(tekst je objavljenu Progressive magazinu br. 206, april 2023)

Neki od glavnih razloga zašto su bezglutenski proizvodi ‘u trendu’ i sve više zastupljeni na policama prodavnica su alergije, odnosno intolerancija na gluten, pa i autoimuna bolest celijakija koja je sve više dijagnostifikovana, a koja se ne može lečiti nikako drugačije nego stavljanjem ‘pod kontrolu’ kroz pravilnu ishranu i izbegavanje glutenskih proizvoda.

Da bismo otkrili koji je pravi zadatak bezglutenskih proizvoda, pre svega moramo da odgovorimo na pitanje šta je to gluten, gde se sve nalazi i zašto bi neko želeo ili trebalo da izbegava gluten i glutenske proizvode. Dakle gluten, lat. lepak, poznat kao pšenični gluten, je lepljiva i elastična tvar izgrađena od biljnih belančevina i nalazimo je u pojedinim vrstama žitarica kao što su pšenica, raž i ječam, kao i zob koji se često uzgaja uz pšenicu. Gluten je prisutan svuda oko nas i jedan je od sastojaka mnogih namirnica i jela koja su uobičajena i koja često konzumiramo.
To su, na primer, pica, testenine, hleb, kolači, proizvodi koji sadrže žitarice, industrijska hrana, pa čak i kozmetika poput karmina za usne. Postoje i žitarice koje ne sadrže gluten, a to su: kukuruz, heljda, proso, smeđi pirinač itd. Gluten nije esencijalan za naš organizam da bismo morali da ga unosimo hranom, aminokiseline bismo mogli da zamenimo drugim izvorima, ali ono što svakako ne bi trebalo je – da u potpunosti izbacimo neke od namirnica iz ishrane, a da im nismo našli adekvatnu zamenu u bezglutenskim namirnicama.
Neki od glavnih razloga zašto su bezglutenski proizvodi ‘u trendu’ i sve zastupljeniji na policama prodavnica su alergije, odnosno intolerancija na gluten, pa i autoimuna bolest celijakija koja je sve više dijagnostifikovana, a koja se ne može lečiti nikako drugačije nego stavljanjem ‘pod kontrolu’ kroz pravilnu ishranu i izbegavanje glutenskih proizvoda.

Načini ishrane
Da bismo detaljnije videli da li postoje neki posebni/prilagođeni načini ishrane kojih se ljudi pridržavaju, da li građani kupuju bezglutenske proizvode, koliko često i koji su to proizvodi, gde ih kupuju i, najzad, zbog čega ih konzumiraju, pitali smo članove web panela JaZnam.hr i dobili odgovore na pomenuta pitanja.
Na pitanje ‘Pridržavate li se nekog od navedenih načina ishrane?’ uočavamo da je najveći broj ispitanika odgovorio da se ne pridržava nijednog režima ili načina ishrane, njih čak 62%.
Najzastupljeniji način ishrane je ishrana bez rafinisanog šećera koje se pridržava 13% ispitanika, zatim sledi visokoproteinska prehrana sa 10%, koja je, mogli bismo reći, trenutno u svom zamahu. Zatim se ističu ishrana bez laktoze (9%) i bezglutenska ishrana (7%), iz čega možemo naslutiti da kod ljudi sve više postoji intolerancija na neke namirnice ili sastojke, u ovom slučaju su to laktoza i gluten.

Znak precrtanog klasa pšenice
Iako je 7% onih koji se u potpunosti pridržavaju bezglutenske ishrane, među ispitanicima ima čak 64% onih koji su bar nekad kupili bezglutenski proizvod. Među onima koji su kupili ili kupuju bezglutenske proizvode značajno je više žena u odnosu na muškarce, onih uzrasta 16-44 godina u odnosu na starije ispitanike.
S obzirom na to da nam možda cela priča oko glutena i bezglutenskih proizvoda može biti pomalo apstraktna ako nismo samostalno istraživali o njoj, mogli bismo pretpostaviti da smo možda svi mi nekada kupili bezglutenski proizvod, a da toga nismo bili svesni ili nismo imali nameru.
Proizvodi koji ne sadrže gluten ili ga sadrže unutar dopuštenog nivoa trebalo bi da nose oznaku precrtanog klasa pšenice. Pri idućoj kupovini verujem da ćemo svi uočiti taj znak koji pre verovatno nismo primetili.

Učestalost kupovine
Zanimljivo, među trećinom ispitanika koja se pridržava režima bezglutenske ishrane ili je bar nekad kupila ili kupuje bezglutenske proizvode, najviše je onih koji ih kupuju retko, odnosno kada ih sam proizvod privuče.
Taj podatak bismo mogli pripisati činjenici da je tržište disperzivno, šaroliko, posebnih linija proizvoda je mnogo, a kupci koji nemaju ozbiljan zdravstveni razlog za pridržavanje nekog striktnog režima ishrane ni ne uočavaju sam proizvod i ne znaju za njegove direktne benefite za njihovo zdravlje.
Podatak o 5% onih koji bezglutenske proizvode kupuju za svakodnevnu konzumaciju, u uobičajenoj poseti prodavnici, je u skladu s gornjim podatkom koji govori o broju ljudi koji se pridržavaju bezglutenske ishrane. Osim toga, trećina ispitanika kombinuje bezglutenske proizvode sa glutenskim. Kategorije bezglutenskih proizvoda koje se najčešće kupuju su testenine – njih kupuje preko polovine konzumenata bezglutenskih proizvoda, zatim hleb (46%), a slede žitarice, brašno i čokoladice sa oko 30%.

Najviše se kupuju u dm-u
Bezglutenski proizvodi su dostupni u velikom broju prodavnica, kako meštovitom robom tako i u specijalizovanim trgovinama zdrave hrane, pa i drogerijama. Najpopularnija trgovina za kupovinu bezglutenskih proizvoda je dm-drogerie markt – nju bira gotovo polovina ispitanika, a za njih 18% dm je ujedno i mesto najčešće kupovine ovih proizvoda. Trgovina na drugom mestu je Lidl, u kojem čak 40% ispitanika kupuje bezglutenske proizvode, a za njih 13% je prvi izbor. U specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane kupuje otprilike četvrtina ispitanika među kojima više preovlađuju žene u odnosu na muškarce.

Radoznalost vodi do bezglutenskih proizvoda
Kada je reč o kupovini specijalnih proizvoda, odnosno onih bez glutena, bez aditiva, bez veštačkih aroma i što ‘izvornijeg’ oblika namirnice, preko polovine ispitanika je spremno da izdvoji više novca za takav proizvod. Najzad, dolazimo do poslednjeg pitanja ovog kratkog istraživanja gde saznajemo koji su to razlozi zbog kojih građani imaju potrebu za konzumacijom bezglutenskih proizvoda.
Čak 44% ispitanika bezglutenske proizvode konzumira iz, mogli bismo reći, radoznalosti, odnosno želje za isprobavanjem novih proizvoda. Ovaj podatak je u skladu sa ranije navedenim nalazom gde je polovina ispitanika navela da kupuje bezglutenske proizvode samo kada ih privuku.
Više od trećine ispitanika bezglutenske proizvode konzumira zbog bolje probave, njih 29% zbog dugoročnih zdravstvenih benefita, uopšteno – zbog odluke da pređu na zdraviju ishranu (26%), a takve odluke najviše se pridržava starosna grupa 45-59 godina.
Sedam procenata ispitanika navodi da je celijakija (i osetljivost na gluten), odnosno hronična, sistemska autoimuna bolest netolerancije na gluten koja se javlja kod genetski predisponiranih osoba, razlog konzumacije bezglutenskih proizvoda. Nažalost, neki podaci pokazuju da pojava celijakije kod ljudi poslednjih godina dodatno raste.

Zaključak
Iako je razloga za izbegavanje glutena kod ispitanika nekoliko, kod svih bi se izbegavanje istog trebalo manifestovati u obliku povećanja energije, kao i benefita koje dobijamo indirektnim smanjenjem unosa procesuiranih proizvoda, povećanjem unosa svežih proizvoda, odnosno voća i povrća i samostalnom pripremom svežih jela.
Dodatno, možemo sebi da pomognemo ako pažljivo čitamo deklaracije i obratimo pažnju na nutritivni sastav namirnica – jer ponekad ne znači da je nešto zdravije za nas samo ako je ‘bezglutensko’. Budimo sigurni u to šta kupujemo i, ako nam je od ključnog interesa za naše zdravlje, konsultujmo se sa stručnom osobom i zatražimo njeno mišljenje. Pravilna ishrana je ključ za naše fizičko i mentalno zdravlje.