Hugh McReynolds, Carnex

arin055-hugh-mcreynolds

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 55, decembar 2008)

 

Hugh McReynolds, generalni direktor Carnexa

 

RECEPT -KLJUČ USPEHA-

 

Hugh McReynolds, generalni direktor Carnexa: “Evropska zajednica je jedna mreža izvoznika proizvoda od svinjskog mesa i to nije nešto što nas trenutno zanima. Rusija je definitivno bolja opcija i zato smo preduzeli početne korake da tamo osiguramo poslovanje”.

 

Mesna industrija Carnex proslavlja u decembru 50 godina rada. Kada je kompanija osnovana 1958. uglavnom je poslovanje bilo usmereno na izvoz slanine u Englesku. Prekretnica u razvoju svakako je bila 2006. kada je kompaniju kupio investicioni fond Ashmore. Sada je to fabrika koja zapošljava više od 1.900 radnika, sa godišnjim prometom od oko 70 miliona evra, posluje po najvišim standardima kvaliteta i neprestano ulaže u modernizaciju i proširenje kapaciteta. Od 2008. godine na čelu kompanije je Hugh McReynolds, koji je svoje obrazovanje i čitavu karijeru posvetio prehrambenoj, pre svega, mesnoj industriji.

Koji su trenuci ključni u razvoju kompanije?
Carnex je ‘60-ih obnovio klanicu, kupljena je oprema za proizvodnju masti i punjenje polutrajnih kobasica i salama. Počeo je izvoz u Veliku Britaniju, Švajcarsku, Čehoslovačku, Istočnu Nemačku, Izrael i Kubu. Tada je bilo zaposleno oko 1.100 radnika. Sledeći bitan trenutak svakako je bio sedamdesetih godina, kada su u proizvodnju uvedene paštete u aluminijuskim pakovanjima i kada je izgrađena hladnjača. Carnex je počeo sa proizvodnjom trajnih proizvoda i krenuo sa rekonstrukcijom i adaptacijom bivše Avisove klanice živine u Vrbasu. Osamdesetih godina započinje izvoz najvećim delom u SAD i bivše zemlje SSSR-a i nastavljeno je sa investicijama, kupljene su mašine za polu-konzerve, konzerve i gotova jela. Zatim, devedesetih Carnex kupuje silos Žito, mlin Vitamix, tri farme za uzgoj svinja u Vrbasu, Savinom Selu i Bačkom Dobrom Polju, kao i 2.500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Godine 2006. Ashmore je preuzeo Carnex. U stvari, kada je obavljena prva privatizacija kupac je bio Midland, ali oni očigledno nisu posmatrali ovaj posao na duže staze. Ashmore je bio ozbiljniji, razvio je biznis plan koji bi trebalo da bude primenjen u naredne tri godine uz investicije od 60 miliona evra, koje će nam pomoći da budemo efikasniji i spremniji da obavljamo svoj posao. Bez obzira na sve to što nas čeka u budućnosti i kada je u pitanju konkurencija i ulazak u Evropsku uniju, bićemo spremni.

Recite nam nešto o kompaniji Ashmore i koji deo akcija ima u Carnexu?
Ashmore je većinski deoničar, a preostalih 7,8 procenata deonica je na Berzi i to uglavnom poseduju manji deoničari. To je u početku bio ogranak novozelandske banke za tržišta u razvitku. Oni ne ulažu u zemlje Evropske unije. Nalaze se u Londonu, ali investiraju u tržišta u razvoju u ostalim krajevima sveta, u Brazil i Indiju. Imaju nekoliko svojih fondova i jedan od njih Global Special Situation Fond 3 je kupio Carnex. To je neka vrsta organizacije u ravni. Imaju izvršnog direktora, a svi ostali su bez funkcija. U njima rade i ljudi iz Srbije i tako je došlo do ideje o kupovini Carnexa.

Da li Ashmore planira dalju prodaju Carnexa?
Sigurno da hoće u nekom trenutku u budućnosti, ali trenutno su posvećeni samom planu investicija i biznis planu. Sada su odobrili biznis plan za naredne tri godine. Ali, posao je posao i sve se može prodati po pravoj ceni. Ashmore se ne meša u svakodnevno poslovanje. Carnex ima Upravni i Nadzorni odbor i svake godine je Skupština akcionara. Napravljen je biznis plan, Ashmore ga je prihvatio i sada ga treba primeniti uz pomoć lokalnog menadžmenta.

Do kakvih je promena došlo nakon preuzimanja?
Recepte nismo menjali, u tome i jeste naš uspeh. Kupci kupuju kvalitetne Carnexove proizvode zbog ukusa. Ali, svakako je bilo promena i investicija i u obuku i u infrastrukturu. Bez obzira na to što fabrika divno izgleda, što je oprema od nerđajućeg čelika, ako sve blješti i sija, ljudi su ono što je najvažnije. Uložili smo u sušaru za žitarice, nove kamione, mašine, distributivni centar. Ali, na kraju ljudi i kultura su najvredniji. Možemo da se pohvalimo i dobijanjem ISO i HACCP standarda. U svakom slučaju potencijal je fantastičan. Potencijal razvitka ljudi u poslu, ali i potencijal razvitka posla samog. Takođe, imamo potencijal i da razvijemo mesnu industriju u Srbiji. Radimo na plodnom zemljištu Srbije. Pre dvadeset godina, bivša Jugoslavija bila je mnogo ispred nekih drugih evropskih zemalja. Sada je Srbija u zaostatku i moramo taj zaostak da nadoknadimo. Možemo da iskoristimo taj potencijal i preuzmemo iskustvo od evropskih proizvođača. I onda, ako se ili kada se, otvore granice moći ćemo da se takmičimo sa drugima.

Koje će biti najveće investicije?
U okviru uloženih 60 miliona evra postoji deo koji je vezan za ekologiju. To je u stvari i veći deo investicija. Trenutno u saradnji sa opštinom čistimo Bački kanal. Što se tiče same fabrike i farmi želimo da napravimo jedan plan koji je održiv, malo više nego do sada. Sagradićemo novu klanicu, a onda ćemo da renoviramo staru fabriku. Moramo da investiramo i u farme, to su naše sirovine i važne su. A zatim i u distribuciju, magacine i vozila.

U čemu je prednost vertikalne organizacije Carnexa?
Prednost je u tome što su svi proizvodi napravljeni od svinjskog mesa sa naših farmi, koje se hrane žitaricama koje mi uzgajamo i skladištimo. Ljudi su sigurni da su svi proizvodi puni proteina koji su nastali u Vojvodini. Ako za Vojvodinu kažu da je kuhinja, onda mi sve pravimo u toj kuhinji. Sve što se dešava u čitavom procesu proizvodnje, ‘od njive do trpeze’ je pod kontrolom.

Šta čini portfolio Carnexa?
Asortiman Carnexa uključuje sledeće proizvode: slanine, dimljene proizvode, fermentisane suve kobasice, suvomesnati proizvodi, grubo usitnjene barene kobasice, fino usitnjene barene kobasice, pasterizovane konzerve od mesa u komadima, sterilisane konzerve u alu foliji i limenci – paštete i mesni narezak, sterilisana jela u konzervi i mast. Neke od ovih kategorija su se razvile više od drugih, kao što su gotova jela. To nije iznenađujuće, jer ljudi traže hranu koja je lakša za pripremu. Međutim, u Srbiji i dalje postoji lepa tradicija da ljudi kupuju sveže povrće i meso. Ali uporedo postoje i ljudi koji nemaju vremena za spremanje hrane. I sve ih je više.

Koliki je tržišni udeo Carnexa?
Na osnovu PGM- ovog Estimated Market Share istraživanja, koje označava udeo na tržištu na osnovu subjektivnih odgovora anketiranih ispitanika, procena ukupnog količinskog tržišnog udela Carnex proizvoda u prvom polugođu ove godine je 33, 5 odsto u kategorijama: gotova konzervisana hrana, delikatesi, paštete, kao i viršle i kobasice za kuvanje.

Da li je bilo promena u portfoliju od dolaska Ashmorea?
Sve to zavisi od nas, ne od Ashmorea. Da bi sam posao bio efikasniji moramo mi sami da ga učinimo efikasnijim. Tako da su proizvodi koji su se ranije proizvodili samo zbog činjenice da postoje, izbačeni. Na taj način smo racionalizovali proizvodnju. Neke stvari jednostavno moraju da se urade, ali morate biti dobri u tome. Ako hoćete da budete efikasni ne možete da proizvodite malo od ovoga, malo od onoga.

Koji je proizvod najprodavaniji?
To je nesumnjivo pašteta. I moram da kažem da sam ponosan što vodim kompaniju koja ima tako dugu tradiciju i jedan takav proizvod kojeg se svi sećaju još iz detinjstva.

Pašteta je doživela redizajn. Da li je još nešto menjano u sastavu?
Recept nije menjan. Ako je dobra 50 godina zašto bi je sada menjali. Ali svakako moramo da uradimo nešto po pitanju tržišta, da bi naši proizvodi bili dostupniji. Ali nikako da ne menjamo originalni, najbolji recept. Ne želimo da razočaramo naše potrošače.

Da li je marketinška kampanja doprinela povećanju prodaje?
Svakako da promovisanje doprinisi rastu. Iz godine u godinu tržište postaje sve konkurentnije. I samim prelaskom kompanija iz državnog u privatno vlasništvo biće sve više konkurencije. Tako da moramo da se takmičimo sa svim dobavljačima i u Srbiji i van. Ne biste ulagali u kampanje ako ne biste mogli da dobijete nešto od toga. Posle svake marketinške aktivnosti napravimo jedan pregled da vidimo da li je bila dobra. A i marketinško odeljenje mora da opravda svoje troškove, da bi obezbedili budžet za narednu godinu.

Carnex ima i svoje maloprodajne objekte?
Imamo šest maloprodajnih objekata, ali bismo voleli da ih je više. Neki od njih su u Vrbasu, a neki u okolini, i namenjeni su isključivo Carnexovim proizvodima. Najveća prodavnica je u samom centru Vrbasa.

Kako ocenjejute tržište mesne industrije u Srbiji?
Ima nekoliko stvari koje bih istakao. Postoji ta tradicija da ljudi kod kuće, u svojim dvorištima, kolju svinje. U svetu to ne bi bilo dozvoljeno, pre svega zbog zdravstvenih razloga, sprečavanja širenja zaraza i biosigurnosti. Takođe, zbog mogućnosti zaraze čoveka od životinje, treba biti pažljiv i u smislu njene ishrane. Ali, na žalost, u poređenju sa svinjama na farmama, kod kuće ljudi ih hrane bilo čime, uglavnom otpacima. Isto se dešava i u nekim drugim zemljama, ali to mora da prestane. Sledeća stvar koju bih naglasio je da ima malo saradnje između proizvođača i odgajivača. U Irskoj oni prave ugovore na mesec dana, tri meseca, godinu pa čak u nekim slučajevima sklapaju i trogodišnje ugovore. Ali, u Srbiji, otkup ugovaramo na dnevnom nivou i to nije dobro ni za farmere, jer ne znaju kolike su naše potrebe i da li će moći da isporuče tražene količine, a ne znamo ni mi. Zato i imamo sopstvene farme i pružamo farmerima mogućnost da razvijamo partnerstvo. To i njima pruža sigurnost da mogu da investiraju u poboljšanje kapaciteta, jer su sigurni da imaju tržište. Zatim, mora da postoji konzistentnost u primeni propisa. Pravila u vezi sa prehrambenom industrijom moraju da se odnose podjednako na sve, od onih privatnih malih uzgojivača, do velikih prerađivača. To je za ministrastvo izazov, primena propisa podjednako za sve. Mislim da trenutno, sama industrija nema dovoljno jako pravo glasa kada su ovi propisi i njihova primena u pitanju. Ne može da utiče na vladu. Moramo industriji da damo i vreme i strpljenja da se razvije i da uložimo. Da bi mogli da budemo u skladu sa svim zakonima koje će nam doneti EU. Ako investiramo u pravo vreme, možemo dostići sve to. U Srbiji je potrošnja svinjskog mesa po glavi stanovnika veća nego u nekim drugim zemljama, ali i to će se smanjivati, jer će biti drugih proizvoda koje će ljudi konzumirati, na primer za doručak će jesti žitarice. Tako da moramo da imamo odgovor na neke od ovih promena. Moramo da razvijemo strategiju da bismo mogli da se suočimo sa tom činjenicom.

Da li imate snabdevače farmere?
Imamo dobavljače koji rade za nas, mada su ugovori, kao što sam već rekao, dan za danom. Ali, u budućnosti, na duže staze, to nije način na koji ćemo raditi.

Ko su vam glavni konkurenti?
Pošto smo zastupljeni u različitim segmentima, različiti su nam i konkurenti. Industrija se razvija, a konkurenti su sve bolji. Argeta, kada prodaje svoju paštetu, to radi na profesionalan način, Neoplanta ima dobre distributivne kanale, Carnex ima kvalitet. Mnogi ’slepi testovi’ i istraživanja pokazali su da ljudi uvek prepoznaju kvalitet Carnexa. Ljudi se sećaju tog ukusa iz detinjstva, sa kojim su rasli i mogu da ga prepoznaju među drugim ukusima. Možete da imate lepo pakovanje, dobru distribuciju, ali ako je proizvod loš, ljudi će ga kupiti jednom i nikada više.

Sa kojim problemima se generalno srećete u poslovanju?
Potrebno je pre svega, smanjiti administraciju. Da biste izgradili fabriku u Irskoj potrebno je oko šest meseci da se prikupe dozvole, ovde to traje i do godinu i po dana. Ako hoćemo da razvijamo industriju moramo da učinimo da se stvari kreću brže. Mnogo je ljudi, agencija, inspekcija umešano u dobijanje potrebnih dozvola. Izazov za vladu, na čemu se i radi, je smanjenje broja koraka koje treba preduzeti i pojednostavljenje preocedure.

Da li imate problema sa naplatom?
Sada nema problema, ali biće zanimljivo videti šta će se dogoditi sledeće godine, zbog ove finansijske situacije. Ali, na neki način situacija u Srbiji je dobra zahvaljujući postojanju menica i ako vam neko ne plati, vi unovčite menicu. Svako voli da mu bude plaćeno, ali što je duži rok to je bolje za one koji treba da plate. U nekim evropskim kompanijam to je tridesetak dana, a u Srbiji mnogo duže.

Sa kojim trgovcima sarađuje?
Delta je naš najznačajniji kupac, ali s ozirom na to da je velika potražnja, ima i mnogo drugih prodavnica koje uzimaju našu robu, bez obzira na veličinu. Bio sam iznenađen kada sam viđao naše proizvode i u malim ’corner shopovima’. Mislim da je sve to odraz navike potrošača i jedne šeme po kojoj se recimo pašteta koristi kao obrok, doručak, večera ili užina. U Irskoj ljudi nikada ne bi jeli paštetu za doručak. Tamo je to neka vrsta poslastice, koja se jede jednom nedeljno ili ređe. Ali, kada bi svi na svetu imali iste navike i bili isti, to bi onda bilo dosadno.

Da li očekujete dolazak stranih lanaca?
Naravno, i nije pitanje da li će doći, nego kada. Recimo diskonti Aldi i Lidl. Diskonti imaju ograničen asortiman, ali jedan konstantan nivo kvaliteta. To možda nije najviši kvalitet, ali je uvek isti. Jaki konkurenti Delti mogu da budu Tesco ili Careffour.

Kako distribuirate robu?
Imamo sopstvena vozila i upravo završavamo centralno skladište. Sopstvena distribucija nam je bitna zato što imamo kontrolu u tom smislu da sve što izlazi iz naše fabrike dolazi do naših kupaca u ispravnom stanju.

Na koja tržišta sve izvozite i kakvi su vam dalji planovi?
Izvoz je 20 odsto proizvodnje, a najveće izvozno tržište je Crna Gora, zatim BiH, Makedonija, Slovačka i još neka. Što se tiče planova za proširenje izvoznog tržišta moram reći da je evropska zajednica jedna mreža izvoznika proizvoda od svinjskog mesa i to nije nešto što nas trenutno zanima. Rusija je definitivno bolja opcija i zato smo preduzeli početne korake da tamo osiguramo poslovanje. Ali to mnogo zavisi od investicija i da li ćemo imati dovoljan kapacitet da se borimo sa tako velikim tržištem.

Kakvi su vam planovi za Srbiju?
Za početak, izgradnja nove fabrike koja će se praviti pored postojeće, ali neće u potpunosti zameniti staru, već će to biti proširenje kapaciteta. Ali, kada budemo u mogućnosti da preselimo proizvodne procese u novu fabriku, moći ćemo da obnovimo i staru. Nova fabrika će biti duplo veća.

Kada se očekuje završetak?
U ovom trenutku to je još uvek na nivou plana, ali mi bismo želeli da bude završena za dve godine.
Koliki je kapacitet sadašnje fabrike i kolika je ukupna proizvodnja?
Trenutno proizodimo preko 18,000 t mesnih proizvoda, kao i žitarice i stočnu hranu.

Da li imate planove o preuzimanjima?
Takve opcije uvek razmatramo, ali činjenica je da imamo još dosta toga da poradimo sa postojećim kapacitetima. Treba da vidimo šta ćemo sve investirati u postojeće građevine, tako da za sada nema ozbiljnijih namera po tom pitanju. Sigurno je da, naročito sada u vreme ekonomske krize, ima dosta ljudi koji bi prodali svoja preduzeća, ali za sada nemamo nameru da kupujemo.

Da li je Carnex osetio posledice krize ili ih tek očekuje?
Kad pogledamo cene svinja, koje su naša sirovina, one su sada tri puta veće nego u istom periodu prošle godine. Još jedan ključni element je odnos dinar-evro. Nije u pitanju samo to da izvoz donosi manje novca, već i to da su povećene cene uvoznih sirovina. Od svih naših snabdevača smo dobili veće cene, bilo da je u pitanju ambalaža ili nešto drugo. Činjenica je da je dosta malih biznisa prestalo da radi. Ali, ako se ovako nastavi, sigurno je da će i neki srednje veličine doživeti sličnu sudbinu, naročito one kompanije koje su se poslednjih godina mnogo zaduživale. Takođe raspoloživost fondova će biti manja.

Kakava su vaša očekivanja u narednom periodu?
Na kraju krajeva, najveći cilj nam je da budemo što efikasniji i da održimo radnu snagu u procesu. Nema sumnje da ćemo morati možda da je raconalizujemo, ali moramo da budemo pažljivi kako bi bili konkurentni na evropskom tržištu. Želimo i da obrazujemo naše potrošače u Srbiji na što bolji način. Naš resurs je prirodni izvor koji nam pomaže da proizvodimo zdrave proizvode i potrošač treba da kupuje po tim kriterijumima, a ne po ceni. Biće kompanija koje će ponuditi niže cene, ali je bitno pitanje kvaliteta. Mogu reći da će generalno industrija u Srbiji biti pred mnogim izazovima u nekoliko narednih godina. Moraćemo da se pozicioniramo na mnogo većem tržištu. Moraćemo da usvojimo zakonske regulative i propise u oblasti zapošljavanja, zdravstva i bezbednosti hrane, zaštite životne sredine. Želim da apelujem na vladine zvaničnike da pokažu pravo vođstvo i strpljenje prema srpskoj industriji i da joj omoguće da se razvije. Carnex je spreman da prihvati ove izazove i na sreću imamo voljnu i dobro obučenu radnu snagu koja će sa pravim investicijama postati ‘svetska klasa’. Imamo brend koji je poznat i kojem potrošači veruju, i primenjujući standarde kvaliteta HACCP i ISO 9001 kontinuirano ćemo napredovati i razvijati se.

Ana Filipović