EKSPERTI PREPORUČUJU: SAMO UZ NAUČNI PRISTUP DO ODRŽIVOG VINOGRADARSTVA OTPORNOG NA KLIMATSKE PROMENE

Prof. Alan Deloar

Foto: Vinarija Tikveš

12. VI 2023 | Klimatske promene imaju sve izraženiji uticaj i zato je potrebno preduzeti mere upravljanja u procesu proizvodnje grožđa i vina, kako bi se dobio kvalitetniji finalni proizvod. Suočavanje sa uticajem klimatskih promena, dugoročni opstanak i razvoj vinske industrije mogući su samo kroz kontinuiranu primenu standarda, naučnih istraživanja, merenja i prakse za održivo vinogradarstvo. Ovo je jedna od ključnih preporuka eksperata koji su učestvovali na stručnoj konferenciji koju je organizovala vinarija Tikveš u okviru trogodišnjeg transnacionalnog Projekta ‘Otkrivanje ruralnog nasleđa: autohtona proizvodnja fermentisanih pića za lokalnu i ekološku održivost’. Pored stručne konferencije, Tikveš je organizovao i terensku posetu za predstavnike organizacija iz Norveške, Slovenije, Luksemburga, Hrvatske i Italije. Oni su posetili vinograde Tikveš da bi upoznali  praksu održivosti koje vinarija primenjuje, kao i stečenim znanjem i iskustvom koje prenosi.

„U Tikvešu smo godinama svesni da je za povećanje konkurentnosti i prepoznatljivosti naših vina u svetu neophodno promeniti dosadašnju praksu u proizvodnji grožđa, uključiti nauku i voditi računa o klimi i promenama koje imaju sve veći uticaj na vinogradarstvo i celokupnu vinsku industriju. Potrebno je intenzivno raditi na primeni ESG-standarda, koji su preduslov za dalji održivi razvoj i potvrditi našu društvenu odgovornost, prenoseći iskustva i znanja na zainteresovane strane iz regiona“, naglasio je predsednik Upravnog odbora vinarije Tikveš Svetozar Janevski obraćajući se učesnicima konferencije.

Ističući značaj naučnog pristupa u vinogradarstvu, kao preduslova za proizvodnju zdravog i kvalitetnog grožđa, profesor Alain Deloar sa Agro instituta u Monpeljeu u Francuskoj, rekao je da tokom ciklusa gajenja grožđa i njegove berbe, treba uzeti u obzir temperaturu vazduha, izloženost vinove loze sunčevom zračenju i odgovarajuću količina vode u zemljištu. „Ovi faktori mogu značajno da utiču na kvalitet grožđa, njegovu zrelost, određivanje idealnih dana za berbu grožđa, o čemu treba razmišljati kratkoročno, srednjoročno i dugoročno“, kaže profesor Deloar, koji ima više od tri decenije iskustva u oblasti vinogradarstva, a više od decenije je bio odgovoran za vinograde proizvođača šampanjca Moët & Chandon.

Svetski priznati ekspert i istraživač iz vinskog naučnog centra pri Univerzitetu u Novoj Gorici iz Slovenije, dr Gijom Antalik, istakao je uticaj klimatskih promena na evoluciju vinskih stilova. Njegovo istraživanje potvrđuje da klimatske promene utiču na svežinu i povećanje alkohola u vinima, a trendovi pokazuju da potrošači sve više preferiraju svežija vina sa manjim procentom alkohola. Preporučuje da se obrati pažnja na navodnjavanje i dane berbe, jer to može značajno da utiče na kvalitet pojedinih osetljivijih sorti grožđa.

Konsultant Đovani Bigot, koji je poznat po svom pristupu ‘Precizno vinogradarstvo’ istakao je napore i značaj ulaganja Tikveša u digitalizaciju agrometeoroloških parametara za praćenje bolesti u vinogradima i merenja prisutnosti i količini vode, sa ciljem blagovremene intervencije na zaštiti vinograda. O samom projektu, kao i o naučnom pristupu Tikveša u proizvodnji kvalitetnog grožđa i vina govorio je poznati slovenački stručnjak dr Klemen Lisjak, koji već nekoliko godina sarađuje sa vinarijom na razvoju njenih istraživačkih kapaciteta i transfera novih znanja i praksi. U okviru konferencije predstavljeni su i izazovi sa kojima se suočavaju proizvođači grožđa u različitim vinskim regijama u Hrvatskoj, unikatnim vinima iz regije Zelen u Sloveniji, kao i iskustva pri uspostavljanju istraživačko-razvojnog centra za proizvodnju sajdera u Norveškoj.

Projekat ‘Otkrivanje ruralnog nasleđa: autohtona proizvodnja fermentisanih pića za lokalnu i ekološku održivost’ finansiraju Island, Lihtenštajn i Norveška, preko EEA i Norveški fond za grantove za regionalnu saradnju. Cilj projekta je podsticanje razvoja ruralnih područja, unapređenje zajedničkih istraživačkih kapaciteta i razmena znanja primenjenih na proizvodnji teroar vina i sajdera u odabranim područjima Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Norveške.