Gradimir Damjanović, CBA SCG

GRADIMIR DAMJANOVIĆ, PREDSEDNIK UO CBA SCG I VLASNIK JUKOMERCA

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.26,jul 2006.)

UDRUŽIVANJE BUDUĆNOST MALIH

Gradimir Damjanović, predsednik UO CBA SCG i vlasnik Jukomerca: „Niko neće moći da radi sam. Moraće da bude deo velikog sistema, ili će da propadne“.

Nacionalni lanac udružene trgovine CBA SCG osnovan je maja 2004. godine. Od tadašnje ideje nekoliko vlasnika, uglavnom veleprodaja, koji su imali viziju da samo udruženi mogu da jačaju, CBA je danas postao ozbiljan partner velikog broja dobavljača. Ovo je bio razlog za razgovor sa Gradimirom Damjanovićem, predsednikom Upravnog odbora CBA SCG i vlasnikom Jukomerca, jednog od 13 regionalnih distributivnih centara alijanse.

Ocena poslovanja CBA u poslednjih godinu dana?
Moram da kažem da smo u poslednjih godinu dana rada CBA, mnogo ozbiljniji, sigurniji i odlučniji u pristupu poslu. Shvatili smo da moramo da se maksimalno preorjentišemo na maloprodaju, i svi koji su imali razvijeniju veleprodajnu aktivnost u velikoj su transformaciji. Svakim danom se kod naših članica smanjuje učešće prometa ostvarenog u veleprodaji, a povećava onog ostvarenog u maloprodaji. Značajno je promenjen imidž alijanse u javnosti i veoma je poraslo interesovanje svih učesnika na tržištu za saradnju sa CBA. Banke su zainteresovane za finansiranje projekta u vezi sa razvojem asocijacije, među kojima se izdvajaju Vojvođanska i Komercijalna. Nastojimo da razvijemo partnerski odnos sa dobavljačima, pre svega domaćim proizvođačima. Cilj nam je da i sa konkurencijom imamo korektan odnos, onoliko koliko oni to dozvoljavaju i prihvataju, posebno imajući u vidu domaće neudružene trgovce. Budućnost domaće trgovine znači sasvim sigurno i budućnost domaće proizvodnje, i toga svi moramo da budemo svesni. U proteklih godinu dana smo u naš sistem pridružili značajan broj samostalnih trgovinskih radnji, čime smo sa jedne strane povećali naše tržišno učešće, a s druge, pružili svim tim malim trgovcima priliku za ostvarenje konkurentnosti i opstanak u budućnosti.

Šta još treba da uradite?
Ove godine cilj nam je i da lečimo bolesti iz prošlosti vezane za likvidnost i zajednički radimo na tome. Praktično, oni koji nisu u potpunosti likvidni ne mogu da budu članovi CBA i nastojimo da do kraja godine rešimo probleme po tom pitanju. Moje mišljenje je da sledeće godine, onaj ko ne bude mogao svoje obaveze da izmiruje na vreme, neće moći da radi. U CBA sada nema članica kod kojih je tekuća nelikvidnost znatnije izražena. Sledeći cilj je jačanje centrale, a za to su nam potrebni kvalitetni, obrazovani i iskusni kadrovi. Zatim, radićemo na selekciji budućih pridruženih članova. Postojećim članovima pomagaćemo kada je u pitanju tehnička opremljenost, radićemo obuku kadrova, uključićemo nauku u ove naše projekte. Težimo da uključimo Ministarstvo trgovine i Vladu u rešavanje naših problema. Ne želimo da nas oni štite, ali tražimo da se stvore uslovi da mi možemo da radimo i da zadržimo deo prostora, deo trgovine koja je jako značajna, kako za domaću proizvodnju, tako i za državu uopšte. Planiramo da sledeće godine uđemo u projekat izgradnje distributivnog centra u okolini Beograda. Uvozićemo centralizovano ono za šta se utvrdi da je racionalno. Cilj nam je i značajniji razvoj asortimana robne marke. Centrala u Mađarskoj ima 200 artikala robne marke, mi ćemo do kraja godine ići sa 20 do 30. Zatim, tražimo direktora koji mora da ispuni visoke kriterijume i da prepozna ciljeve CBA i zato ne žurimo u njegovom odabiru. Proizvođači privatizovanih firmi su odmah u nama prepoznali partnere. U trgovini je bitno da se ‘vuče’ dosta robe, da ona izlazi iz maloprodaje i da se redovno plaćaju obaveze. CBA je to ispunio i danas imamo 60-tak ozbiljnih dobavljača sa kojima smo sklopili ugovore i napravili značajne pomake u realizaciji.

Koliko CBA ima regionalnih centara i članica?
CBA ima 13 regionalnih distributivnih centara. Članovi smo CBA Internacional, internacionalne alijanse, čije su članice nacionalne alijanse udruženih trgovaca 11 zemalja: Mađarske, Poljske, Slovenije, Litvanije, Slovačke, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, BiH, Srbije i Češke, osnovane 1992. godine. CBA još uvek SCG, ali to ćemo morati da menjamo, ima nešto preko 200 sopstvenih maloprodajnih objekata u vlasništvu i 1.028 franšizno pridruženih objekata. Uglavnom su to lepo uređeni, renovirani objekti, veličine od 50 do 4.000 kvadrata. Planovi su nam pridruživanje novih članova, kvalitetnija pokrivenost tržišta, edukacije na svim nivoima, zajednički nastupi kod banka, zajednički marketinški nastupi, koje već imamo, brendirane i prepoznatljive radnje.

Da li je udruživanje budućnost malih trgovaca?
Globalizacija čini svoje. Mi smo probali da uradimo jednu mini globalizaciju na teritoriji Srbije. Jednostavno dolazi vreme kada niko neće moći da radi sam. Moraće da bude deo velikog sistema, ili će da propadne. Ako želimo da zadržimo i unapredimo svoje tržišne pozicije treba da imamo zaštitnika, a naš zaštitnik je CBA. Verujem da smo na vreme krenuli i da ima prostora za delovanje. Navodim primer Hrvatske, gde iako su strani lanci uveliko prisutni, CBA Hrvatske, takođe alijansa domaćih trgovaca, čak je i povećala svoj tržišni udeo.

Uslovi za pridruživanje u CBA?
Uslov je da to bude radnja od najmanje 50 kvadrata, da ima perspektivu, a to znači dobru lokaciju, dobru opremu i da bude, pre svega, likvidna. Pridruženi trgovci mogu da računaju na dobre cene u nabavci, da postanu deo sistema i akteri u sprovođenju svih zajedničkih aktivnosti, a pre svega deo zajedničkog marketinškog nastupa. Vlasnik je u obavezi da brendira radnju, da nabavlja, za sada definisani procenat ukupne nabavke iz našeg regionalnog centra i da ispunjava svoje obaveze na vreme.

I Delta počinje sa franšizama?
Delta je trgovina za poštovanje. Ima veoma veliko učešće na tržištu i CBA sarađuje sa Deltom u segmentu proizvodnje. Moje je mišljenje, da ima prostora i za njih i za nas. I u Hrvatskoj domaći lanac Agrokor ima veoma razvijenu maloprodaju, ali je CBA uspeo da sve članice imaju izvanredan razvoj u poslednjim godinama. Ne znam uslove pod kojima će Delta pridruživati članove, ali sami trgovci će odlučiti gde im je bolje. Svakako da veće učešće na tržištu stvara i bolju pregovaračku poziciju kod dobavljača i mislim da je to bila Deltina ideja. Ne može apsolutno sve da se pokrije. I ‘radnje na ćoše’ će živeti, a CBA želi da tim radnjama pruži mogućnost da s povoljnim cenama zadrže kupce.

Da li očekujete još neka udruženja?
Kod nas je sve moguće. Bilo je, ima pokušaja, ali koliko ja znam nema izvesnih većih spajanja. Nismo mnogo zabrinuti, jer smo članovi jednog šireg internacionalnog sistema. Pored toga, radi se na formiranju CBA Evropa, koja bi za sve članice centralizovano pregovarala sa najvećim internacionalnim proizvođačima. U Hrvatskoj postoji još jedan manji lanac domaćih trgovaca NTL, i CBA sa njima svakim danom ima sve dublju i foramlizovaniju saradnju. Naša razmišljanja su da su sve opcije za saradnju i udruživanje, na različitim osnovama, moguće.

Kada očekujete dolazak velikih trgovačkih lanaca?
Neka moja procena je da ti lanci ne mogu da uđu prebrzo, ali u roku od tri do pet godina zauzeće svoje pozicije, i mi teško možemo da ih sprečimo u tome. Verujem da tamo gde budemo dobro pozicionirani oni neće ići baš samoubilački, nego će da procenjuju. Na nama je da sada gradimo stabilnost svoje buduće pozicije.

Kako će Jukomerc da se bori sa konkurencijom?
Trgovina je, pored porodice, moja najveća ljubav. Čovek je emotivno vezan za ono što stvara u životu i žestoko se bori da očuva. I na dalje ćemo se pre svega boriti radom. Više nema improvizacija, to mora da bude ozbiljan, sistematski rad. Sledeće što je vrlo bitno su dobri kadrovi. Zatim, korektan odnos sa partnerima. Zagovornik sam teze da se i loša stvar može reći na lep način. Cilj je izgradnja kvalitetnog odnosa ne samo sa dobavljačima nego i sa pridruženim članovima i potrošačima. Radićemo svesrdno na učvršćivanju CBA sistema, jer moramo da stvorimo još ozbiljniju zajednicu, čvršće povezanu. Protiv konkurencije ćemo da se borimo i poštovanjem te iste konkurencije, učenjem na njihovim greškama, prihvatanjem onog što je dobro u njihovom radu. I na kraju sve u cilju cenovne konkurentnosti.

Koliko trenutno trgovina ima Jukomerc?
Sada ima ukupno 60-tak trgovinskih radnji – Jukomerca i novoprivatizovanog TP Kruševac, koje smo kupili novembra prošle godine. Već desetak objekata smo stavili u funkciju, tako da imamo oko 30.000 kvadrata poslovnog prostora. Dosta toga mora da se iznova opremi, mnogi objekti su ruinirani, oprema je propala. Pokušavamo da ih tipiziramo, a da prema veličini objekta odredimo sadržaj i broj artikala. Kupili smo i klanicu u okolini Kruševca, koja ovih dana treba da počne sa radom i da snabdeva naše objekte kvalitetnim mesom, po povoljnim cenama. Imamo i proizvodnju jabukovog sirćeta i alkoholnih pića i to rakije: lozu, šljivu i jabuku.

Kakav odnos ima Jukomerc sa dobavljačima?
Mogu da se pohvalim da imam jako dobar odnos sa dobavljačima. I unutar CBA neprestano potenciram stvaranje kvalitetnih veza te vrste. Dobavljači, pre svega domaći proizvođači i mi, pre svega domaći trgovci, moramo da budemo dugoročni partneri jedni drugima i moramo da shvatimo šta nam je interes. A interes je da se držimo jedni drugih i da štitimo jedni druge.

Koji su Vaši planovi?
Sve planove vezujem za CBA. Prvi cilj je opstanak i stabilan i kvalitetan razvoj u naredne, pre svega, dve do tri godine. Stvaranje jake tržišne pozicije, razvijanje maloprodajne aktivnosti i kvalitetno pokrivanje celokupne teritorije na kojoj smo prisutni.

Tatjana Ostojić