

Da li su u planu neki ’novi pravci’ kada se radi o portfoliju proizvoda, načinu proizvodnje ili nekom drugom segmentu poslovanja ili će Carnex u potpunosti nastaviti da posluje na isti način kao i do sada?
Naravno. Da bismo obezbedili dugoročni rast, neophodno je konstantno raditi na unapređenju brenda, ali i proizvodnje. Trenutno asortiman Carnexa čini više od 100 proizvoda, a svakako planiramo da uvedemo i nove. Plan nam je da u prvoj polovini ove godine, u Carnex uložimo oko pet miliona evra. Svakako, planirani su i procesi automatizacije punjenja u konzervnom odeljenju, kao i automatizacija u pakovanju gotovih proizvoda u komercijalnu i transportnu ambalažu. Takođe, planirana je i izrada centralnog magacina i investiranje u novu genetiku na farmama svinja. Ukupan iznos ovih investicija, do 2013. godine, dostići će od 15 do 20 miliona evra.

Kakve rezultate je Carnex zabeležio 2011. godine, koliki promet je ostvaren? Kakvi su ovogodišnji rezultati i da li ste njima zadovoljni?
U 2011. godini je oko 17.000 tona proizvoda, u vrednosti od 55 miliona evra, isporučeno na tržište Srbije, ali i zemalja bivše SFRJ. Tokom 2012. godine planiramo da isporučimo oko 30 hiljada tona proizvoda, u vrednosti od 85 miliona evra.
Rano je pričati o preciznim rezultatima za ovu godinu. Profit u ovoj godini će se duplirati u odnosu na prošlu godinu kada je ostvareni promet bio 55 miliona evra. Ova godina je dobro startovala i za sada nema odstupanja od budžetskog plana.

Kakva je trenutna Carnexova pozicija na srpskom tržištu i da li mislite da bi mogao još bolje da se pozicionira?
Carnex ima prepoznatljivo ime i neiskorišćeni potencijal. Carnex zaslužuje da bude jači, da ide u korak sa vremenom i svetskim trendovima. Zato nas sa novom energijom u 2012. godini očekuju novi poslovni izazovi, za koje smo spremni. Podstičući razvoj domaćih proizvoda stvaramo prostor za novu proizvodnju, novo zapošljavanje i viši nivo razvoja. Porast prodaje ne samo Carnexovih proizvoda, može pozitivno da utiče na budućnost domaće privrede. U narednom periodu očekujemo ostvarivanje sinergetskog efekta, nastavak dobrog pozicioniranja na srpskom tržištu, kao i proboj naših proizvoda u evropske i svetske okvire, što će dodatno uticati na usklađivanje proizvodnje sa najvišim svetskim standardima u prehrambrenoj industriji.

Koji Carnexovi proizvodi su zaslužni za najveći deo prometa kompanije? Da li je tu došlo do promena s obzirom na sve lošiju kupovnu moć?
Proizvod koji značajno učestvuje u ukupnom prometu kompanije je svakako pašteta. Carnex je među prvima na prostoru bivše SFRJ počeo industrijsku proizvodnju paštete. Danas ova grupa proizvoda obuhvata široku paletu pašteta prepoznatljivog kvaliteta, o kome svedoče i brojna priznanja. Tajna kvaliteta leži u izboru najboljih sirovina i strogo kontrolisanim uslovima proizvodnje. Naravno, i u preciznom tehnološkom postupku, hermetičkom zatvaranju i termičkoj obradi postupkom sterilizacije, što sve zajedno doprinosi da se dobijaju proizvodi odličnih senzornih svojstava i maksimalne održivosti. Carnex paštete učestvuju sa skoro 50% u udelu različitih robnih marki pašteta na domaćem tržištu.

Koji deo proizvodnje je u 2011. izvezen i u koje zemlje, a koliko je prodato na domaćem tržištu? Da li su u planu neka nova izvozna tržišta?
Više od 20% svojih proizvoda prodajemo u inostranstvu i to na tradicionalnim tržištima Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, kao i Rusije. Prvi koraci za proširenje plasmana su preduzeti. Na nama je da zajedno sa stručnjacima iz Carnexa ta tržišta proširimo imajući, pritom, u vidu rastuću potražnju za hranom i prehrambenim proizvodima. Od prošle godine Carnexovi proizvodi se nalaze i na tržištu SAD-a. Planirana tržišta su Kina, Italija, kao i sve zemlje bivšeg SSSR-a.

Šta je za Carnex značilo dobijanje dozvole za izvoz u Rusku Federaciju?
Do sada se Rusija pokazala kao pogodno područje za razvoj poslovanja, kako MK Groupa, tako i Carnexa u narednom periodu. Međutim, da bi poslovali u ovoj zemlji, potrebno je da imate kvalitetne proizvode i uvek budete spremni za tržišnu utakmicu, zato što je u Rusiji stepen konkurencije na zavidnom nivou. Dobijanje Gost R sertifikata neophodnog za plasman proizvoda na tržište Ruske Federacije je značajan korak za naše poslovanje, posebno kada imamo u vidu da je u Rusiji stopa rasta i razvoja ekonomije jedna od najvećih u svetu.

Da li je došlo do pomaka kada je reč o ideji da se domaći proizvođači udruže i zajednički nastupe na zahtevnijim tržištima?
Carnex i sve naše velike mesne industrije na istom su, zajedničkom putu – da se kvalitetom izbore za jaku poziciju na zahtevnim tržištima kakva su Rusija, Kina, SAD ili zemlje EU, jer svako od nas je, pojedinačno, isuviše mali da bi se sam pojavio na tim tržištima. Napretka će tek biti. Međutim, ono što je najvažnije je da zajedničkim snagama unapredimo domaću industriju mesa, jer ona značajno može da doprinese boljem rezultatu našeg agrara na svetskoj pijaci i uveća dobit Srbije od izvoza.

Kakvo je Vaše mišljenje kada je reč o stanju stočnog fonda u Srbiji, šta je doprinelo tome da postanemo uvoznik mesa?
Prema zvaničnim statistikama, broj stoke na našem tržištu u poslednje dve decenije opadao je po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto, a proizvodnja mesa pala je sa 600.000 na 457.000 tona. Kako se ocenjuje, osnovni razlozi za krizu u kojoj se nalazi srpsko stočarstvo leže u nerešenom pitanju finansiranja ove delatnosti poljoprivrede, gubitku domaćeg i stranog tržišta, kao i odsustvu bilo kakvih strateških rešenja koja bi doprinela da se nepovoljna kretanja u stočarstvu zaustave. Verujem da će uskoro resorno ministarstvo izaći sa subvencijama od 10.000 dinara po grlu za uvoz genetski čiste rase matičnog stada. S takvom subvencijom dobićemo rase sa kojima ćemo moći da konkurišemo zemljama zapadne Evrope.

Šta Carnex čini kako bi se stanje popravilo?
U narednom periodu, Carnex će akcenat staviti na novu genetiku i nove standarde. U narednih nekoliko meseci počinjemo sa sukcesivnom zamenom genetskog materijala, prvenstveno muške linije, s tim što ćemo uvesti najkvalitetniji evropski materijal. Takođe, u planu su značajne investicije u rekonstrukciju postojećih farmi, koje podrazumevaju i povećanje broja krmača, i povećanje same produktivnosti. Naravno, sve će biti u skladu sa EU regulativama i kada je reč o dobrobiti životinja i zaštiti životne sredine.
Verujemo da će se unapređenje proizvodnje i kvaliteta na našim farmama pozitivno odraziti i na kvalitet i poslovanje na farmama naših partnera, kao i na rentabilnost njihove proizvodnje. U cilju jačeg i konkurentnijeg tržišta mesne industrije u Srbiji, vrata Carnexa su za naše saradnike, partnere, uvek otvorena, kako za stručni savet, tako i za potrebnu edukaciju. U toku juna meseca Carnex oživljava kooperantsku proizvodnju tovljenika po novim principima, proizvodnja će biti zasnovana u mestima Vrbaške opštine i Sremu.

Da li Carnex ima problema sa nabavkom sirovina za svoje proizvode? Na koji način se one obezbeđuju?
Mesna industrija u Srbiji, generalno, ima problem sa kvalitetnim sirovinama. Mi u Carnexu imamo tri farme, kapaciteta 100.000 tovljenika, a uz to, da bi podmirili godišnje potrebe za sirovinama, koje bi ove godine trebalo da budu oko 130.000 tovljenika, gotovo četvrtinu nabavljamo na slobodnom tržištu, u Srbiji, ali i u inostranstvu, kako bismo dobili kvalitet koji nam je neophodan. Naše hladnjače su pune, tako da trenutno problema nemamo, ali, u svakom slučaju, Srbija bi trebalo mnogo toga da uradi na poboljšanju kvaliteta svinja koje se nude, kao i na oživljavanju tova na ugašenim mini farmama i povećanju proizvodnje na privatnim poljoprivrednim gazdinstvima.

Koje tri stvari biste Vi promenili u poslovnom ambijentu Srbije da ste u mogućnosti?
Oživeo bih proizvodnju u pogonima koji trenutno nisu u funkciji uz pomoć stranih investicija, izvršio bih edukaciju poljoprivrednih proizvođača, jer uz male promene se prinos u ovoj grani može podići za 20-50%, poboljšao bih regulativu na svim nivoima, jer samo sa ove tri stvari možemo podići likvidnost privrede i privući strane investitore.

Kako ocenjujete vaš odnos sa trgovcima, da li smatrate da bi odnosi između proizvođača i trgovaca mogli da se unaprede i u kom domenu?
Odnosi između trgovaca i proizvođača su trenutno nepovoljni za proizvođače u ekonomskom smislu. Postavili smo sebi cilj da uredimo te odnose na ukupnoj teritoriji Srbije. Treba zajedno da budemo na usluzi kupcu, a ne samo da trgovci uzimaju profit ne vodeći računa ni o proizvođaču ni o kupcu. Želja nam je da motivišemo trgovce, a samim tim i kupce i naše potencijalne potrošače, ali i da ih obavestimo o kvalitetu proizvoda koji kupuju. Međusobna saradnja, razmena iskustva, informacija i znanja neophodna nam je za nesmetan i brži rast.

Šta mislite da bi već duže vreme najavljivan dolazak stranih lanaca doneo našem tržištu?
Zdravu konkurenciju kako što se tiče kvaliteta, tako i što se tiče cena, a pre svega nova radna mesta.

Koja od priznanja i nagrada kojima su se u poslednje vreme ‘okitili’ Carnex i njegovi brendovi biste izdvojili?
Ponosni smo na titulu ‘Najbolje iz Srbije 2011’ koja je pripala Carnexu za najbolji korporativni brend robe svakodnevne potrošnje. Radi se o izboru najboljih brendova na tržištu Republike Srbije, u organizaciji Privredne komore Srbije, dnevnog lista Privredni pregled, a uz podršku Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Takođe, posvećenost poslu i neumoran rad svih zaposlenih doprineli su da kompanija Carnex bude proglašena za ‘Apsolutnog šampiona kvaliteta Novosadskog sajma 2012’.

Recite nam nešto o poslednjim aktivnostima Carnexa kada je reč o zaštiti životne sredine. Koliko je za kompanije teško da u vreme krize ulažu i u društveno odgovorno poslovanje?
Industrija mesa Carnex predstavlja sigurnog partnera koji u svoje ciljeve uključuje i interese i potrebe zajednice u kojoj posluje. Zato i u vreme ekonomske krize ulažemo istim intenzitetom u zaštitu životne sredine, vodimo brigu o zdravlju i sigurnosti svih naših zaposlenih, njihovih porodica i zajednice u kojoj poslujemo. Jedan u nizu projekata Carnexa, kojim nastojimo da, kroz društveno odgovorno poslovanje, poboljšamo kvalitet života u sistemu u kojem poslujemo, svakako jeste i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u opštini Vrbas. U izradu projekta, opremu, montažu i građevinske radove uloženo je dva i po miliona evra, čime je dat značajan doprinos zaštiti voda kao što su kanal Delta I-64, a samim tim Velikog bačkog kanala.
Od izuzetnog značaja je da svaka industrijska grana koja tokom svog rada generiše opasan otpad prepozna odgovornost prema zajednici. Tako je više od 2.800kg opasnog otpada nastalog tokom proizvodnje u IM Carnex predato na konačno zbrinjavanje u postrojenja za zbrinjavanje opasnog otpada u Bazelu i Beču.

Koliko sve nestabilnija situacija na tržištu utiče na Carnex? Kakve su prognoze za 2013?
U odnosu na okruženje, Srbija se dosta dobro nosi sa posledicama svetske ekonomske krize. Kompanija Carnex nije izolovan sistem. Međutim, nelikvidnost privrede dovela je do toga da imamo manje partnera sa kojima možemo da sarađujemo. Očekujem da će nova vlada da povuče restriktivne mere i omogući, pre svega malim i srednjim preduzećima, povoljnije kredite ili subvencije kako bi oživela proizvodnju. Na evropskom tržištu mesna industrija Srbije ozbiljne rezultate može da postigne samo ukoliko objedinimo sve kapacitete i ponudimo dovoljnu količinu atraktivnog i kvalitetnog proizvoda, kojim inostrano tržište možemo kontinuirano da snabdevamo.

Marija F. Šmit