(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 66, novembar 2009.)

 

Ivan Nesterenko, generalni direktor Tetrapaka za bivše Jugoslovenske republike i Albaniju

 

‘ŠTITI ŠTO JE DOBRO’

 

“Ukoliko u obzir uzmemo sve tečne prehrambene proizvode koji se konzumiraju i njihov ‘udeo u potrošačkom grlu’, kao i različita pakovanja u kojima se ti proizvodi prodaju, sve te kompanije predstavljaju našu konkurenciju. Smatramo da je naša prednost to što smo prava globalna kompanija sa snažnim lokalnim prisustvom. Imamo dugu istoriju u regionu, težimo tome da budemo fleksibilni i da uvažavamo potrebe kupaca i fokusirani smo na obezbeđivanje najboljih proizvoda i usluga.”

 

Kompaniju Tetra Pak osnovao je dr Ruben Rausing 1952. godine u Lundu u Švedskoj. Te godine je isporučena prva mašina za ambalažu gradskoj mlekari u Lundu. Pored mašine za ambalažu, predstavio je i prvo Tetra Classic kartonsko pakovanje za mleko. Pakovanje je imalo upadljiv oblik tetraedra (odakle i potiče ime Tetra Pak) i bilo je jedno od prvih pakovanja za mleko u Evropi. Posle ovog velikog početnog uspeha, Tetra Pak je započeo širenje na druga tržišta – već sledeće godine osnovana je kompanija u Nemačkoj i tako je sve počelo. Danas, Tetra Pak ima više od 21000 zaposlenih širom sveta u 41 tržišnoj kompaniji, 74 prodajna odeljenja, 41 centru za tehničke usluge, 12 ispostava za istraživanje i razvoj, 10 fabrika za sklapanje mašina i 43 proizvodne fabrike za ambalažni materijal i zatvarače. “Naši proizvodi se prodaju na više od 150 tržišta širom sveta. Grupa je 2008. godine ostvarila neto prodaju od 8,825 milijardi evra”, kaže za Progressive magain Ivan Nesterenko, generalni direktor Tetrapaka za bivše jugoslovenske republike i Albaniju.

Najavili ste velika ulaganja u fabriku u Gornjem Milanovcu. Recite nam o kakvim ulaganjima se radi i u kom vremenskom periodu je planirano njihovo ostvarenje?
Od kupovine fabrike u Gornjem Milanovcu 1997. godine, mi kontinuirano ulažemo u kadrove, mašine, postrojenja i objekte. Do sada smo uložili oko 30 miliona evra. Samo u 2009. godini uloženo je 13 miliona evra u modernizaciju fabrike u Gornjem Milanovcu, a 9 miliona evra te investicije uloženo je u novu mašinu za štampanje. Ovo je najveća investicija u fabrici posle 31 godine. S obzirom na to da je u pitanju oprema najnovije tehnologije, osmišljena prema našim potrebama, kvalitet štampe je podignut na mnogo viši nivo i omogućeno je dupliranje kapaciteta tog dela proizvodnog procesa.

Šta su bile druge veće investicije?
Uložili smo i u novi sistem za hlađenje vode. Sistem je takav da nam obezbeđuje uštedu u potrošnji električne energije za 20 odsto.
Recite nam nešto o fabrici u Gornjem Milanovcu i počecima poslovanja u Srbiji.
Tetra Pak je u Srbiji svoju prvu mašinu za punjenje prodao beogradskoj mlekari PKB 1964. godine, samo 12 godina posle osnivanja kompanije u Švedskoj. Može se zaključiti da srpsko tržište nije novo za Tetra Pak i da smo za sve ovo vreme dosta naučili o lokalnoj industriji mlečnih proizvoda i sokova. Naša saradnja sa pojedinim kupcima traje još od tada. Kako se tržište u Srbiji razvijalo, fabrika Tipoplastika iz Gornjeg Milanovca dobila je licencu od Tetra Paka 1966. godine i počela da snabdeva ambalažnim materijalom njegove lokalne kupce. Ključni momenat desio se 1991. godine kada je Tetra Pak odlučio da se približi svojim kupcima i otvori prvo predstavništvo u Beogradu koje je kasnije postalo lokalni ogranak Tetra Pak kompanije. Od tada se posao širio – 1997. godine Tetra Pak je kupio fabriku u Gornjem Milanovcu i ona je postala jedan od proizvodnih pogona za ambalažu. Danas, Tetra Pak u Srbiji zapošljava 136 ljudi, od kojih 82 radi u fabrici u Gornjem Milanovcu. Osim ambalažnim materijalom, naše kupce snabdevamo i mašinama za punjenje kao i opremom za preradu tečne hrane, a takođe imamo tim koji servisira te mašine i kupac je od samog početka u mogućnosti da od nas dobije kompletnu uslugu- od pakovanja do finalnog proizvoda.

Fabrika u Gornjem Milanovcu proglašena je najboljom u grupi. Na osnovu kojih parametara?
Parametri su rad fabrike i ostvarenje rezultata i unapređenja u toku dužeg perioda, u trajanju od tri do pet godina. Zatim su važne inovacije i razvoj ljudskih resursa kao i nivo servisa koji se pruža našim kupcima.

Kolika je godišnja proizvodnja fabrike?
Tetra Pak fabrika u Gornjem Milanovcu proizvela je 2008. godine milijardu i 700 miliona proizvodnih jedinica, što je najbolji rezultat od njenog osnivanja. Sada, s investicijom u novu mašinu za štampu, fabrika ima trenutni kapacitet od oko 2,2 milijarde standardnih jedinica. To je posledica kako unapređenja efikasnosti u našim procesima, tako i stalnog ulaganja naše kompanije u opremu i modernizaciju fabrike.

Koji deo se izvozi i na koja tržišta?
Danas ambalažni materijal iz Gornjeg Milanovca kupuje više od 150 kupaca iz 38 zemalja. To znači da je oko 70 odsto proizvodnje namenjeno izvozu. Izvozimo na sve kontinente osim Severne Amerike. Vredi pomenuti i da smo mi drugi najveći izvoznik u Rusiju.

Da li je u planu izlazak na neka nova tržišta? Koja i u kom periodu?
Tetra Pak danas globalno prodaje svoje proizvode i usluge na više od 150 tržišta. Teško je pronaći zemlju u kojoj ne možete kupiti mleko ili sok upakovane u Tetra Pak ambalažu. Ambalaža i zatvarači se proizvode u 43 fabrike širom sveta i grupa se stara o tome da svaka fabrika koristi svoje kapacitete. Osim toga, ovi proizvodni pogoni specijalizovani su za različite ambalažne sisteme (kao što su Tetra Brik, Tetra Prisma, Tetra Gemina, Tetra Top, itd.), za različite zapremine i štamparske tehnike. Osim klijenata u Srbiji i okolnim zemljama, naša fabrika u Gornjem Milanovcu danas zadovoljava potrebe kupaca u 38 zemalja i uz trenutni obim proizvodnje postiže dobre rezultate uz visoku efikasnost.

Imate li u planu otvaranje neke nove fabrike u regionu i gde?
Investicijom u objekte u Gornjem Milanovcu povećali smo im kapacitet. Otvaranje novih proizvodnih pogona u regionu ili bilo gde drugde zavisi od stanja globalne ekonomije.

Kolika je proizvodnja na godišnjem nivou čitave grupe?
Godine 2008. grupa je proizvela 141,4 milijardi pakovanja, što znači da je 70,5 milijardi litara tečnih prehrambenih proizvoda prodato u Tetra Pak ambalaži širom sveta.

Ko su klijenti sa kojima sarađujete na globalnom nivou?
Sarađujemo sa većinom svetskih kompanija u industriji mlečnih proizvoda i sokova, nektara i negaziranih pića, kao i sa hiljadama regionalnih i lokalnih kompaija.

Sa kojim kompanijama sarađujete u Srbiji?
Od 1964. godine naš odnos sa srpskom industrijom mlečnih proizvoda stalno se razvija. Danas su naši kupci u Srbiji ne samo mlekare, već i proizvođači sokova i nektara, kao i pojedini proizvođači vina. Sarađujemo sa kompanijom Danube Foods Group u okviru koje su AD Imlek, Mlekara Subotica, Mlijekoprodukt iz Kozarske Dubice, IMB Bitola i Knjaz Miloš. Sarađujemo sa Mlekarom Šabac, Niškom mlekarom, kompanijama Nectar iz Novog Sada, Fresh&Co iz Subotice, Vino Župa iz Aleksandrovca i mnogim drugim kompanijama iz regiona.

Kako funkcioniše saradnja? Da li oni iznose svoje potrebe, a vi nudite rešenja, ili dolaze sa konkretnim zahtevima?
Cilj Tetra Paka je uspostavljanje partnerstva sa kupcima. Sarađujemo sa njima kako bismo im obezbedili željena rešenja za preradu i pakovanje njihovih proizvoda, pri čemu obraćamo pažnju i na isplativost tih rešenja. S obzirom na to da smo inovativna svetska kompanija, sa kupcima delimo svoje ideje i iskustva sa drugih tržišta, pružamo podršku njihovoj proizvodnji kroz treninge i unapređivanje kompetentnosti tehničkog osoblja. Delimo svoje znanje kako bismo sa svojim kupcima u regionu uspostavili proizvodnju na svetskom nivou.

Koji proizvodi su najpogodniji za ovakvu vrstu ambalaže?
Danas se u Tetra Pak pakovanjima nalaze mleko i mlečni proizvodi, sokovi, nektari i druga negazirana pića, vino, voda, supe i sosovi, proizvodi od paradajza, maslinovo ulje i drugi prehrambeni proizvodi kao što je tečna hrana za bebe.
Da li se ambalaža u ostalim fabrikama i ona proizvedena u Gornjem Milanovcu razlikuje i u čemu?
Tetra Pak ima vrlo obiman portfolio, a u Gornjem Milanovcu se proizvode osnovni tipovi pakovanja kao što su Tetra Brik, Tetra Brik Aseptic, Tetra Classic Aseptic i Tetra Fino Aseptic i koriste se štamparske tehnike flexo i flexo process. Druge sisteme u Tetra Pak portfoliju čine Tetra Prisma Aseptic, Tetra Gemina Aseptic, Tetra Wedge Aseptic, Tetra Rex, Tetra Top, Tetra Recart. Nudimo i različite veličine pakovanja, od 200 ml do 2 litra.

Ko vam je najveći konkurent u Srbiji? U čemu je prednost vaše kompanije?
Imamo vrlo širok pogled na konkurenciju. Ukoliko u obzir uzmemo sve tečne prehrambene proizvode koji se konzumiraju i njihov ‘udeo u potrošačkom grlu’, kao i različita pakovanja u kojima se ti proizvodi prodaju, sve te kompanije predstavljaju našu konkurenciju.
Smatramo da je naša prednost to što smo prava globalna kompanija sa snažnim lokalnim prisustvom. Imamo dugu istoriju u regionu, težimo tome da budemo fleksibilni i da uvažavamo potrebe kupaca i fokusirani smo na obezbeđivanje najboljih proizvoda i usluga.

U čemu se ogleda važnost dobre i kvalitetne ambalaže za očuvanje kvaliteta proizvoda?
Aseptična kartonska pakovanja za piće, kao što je Tetra Brik Aseptic pakovanje za mleko, produžavaju trajanje i štite nutritivne vrednosti proizvoda od štetnih uticaja vazduha i svetla. Ovaj ambalažni materijal se sastoji iz tanke aluminijumske folije, tanje od ljudske vlasi, koja je lamelirana unutar uobičajenih slojeva kartona i polietilena i vrlo je efikasna kao barijera između bakterija i mleka. Ona štiti proizvode i od uticaja svetla koje izaziva raspadanje vitamina. Još jedan primer je naša ambalaža koja se koristi za tečnu hranu za bebe pri čemu odgovarajući standardi podrazumevaju duplo veću bezbednost. U Evropi i SAD su objavljene mnoge studije koje dokazuju da kartonsko pakovanje za pića pruža najbolju zaštitu od svetla u poređenju sa drugom ambalažom.

Na koji način to postižete?
Tetra Pak se ne fokusira samo na samu ambalažu, već i na bezbednost hrane. To znači da se fokusiramo i na tehnologiju. Osim pakovanja, neophodne su i dobro dizajnirane mašine za punjenje i oprema za preradu, a Tetra Pak sve ovo obezbeđuje svojim kupcima.

Da li se više pažnje posvećuje izgledu i atraktivnosti pakovanja ili funkcionalnim svojstvima? Ili se pravi određeni sklad između te dve stvari?
Tetra Pak širom sveta ima 12 centara za istraživanje i razvoj. Tamo nastaju sve naše inovacije. U grupi za ambalažni materijal razvijamo i industrijalizujemo nove i inovativne materijale i opremu za oblikovanje u fabrikama za oblikovanje širom sveta. Tetra Pak se, osim na funkcionalne karakteristike, fokusira i na potrebe potrošača, dizajn i atraktivnost, uzimajući u obzir i takve detalje kao što su osećaj koji ambalaža stvara u ruci ili osećaj pri ispijanju proizvoda iz ambalaže.

Tetra Pak u Srbiji je član i jedan od osnivača asocijacije Sekopak. Koje su konkretne aktivnosti na polju zaštite životne sredine i upravljanja ambalažnim otpadom?
Zajedno sa ostalim suosnivačima Sekopaka učestvujemo u aktivnostima koje će pomoći u uspostavljanju sistema za sakupljanje i reciklažu ili energetsko iskorišćenje ambalažnog otpada koji nastaje posle konzumacije. Očekujemo da implementacija počne sledeće godine.

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu je u Srbiji donet u maju. Kakava su vaša zapažanja u vezi sa situacijom nakon donošenja zakona? Da li je bilo napretka? U kojoj meri se poštuje i primenjuje?
Taj zakon predstavlja veliku promenu za Srbiju, a tako temeljite promene zahtevaju duže vreme primene kako bi donele vidljive rezultate. U Evropi se ovi sistemi razvijaju od 1992. godine. Razumno je očekivati da prođe određeno vreme pre nego što se razviju i u Srbiji. Dinamika implementacije i razvoja zavisi od nekoliko faktora: mogućnosti odvojenog sakupljanja u opštinama i spremnost na sortiranje otpada po različitim vrstama materijala, razvoja tržišta otpada kao sekundarnih sirovina i postrojenjima za reciklažu. U svakom slučaju, očekujemo početak implementacije 1. januara 2010.

Da li je uvođenje zakona dovelo do promena u vašem poslovanju? U kom smislu?
Imamo dosta iskustva u edukativnim kampanjama i inicijativama koje za cilj imaju sakupljanje i reciklažu kartonskog ambalažnog otpada koji nastaje konzumiranjem pića. Uvođenje zakona je stvorilo pravnu osnovu za pokretanje sličnih inicijativa u Srbiji.

Kakva je situacija u ostalim zemljama regiona? Da li istu ili sličnu praksu sprovodite i na drugim tržištima? (kada je u pitanju upravljanje ambalažnim otpadom)
Što se tiče upravljanja otpadom, svaka zemlja se odlučuje za sopstveni put. U pitanju je odluka koja je i politička i poslovna. Pošto Srbija odluku o implementaciji zakona o ambalaži donosi nakon drugih evropskih zemalja, ima šansu da uči na najboljim iskustvima i izbegne skupe greške koje je platila industrija nekih zemalja. Što se tiče Tetra Paka, mi uvek poštujemo i postupamo po lokalnim zakonima i posredujemo u kreiranju sistema za sakupljanje i reciklažu otpadne kartonskih pakovanja za pića sa lokalnim partnerima.

Gde je Srbija u poređenju sa njima, kada je u pitanju povraćaj ambalažnog otpada?
Srbija je na početku, a druge zemlje su u različitim razvojnim fazama. Postoji mnogo stvari koje je neophodno razviti kako bi sistem bio efikasan: sakupljanje, sortiranje i pogoni za reciklažu i energetsko iskorišćenje. Uspeh se ne može meriti ukoliko ne postoji beleženje svih prikupljenih, recikliranih i energetski iskorišćenih količina koje se upoređuju sa količinom ambalaže plasirane na srpskom tržištu.

Šta treba učiniti da bi se situacija poboljšala? Pre svega u smislu edukacije stanovništva, proizvođača kao i države?
Pre svega važno je osigurati učešće svih kompanija koje prodaju robu u ambalaži i koje bi trebalo da postanu klijenti organizacije odgovorne za zbrinjavanje ambalažnog otpada. Ta organizacija mora da ima odobrenje vlasti i mandat kako bi kompanije koje pakuju i pune pakovanja na nju mogle preneti svoju obavezu za zbrinjavanje otpadne ambalaže. Opštine i upravljači otpadom moraju da omoguće građanima odvojeno sakupljanje i da ih informišu o tome gde i kako treba odlagati otpad iz domaćinstva. Neophodan je razvoj kompanija za reciklažu i tržišta sekundarnih sirovina, a vlasti moraju da nadgledaju sistem i donositi propise koji obezbeđuju implementaciju. Ponavljam, Srbija je u prilici da preuzme najbolju praksu iz iskustva zemalja širom Evrope gde su ovakve šeme već primenjene.

Koje prednosti pruža adekvatno upravljanje ambalažnim otpadom proizvođačima, stanovništvu – društvenoj zajednici uopšte? Da li ima i finansijskih ušteda?
Kada je Evropska komisija odlučila da zahteva od zemalja članica usklađivanje sa Direktivom o ambalaži, odnosno dokaze o ispunjavanju postavljenih ciljeva za reciklažu i povraćaj, glavna ideja bila je smanjivanje količine otpada koji završava na deponijama. Ukoliko nisu usklađene sa sanitarnim standardima, deponije predstavljaju izvor zagađenja i zaraze. Osim toga, pojedini materijali imaju vrednost kao sekundarne sirovine, što znači da se mogu uspešno reciklirati ili energetski iskoristiti putem spaljivanja ili kompostiranja. Osim očiglednih ekoloških koristi, ovo podrazumeva i razvoj nove industrije što opet znači više radnih mesta i investicija.

Šta očekujete od sledeće godine?
Kao i druge kompanije, i mi se nadamo da će sledeća godina doneti pozitivne vesti kako u Sbiji tako i globalno. Međutim, mi kao kompanija takođe pripremamo scenario i za slučaj da globalna ekonomska kriza potraje.

Ana Filipović