Đorđije Nicović, TP Jabuka

arin-012-nicovic

ĐORĐIJE NICOVIĆ, VEĆINSKI VLASNIK TP JABUKE

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.12, maj 2005.)

JABUKA ZAOKRUŽILA SISTEM

Jabuka je stara trgovinska firma, osnovana još 1948. godine u Beogradu. Nastala je kao preduzeće koje je na pijačnim tezgama prodavalo voće i povrće, ali se kasnije razvijala i menjala tip poslovanja. Sada ima preko 60 radnji različitog formata, jedan mega market – Mega Jabuku i preko 400 zaposlenih. Nedavno je Nicko agrar postao vlasnik 50,76 odsto akcija ovog beogradskog trgovinskog lanca. To je bio povod za razgovor sa Đorđijem Nicovićem, vlasnikom ove i još šest različitih firmi iz oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje i prerade.

Kako ste se odlučili za kupovinu akcija Jabuke?
Razlog što smo se odlučili za kupovinu akcija Jabuke jeste da bismo na neki način sačuvali uticaj, ne samo naše kompanije, nego i ostalih domaćih kompanija u Srbiji, koje preko domaćih trgovinskih lanaca, treba da budu koliko toliko zaštićene u realnoj konkurenciji sa stranim dobavljačima. Kako imamo sedam firmi u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i u prerađivačkoj prehrambenoj industriji: Banatski Brestovac, poljoprivredni kombinat, zatim, Napredak iz Velike Plane, Fabriku hleba, mleka, konzervisanog voća i povrća u Surdulici, fabriku vode na Durmitoru, suvlasnici smo u ribnjaku Sutjeska, tu je i ugostiteljska firma Višnjica i hotelsko preduzeće Mimoza u Crnoj Gori, sve se više iskazivala zavisnost od trgovačkih lanaca. U želji da održimo bilo kakav uticaj, odlučili smo se da kupimo jedan deo portfelja akcija u samoj Jabuci. Cilj je bio da se zaokruži sistem i da se napravi neka sinergija onoga što već funkcioniše i jednog trgovinskog lanca, preko kojeg bi se mogli nositi sa svim drugim dobavljačima.

Da li je tačna cifra koju ste platili – 1,17 miliona evra?
Otprilike je plaćeno 97 miliona dinara za 50,76 odsto u akcionarskom kapitalu. Dali smo javnu ponudu da kupujemo 25 odsto akcija. Međutim, kada smo videli da je ogromna zainteresovanost za prodaju tih akcija, i država se odmah uključila i ponudila svoje akcije, to je bio dokaz da je cena koju smo platili realna, jer je na prodaju bilo ponuđeno 94 odsto akcija. Sa druge strane, konkurencije nije bilo, što znači da smo platili vrlo, vrlo, realnu cenu akcija.

Mislite da niste ni preterali, niti platili akcije ispod njihove vrednosti?
Mislimo da smo realno platili te akcije. Naravno da Jabuka ima nekoliko svojih slabih tačaka, gde treba da u narednom periodu investiramo, ima manjak obrtnog kapitala, mora da ubrza isplatu dobavljačima i da na taj način stekne bolju finansijsku poziciju. S druge strane, potrebno je još nekoliko sličnih objekata, kao što je Mega Jabuka, napraviti u samom sistemu Jabuke ili se spojiti sa nekim velikim lancem, pre svega kako bi se prilikom nabavke roba obezbedili konkurentniji uslovi, a zatim i da bi Jabuka i u pogledu asortimana robe i cena mogla da konkuriše drugim lancima.

Da li ste akcije kupili samostalno ili udruženi u neki konzorcijum?
Ne, Jabuku smo kupili samostalno. Jedan deo sredstava je obezbeđen iz sopstvenih izvora, a za drugi deo smo se zadužili, uzeli smo kredit, koji treba da se vrati do kraja maja, ali ćemo uspeti da ga vratimo pre roka.

Da li je kredit odobrila Delta banka?
To je kredit i ništa više od toga. Naravno, da je nama veliki interes da sarađujemo sa Deltom u narednom periodu i to sa Maxijem, pre svega sa stanovišta nabavke, jer ukoliko objedinimo nabavku dobićemo bolje uslove kod dobavljača. I u narednom periodu ćemo, da li sa Deltom ili nekim drugim lancem, ići u jednu tešnju saradnju. Jer, jedno je kad nabavljate samo za Jabuku, a drugo je kada neko nabavlja robu i za Jabuku i Maxi, Univerexport ili Rodić. Suštinska je stvar da bi trebalo da obezbedimo da Jabuka bez obzira na svoj promet ima dobre uslove nabavke kod svih velikih dobavljača.

Da li ste možda zbog toga zainteresovani da uđete u udruženje CBA?
Naravno da se i to razmatra. Kako bismo obezbedili bolje uslove pri nabavci robe, moramo da se spojimo sa nekim. Veliki kupac je veliki kupac i kao takav obezbeđuje najbolje uslove. Jabuka niti je dominantna trgovina, niti smo dovoljno veliki da bi mogli obezbediti maksimalne rabate i uslove koje dobijaju veliki sistemi. Iz tih razloga, možda je bolje ući u neko od tih udruženja ili se spojiti sa nekim lancem radi zajedničke nabavke.

Koliko planirate da uložite u obrtna sredstva Jabuke?
Već je počeo aražman po kome obezbeđujemo iz naših firmi preko 35 miliona dinara kroz snabdevanje brašnom, hlebom, mesom, jajima, povrćem, voćem, konzervisanim povrćem i ostalim namirnicama. Ta će roba biti data na odloženo plaćanje. Drugih 35 miliona dinara u finansijskim sredstvima ćemo obezbediti počev od ovog meseca.

Priča se da je Pekabeta zainteresovana za tri objekta Jabuke?
Nije samo Pekabeta, mnogi su zainteresovani. Jabuka trenutno u funkciji ima 62 objekta, i postoji interes za dosta tih objekata. Mi možemo da odmah razgovaramo o tim objektima, jedino ako se obezbedi kompenzacija na nekom drugom mestu, i ukoliko bi taj drugi objekat nama po strukturi bolje odgovarao nego prethodni. Na primer, u ovom momentu smo vrlo zainteresovani da napravimo još jednu Mega Jabuku u Novom Beogradu, u blizini Mercatora i da se pomoću konkurentnih cena nosimo sa drugim trgovinama. I ubrzo ćemo to da rešimo.

Da li je Mega Jabuka budućnost Jabuke?
Mega marketi su naša strategija. Pored Mega Jabuke u Novom Beogradu, planiramo jednu na Čukarici ili Vidikovcu i jednu na Dorćolu.

Bilo je nagoveštaja da ćete svake godine otvarati dva nova objekta?
Plan je da se u naredne dve godine otvori tri do četiri Mega Jabuke, a zatim ne planiramo da i narednih godina otvaramo po dve nove trgovine. Jer, Beograd je prilično ‘napadnut’ i od strane domaćih i stranih lanaca, i tu imam u vidu ne samo ono što je već izgrađeno, nego i ono što je tek u planu. Zato i postoje dve strategije. Prema jednoj, treba da se ide na male, sitne dućane, koji takođe mogu biti jako dobri, uz uslov da budu konkurentni velikim trgovinama. Naime, ne može se svaki dan trčati u neki mega ili hipermarket da bi se kupile osnovne, dnevne potrepštine. A s druge strane, ako već imate dobre cene u odnosu na te velike trgovine, onda se postavlja pitanje koliko će neko često ići u mega ili hipermarkete, sem ukoliko se opredele za markete u blizini kuće, jer imaju najmanji gubitak vremena, a to im obezbeđuje bržu nabavku.

Da li razmišljate da manjim trgovinama promenite namenu?
Za sada nismo razmišljali o tome, ne želimo da bilo šta uradimo što bi smanjilo promet, naprotiv, moramo da radimo više da se promet poveća, a da se rabati, trgovačke marže, što više smanje. I akcije koje planiramo u narednom periodu su usmerene u tom pravcu. Vidite kakvo je tržište u Beogradu, Novom Sadu. Izuzetno je načičkano, kako domaćim tako i stranim trgovinama, i ono čime jedino možemo da se nosimo sa njima u narednom periodu su upravo cene, jer veliki obim proizvodnje je naš.

Pored cene koja opredeijuje kupca, tu je i ponašanje trgovaca.
Apsolutno. Jedan od problema u Jabuci je i starosna struktura radnika. U narednom periodu, sa jednim normalnim odnosom, treba polako da menjamo starosnu strukturu zaposlenih u smislu da se prime mladi ljudi i da se oni edukuju, pre svega u komunikaciji sa mušterijama, odnosno kupcima. Ali, to nije stvar koja se može uraditi preko noći. To je stvar koja zahteva nekoliko godina. Mi smo već ovih dana dali mogućnost svim radnicima koji žele, da mogu da odu u prevremenu penziju, ako im je ostalo od pet do deset godina do penzije. Preko deset odsto ljudi je izrazilo želju da, uz adekvatnu materijalnu nadoknadu, odu ili u penziju, ili iz Jabuke. S druge strane mi za naredni period spremamo strategiju primanja novih, mladih ljudi.

Da li Jabuka ima višak zaposlenih?
Da, i trenutno se kreće tu negde oko deset odsto, jer u 60 radnji ima oko 400 ljudi. Tu su i zajedničke službe. Možda ima nešto malo viška u zajedničkim službama. Ali sve u svemu, Jabuka će primati i nove ljude, jer je koncepcija otvaranje dve ili tri Mega Jabuke, što podrazumeva da moramo da primamo i nove ljude, a da će doći do fluktuacije radne snage, sigurno hoće.

Da li ćete menjati menadžment firme?
Mislim da će menadžment ostati takav kakav je, mi ćemo se više baviti uticajem na komercijalu i finansijski inženjering, da bi obezbedili jeftine izvore finansiranja, brzu isplatu svih dobavljača, konkurentne cene sa stanovišta nabavke i u prodaji. Na taj način mislim da ćemo se moći nositi i sa ostalim trgovinama. Na menadžmentu je, kao ljudima koji dobro poznaju trgovinu, da obezbede da Jabuka funkcioniše pozitivno. S druge strane, sve naše firme koje se nalaze u primarnoj i prerađivačkoj poljoprivrednoj industriji, moraju u Jabuci da budu sa cenama niže bar za par procentnih poena od drugih proizvođača, da bi uopšte mogli da prodaju u Jabuci. Što znači da milosti nema ni prema kome. Jer svaka firma, pa i Jabuka, u tom sistemu mora sama da nosi teret poslovanja, koji mora da bude pozitivan i da ne stvara gubitke.

Da li ćete otvarati objekte Jabuke van Beograda?
Za sada ne. Postoje različita razmišljanja, ali za sada smo se skoncentrisali na to da osposobimo Jabuku da može da izdrži konkurenciju u Beogradu u narednom periodu.

Da li ste zainteresovani za ulaganje u lokalne trgovačke lance u Srbiji?
Apsolutno smo zainteresovani. Sve zavisi od mesta, od kupovne moći i od logistike koju bismo mi mogli dati tom trgovinskom lancu.

Da li ste razmišljali o kupovini akcija C Marketa?
Ukoliko se pravi konzorcijum dobavljača za kupovinu akcija C Marketa, sigurno bismo participirali u tom konzorcijumu. Mi u ovom momentu nemamo potencijal da kupimo neki značajniji paket akcija ove trgovine, ali bi u svakom slučaju voleli da participiramo u takvoj akciji, gde bi se najveći domaći trgovački lanac sačuvao pre svega za domaću prehrambenu proizvodnju. U nekom narednom periodu bili bismo zainteresovani i za kupovinu manjih paketa akcija domaćih trgovina, kada one počnu da se kotiraju, sve u želji da na neki način sačuvamo nacionalne trgovinske lance, a samim tim i da sačuvamo proizvodnju, ne samo naših firmi, nego i proizvodnju drugih domaćih preduzeća.

Kakva je po vašem mišljenju budućnost trgovine i domaćih lanaca u Srbiji?
Mislim da ćemo se svi jednog dana ujedinjavati i ukrupnjavati. Ukrupnjavanje trgovine s druge strane podrazumeva i obezbeđivanje konkuretnosti sopstvene nacionalne proizvodnje, ukoliko želimo da opstanemo u konkurenciji sa stranim proizvođačima. Vreme je pokazalo da je jako važno imati uticaj u nekom trgovačkom lancu, ukoliko želite da imate deo tržišta i deo plasmana sopstvene proizvodnje. Podrazumeva se da će, kada je u pitanju objektivna konkurencija, u narednom periodu biti lakše da se trgovci bave samo trgovinom. Mi u ovom momentu imamo dosta povezanosti između proizvođača i velikih trgovačkih lanaca. Proizvođači koji nemaju tu povezanost su u veoma teškoj poziciji.

Da li će u Jabuci i dalje biti najviše zastupljena domaća roba?
Da, najveći deo će biti roba domaćih proizvođača, ali naravno da i ta roba mora da bude kvalitetna i da ima dobru cenu.

Da li imate nameru da kupujete ostatak Jabuke?
Za sada nam je važnije da Jabuka posluje pozitivno. Prošle godine Jabuka je napravila gubitak od 30 miliona dinara. Mnogo nam je važnije da tog gubitka više ne bude, nego da dokupljujemo akcije, jer Jabuci to ništa ne koristi. Moramo prvo da investiramo da se Jabuka podigne, pa onda da se bavimo otkupom preostalih akcija.

Kakav je po Vama odnos trgovaca i dobavljača?
Trgovinski lanci su u zadnjih nekoliko godina prilično iscrpeli proizvođački sektor. To se ogleda pre svega u zahtevima za velikim rabatima i u dugim rokovima plaćanja, a ponekad i u neredovnim isplatama obaveza. U Jabuci ćemo gledati da u narednom periodu to poboljšamo.

Da li su strani trgovački lanci revnosniji u izmirivanju svojih obaveza?
Definitivno jesu uredniji, ali niko ne želi da da bolje uslove ukoliko to ne mora. I strani lanci su više manje su prihvatili pravila igre na tržištu. Možda su oni uredniji, ali ako nešto ne morate da platite 90 dana i vidite da svi ostali kupuju na taj način, pa zašto i vi ne biste kupovali u tim rokovima. Verovatno se, kada su se uvodili takvi kriterijumi, nije vodilo računa da se time ne ugroze dobavljači, jer ugrožavajući dobavljače vi ugrožavate i sopstvenu trgovinu.

Po vašem mišljenju, kakva je šansa Delte u Hrvatskoj i Sloveniji?
To su jako zatvorena tržišta. Cela priča je koncentrisana na to da su se Slovencima i Hrvatima ovde otvorila sva vrata, a našim lancima će biti veoma teško na tim tržištima. Jer tu se ne radi o tome što naši ne bi mogli finansijski ili logistički da uspeju. Pretpostavljam da će imati mnoge administrativne barijere koje su prouzrokovane jednostavnim stavom, da srpske firme ne treba tamo da bilo šta kupuju, a da njihove firme mogu da kupuju šta god žele u Srbiji. Uostalom, posle samo jednog objavljivanja vesti, da Delta kupuje Podravku, odmah su skočili domoljubi i branioci otadžbine, da se ne dozvoli prodaja Delti. Stoga mislim da nije realno očekivati da će neko odavde, bez obzira na snagu Delte, imati neki značajniji uticaj na snabdevanje tih tržišta.

Tatjana Ostojić