DARKO AĆIMOVIĆ, DIS

DarkoAcimovic

Naše tržišno učešće se meri sa oko 8%. Svakako da otvaranje objekta u Šapcu predstavlja povećanje za nas, naročito uvažavajući činjenicu da na tom delu naše teritorije nismo do sada imali objekat. Beograd je naš permanentni fokus i sve napore ulažemo u traženje novih kvalitetnih lokacija.

Poslovna 2015. godina bila je za kompaniju Dis u znaku ulaska u sferu internet prodaje. O ovoj temi, ali i o situaciji na tržištu, položaju domaćih trgovaca, konkurenciji, trendovima na polju privatnih robnih marki, kao i o drugim aktuelnostima iz sveta maloprodaje, razgovarali sm sa Darkom Aćimovićem, generalnim direktorom.

Kako biste prokomentarisali trenutnu situaciju na srpskoj maloprodajnoj sceni i položaj domaćih trgovaca u odnosu na strane lance koji su već prisutni i na one koji bi mogli doći?

Kada bih morao jednom rečju da opišem trenutnu situaciju na srpskoj maloprodajnoj sceni to bi bila reč konkurencija. Prisustvo konkurencije koja posluje u legalnim okvirima je naravno pozitivno i u krajnjoj liniji se odražava pozitivno i na poslovanje našeg sistema, jer je nemoguće zamisliti razvoj bez prisustva konkurencije. S druge strane, crno tržište predstavlja izuzetno veliki problem i osim što nama stvara probleme u poslovanju dodatno remeti privredni ambijent direktno nanoseći štetu državi i utičući na visinu prihoda u budžetu. Sama konkurencija čini da su maloprodajno okruženje i poslovni ambijent vrlo dinamični. I domaći i strani lanci imaju svoje prednosti i nedostatke. Generalno se položaj domaćih lanaca razlikuje u odnosu na strane u pristupima izvorima fi nansiranja, drugačijem ‘knowhow’-u, kraćoj tradiciji jer su mlađi, što ne mora da bude hendikep. Brzina donošenja odluka i bolji upravljački i kontrolni mehanizam su često prednost a ne nedostatak. Šta je to što, po Vašem mišljenju, domaći lanci treba da čine kako bi postali i ostali značajan činilac na tržištu? Domaći lanci su već sada značajan subjekt na tržištu. Ono što je osnovna karakteristika domaćih lanaca je da se radi o porodičnim firmama, gde je fokus na osnovne parametre poslovanja vrlo prisutan. Dalji koraci mogu biti na strani integracija, na strani marketinga i razmišljanja na temu da neki segmenti privredne aktivnosti svakako moraju biti u nacionalnim okvirima, a sigurno i u efi kasnosti i domaćinskom upravljanju resursima.

Na koje načine se Dis, konkretno, bori sa konkurencijom? Šta je to što ga izdvaja od ostalih domaćih maloprodajnih lanaca, ali i stranih?

Ključna vrednost koju prepoznajem u našem sistemu je uspeh osnivača, vlasnika, a kasnije i menadžmenta kompanije da prenesu sistem vrednosti porodične kompanije na sve nivoe. Nekada je to bilo jednostavnije, kada je sistem bio manji. Danas je sigurno komplikovanije, ali se radi o ključnoj tački našeg uspeha. Uspeli smo da u naš ‘autobus’ ukrcamo ljude koji dele naš sistem vrednosti i uporno rade na ostvarenju ciljeva, verujući da samo rad na kraju daje rezultat. Nismo se pružali izvan granica sopstvenih mogućnosti, svaki korak je bio odmeren i pažljivo proračunat, uz pravi tajming. Osim toga, permanentno preispitivanje poslovnih praksi, veliki stepen inovativosti i pravilno korišćenje tehnologije, kao dodatni faktori našeg uspeha, su i dalje prisutni u svakodnevnom radu.

Da li smanjena kupovna moć utiče na promene kupovnih navika potrošača, na koji način i kako se prilagođavate?

U značajnom procentu. Prisutni su smanjenje prosečne potrošačke korpe, značajna promena strukture robe koja se kupuje i permanentni razvoj i porast kupovine PL-a. Od velikog značaja je sama lokacija. Naše taktike u svetlu ovih činjenica su bile rekonstrukcija dela objekata i poboljšanje stepena zadovoljstva u kupovini, dalji razvoj PL-a, kako u gami proizvoda, tako i u kvalitetu, razvoj mreže u urbanim zonama, razvoj manjih formata.

Koje momente biste izdvojili kao najvažnije za kompaniju?

Došao sam u kompaniju 2001. godine i sada sa osvrtom na poslednjih 15 godina mogu da kažem da je najvažniji momenat bio odluka da krenemo u izgradnju maloprodajnog lanca. Odluka je doneta tek kada smo bili sigurni da taj poslovni poduhvat neće ugroziti kompaniju i partnere kompanije, tako da je to dosta uticalo na tajming, ali je svakako predstavljalo hrabar i važan potez u smislu obezbeđenja budućnosti naše kompanije. Bilo je i drugih poslovnih odluka koje su menjale kompaniju i gurale je napred, bolnih promena koje su nas činile boljima - uvođenje WMS-a u skladišno poslovanje, razvoj transportnih kapaciteta, razvoj franšize, uvođenje on-line kupovine i mnogih drugih, ali je sigurno odluka da odmerimo sopstvene snage na tržištu maloprodaje ključna.

Kakve rezultate je Dis zabeležio u 2015. i da li ste njima zadovoljni?

Uspeli smo da održimo nivo iz prethodne godine, bez obzira na sve prepreke. Nastavili smo sa organskim rastom, a rezultati su takvi da upućuju i na oprez, traženje novih rešenja i dalju borbu i kontrole.

Nakon otvaranja trećeg objekta u Beogradu, usledilo je i otvaranje u Šapcu. Šta to znači za vaš tržišni udeo?

Naše tržišno učešće se meri sa oko 8%. Svakako da otvaranje objekta u Šapcu predstavlja povećanje za nas, naročito uvažavajući činjenicu da na tom delu naše teritorije nismo do sada imali objekat. Beograd je naš permanentni fokus i sve napore ulažemo u traženje novih kvalitetnih lokacija.

Dis je započeo sa renoviranjem objekata u skladu sa novim enterijerskim konceptom, možete li nam reći nešto više o tome?

Renoviranje objekata je bio dodatni napor da se približimo potrošačima, podignemo kvalitet usluge i zadovoljstvo kupovine u našim marketima. Spojili smo želju da modernizujemo radnje, podignemo nivo energetske efikasnosti objekata i učinimo kupovinu pravim zadovoljstvom. Osim estetskih detalja, radili smo i na funkcionalnosti odeljenja, od odeljenja voća i povrća do delikatesa i mesare. Od ulaska u maloprodaju 2007. godine, mnoge su se stvari promenile, standardi se prilično razlikuju od tog vremena i bilo je pravo vreme da kupcima ponudimo dodatnu vrednost.

Veoma važan pomak koji je vaša kompanija napravila jeste ulazak u sferu internet prodaje. Zbog čega ste se odlučili za vrstu internet prodavnice koja podrazumeva ubacivanje artikala u virtuelnu korpu, a zatim odlazak po iste u realnu prodavnicu?

Internet prodavnica je naš najveći izazov iz 2015. godine. Želja nam je bila da projekat realizujemo pod sloganom ‘Kupovina koja ima smisla’. Tražili smo rešenje koje kupcima štedi vreme i novac, koje nudi opcije izbegavanja čekanja u redovima, opcije direktne kontrole robe koja je predmet kupovine. Sam projekat se i dalje realizuje, uz manje poteškoće, a broj kupaca koji na ovaj način kupuju je u stalnom rastu. Trudili smo se da napravimo prijateljsku aplikaciju, u velikoj meri su i sami kupci istražujući mogućnosti aplikacije dali korisne sugestije i savete koji su doprineli kreiranju najefiksanijeg rešenja. Dodatnu podršku daje moderan kontakt centar, koji osim pomoći kupcima daje podršku i našem timu za unapređenje procesa. Naša očekivanja mogu da opišem kao realna, ali i optimistična. Lično sam svedok razvoja on-line kupovine u našem velikoprodajnom lancu i znam da se navike potrošača ne menjaju lako, ali da iz više malih koraka možemo postići zacrtane procente.

Da li smatrate da će on-line kupovina namirnica i kućnih potrepština u budućnosti postati popularnija u našoj zemlji? U nekim drugim zemljama je ovakav način kupovine daleko rašireniji, šta mislite da ‘koči’ celu stvar na našem tržištu? 

Sigurno. Naša zemlja nije izolovana, svetska iskustva i trendovi su prisutni, strana konkurencija uvodi ‘knowhow’ iz svojih matičnih zemalja. Jednostavno verujem da je potebno strpljenje da se nivo prometa i broj kupovina preseli u novi kanal. Upornošću, osluškivanjem potreba kupaca, modifikacijama, rešavanjem problema, sigurno ćemo ubrzati sam proces.

Dis i Kancelarija za KIM Vlade Srbije potpisali su memorandum o strateškoj saradnji u širenju maloprodajne mreže na području AP Kosovo i Metohija. Sa kim će kompanija sarađivati na tom području i da li će se mreža širiti kroz franšizu ili sopstvene objekte i u kom vremenskom periodu?

Potpisali smo memorandum i činimo napore da uspostavimo saradnju. Trenutno kao najbržu opciju vidimo saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima, dok je za druge oblike aktivnosti potrebno i ispunjenje zahteva koji su van našeg domašaja i zahtevaju širu akciju.

Dosta ulažete u svoje PL proizvode. U kojoj meri smatrate da je, u tom segmentu, srpsko tržište ispunilo svoje potencijale i da li se menja percepcija domaćih potrošača o ovim proizvodima?

Ponosni smo i na razvoj našeg PL-a, trenutno oko 600 artikala u brendu Dobro i 30 u brendu Jeftino. Naš PL trenutno čini više od 20% naše ukupne prodaje. Percepcija potrošača se menja, bilo je potrebno vreme da razumeju koncept PL-a, da se aklimatizuju na konkretne proizvode i steknu navike, a sada je to već rutina. Nećemo prestati sa traženjem rešenja kako u novim kategorijama, tako i u novim proizvodima u postojećim kategorijama.

Zna se da je Dis u potrazi za novim lokacijama na teritoriji Beograda, Novog Sada, Niša i slično – kakva je strategija širenja tokom sledeće godine?

Za narednu godinu imamo obezbeđene četiri lokacije. Nastavićemo da tražimo rešenja i nove lokacije u skladu sa postavljenim ciljevima.

Kako vidite Dis za, recimo, deset godina?

Kao modernu regionalnu trgovačku kompaniju na zdravim osnovama.