ANDREJ TIČIĆ, GENERALNI DIREKTOR SOMBOLEDA

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.44, januar 2008.)

 

NOVO IME – STARI KVALITET

Andrej Tičić, generalni direktor Somboleda: “Ulaskom u sastav Lactalis grupe, Dukat mlečna industrija preuzima ulogu Lactalisovog centra za razvoj poslovanja u jugoistočnoj Evropi. Dukat postaje regionalni brend s obzirom na dokazan i regionalno prepoznatljiv kvalitet. Od januara 2008. i na tržištu Srbije započinje rebrending proces i tranzicija krovnog brenda Somboled u Dukat, čime se u potpunosti završava proces integracije Somboleda u poslovni sastav Dukat mlečne industrije.”

 

Somboled je osnovan 1936. godine pod nazivom Swiss Cheese Factory, ali je u periodu osamdesetih i devedesetih godina bio poznatiji po proizvodnji pre svega sladoleda, polutvrdih sireva i malim delom konzumnog programa. Početkom 2004. godine Somboled ulazi u sastav Lure, vodeće prehrambeno-mlečne kompanije u Hrvatskoj, kada je napravljen zaokret u strategiji razvoja poslovanja kompanije u vidu fokusiranja biznisa na preradu i proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda. Godina 2007. izrazito je zahtevna i dinamična godina za Luru i sva povezana preduzeća, uključujući i Somboled – Lura završava izdvajanje konditorskog segmenta i segmenta pića iz svog poslovanja, orijentiše se isključivo na mlečni biznis, menja naziv u Dukat mlečna industrija i sprovodi uspešan proces rebrendinga, a u aprilu 2007. godine ulazi u sastav Lactalis grupe – druge po veličini i snazi mlečne industrije u svetu. Danas je Somboled druga mlečna kompanija u Srbiji, a o planovima razvoja kompanije razgovaramo s Andrejom Tičićem, generalnim direktorom Somboleda.

Kako je kompanija poslovala pre privatizacije?

Pre privatizacije Somboled je imao pet odsto tržišnog učešća u sladoledima i bio je lider u proizvodnji feta sira. Tržišno učešće u kiselo-mlečnom programu bilo je malo. Dnevni ulaz bio je oko 60.000 litara mleka i bilo je zaposleno oko 300 radnika. Nakon što je 2004. godine Lura preuzela Somboled, izašlo se iz proizvodnje sladoleda i investicioni ciklus je usmeren na sveže mleko, kiselo-mlečni program i feta sir.

Do kakvih promena je došlo nakon privatizacije?

Od privatizacije, u Somboled je uloženo 26 miliona evra u cilju povećanja i modernizacije proizvodnih kapaciteta. Krajem 2005. godine puštena je u rad najmodernija linija za punjenje PET boca, Krones. Avgusta 2006. lansirana je feta u inovativnom pakovanju, na Primodan liniji, a modernizovane su i punilice za proizvode u čaši. Kompanija je takođe značajno investirala i u segment otkupa mleka, odnosno primarne proizvodnje, jer je to jedini pravi put da se obezbedi kvalitetan proizvod našim potrošačima. Početkom ove godine dobili smo HACCP sertifi kat i u procesu smo završetka nove savremene centralne laboratorije, tako da smo spremni da napravimo iskorak ka tržištu Evropske unije.

Da li je došlo i do kadrovskih promena?

Sa dolaskom Lure, osim fokusa na podizanje kvaliteta i uspostavljanje standarda, fokus je i na zapošljavanju mladih, ambicioznih ljudi. Tu mislim na iskorak u prodaji i logistici. Prodajna sila sada broji oko 120 ljudi sa četiri logistička centra u Somboru, Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu.

Kada smo već kod prodajne sile, recite nešto o distribuciji?

Deo distribucije radimo samostalno, a na teritorijama gde nismo prisutni radimo preko distributera. Kako bi na što bolji način opslužili naše kupce, vozači svakodnevno obilaze prodajna mesta, a u cilju što boljeg servisa uveli smo i pretprodavce, priselere. Distributerima pružamo maksimalnu podršku u cilju što boljeg opsluživanja kupaca, logističkom podrškom i merčendajzingom. Kako smo mi proizvođač dnevne robe distribucija je organizovana na sledeći način: iz centralnog magacina u Somboru, u okviru proizvodnje, svakodnevno se primarnom distribucijom gotovi proizvodi prevoze do distributera i naših distributivnih centara. To se obično obavlja u kasnim popodnevnim satima ili noću, kako bi sutradan ujutru kroz logističke centre roba mogla da se preraspodeli po linijama i kako bi gotov proizvod svež došao do kupaca. Da bismo obezbedili da kvalitetan proizvod dođe do naših potrošača, značajno smo investirali u takozvani ‘hladan lanac’, odnosno u rashladne komore, vozila i vitrine na prodajnim mestima. U protekle smo tri godine našim kupcima obezbedili oko 2.000 vitrina, kako bi imali prostora za čuvanje i izlaganje naših proizvoda.

Do kakvih promena je došlo generalno na tržištu mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji?

Tržište Srbije je izuzetno tradicionalno tržište, gde 90 odsto asortimana čine mleko i kiselo-mlečni proizvodi. Što se tiče kiselo-mlečnih proizvoda tu je više od 95 odsto učešća belih, nearomatizovanih jogurta, a ostatak tržišta čine aromatizovani jogurti. Kada je u pitanju mleko, sada već skoro 40 odsto je trajno mleko, a ostatak je sveže mleko. Poslednjih godina, sa dolaskom internacionalnih kompanija i sa otvaranjem sve većih formata trgovinskih objekata dolazi do promene i u mlečnom biznisu, tako da dolazi do rasta kategorije trajnog mleka i kiselo-mlečnih proizvoda sa dodatom vrednošću, odnosno dezerata i funkcionalnih proizvoda. U Srbiji se tokom godine u industrijskoj proizvodnji preradi oko 800 miliona litara mleka. Procenjuje se da je količina sirovog mleka dva puta veća, oko 1,6 milijardi litara. Ono što je zapaženo kao trend je to da raste industrijska, a da je u opadanju proizvodnja za sopstvenu upotrebu.

Gde je tu Somboled?

Prošlu godinu završili smo sa oko 53 miliona litara otkupa, što je sedam odsto ukupnog otkupa.

Koji su bili najveći izazovi Somboleda u novonastaloj situaciji na tržištu?

Prateći trendove u okruženju i ono što se dešavalo u zapadnoj Evropi, fokus kompanije je bio da tržištu ponudi kvalitetan i inovativan proizvod. U segmentu jogurta sa dodatom vrednošću smo lansirali više brendova – BioAktiv, AB kulturu, Yogsi, kao i premium voćni jogurt Frutisimu.

Lactalis je 2007. godine kupio Dukat. Kako se ova kupovina odrazila na Somboled?

Godina 2007. jedna je od najzahtevnijih, najdinamičnijih, ali i najuspešnijih godina za Luru i sva povezana preduzeća. U 2007. godini iz poslovanja je izdvojen segment pića i konditorski segment, poslovanje je fokusirano isključivo na preradu mleka, kao i proizvodnju najkvalitetnijih mlečnih proizvoda i sireva, kompanija je promenila naziv u Dukat mlečna industrija d.d, sproveden je zahtevan, i od strane struke uspešno ocenjen, proces rebrendinga, a u aprilu smo ušli u sastav Lactalis grupe, kompanije u samom vrhu svetskog mlečnog biznisa. Somboled je, kao i ostala povezana preduzeća Dukata, vrlo brzo osetio pozitivne sinergijske učinke ovog partnerstva u vidu materijalnih ulaganja, jačanja proizvodnog asortimana, prodajno marketinških aktivnosti, te naravno vrlo važnog ‘know-howa’ vrsnih Lactalisovih stručnjaka.

Kakva je Lactalisova pozicija u Evropi i svetu?

Lactalis je kompanija s jasnom vizijom razvoja poslovanja o čemu govori i vodeća pozicija kompanije kao prerađivača mleka i proizvođača sira u Evropi. Na globalnom nivou Lactalis zauzima poziciju druge po veličini i snazi svetske mlečne grupacije. Godišnje otkupljuje oko osam milijardi litara mleka, ostvaruje oko devet milijardi evra prihoda, od kojih 52 odsto na tržištima izvan Francuske. Zapošljava oko 30.000 zaposlenih i broji 78 proizvodnih pogona u Francuskoj i 44 na stranim tržištima. Najpoznatiji globalni brend Lactalisa je President koji se danas prodaje u više od 150 zemalja širom sveta, ostvaruje više od jedne milijarde evra prihoda godišnje i pokriva celokupan asortiman mlečnih proizvoda i sireva. Snagu ovog brenda najbolje ilustruje podatak da se svake sekunde širom sveta kupi 16 proizvoda robne marke President.

Do kakvih promena je došlo u asortimanu, u smislu uvođenja novih brendova, ukidanja starih…?

Ulaskom Dukata u sastav Lactalis grupe, Dukat je preuzeo ulogu centra Lactalisa za razvoj poslovanja u jugoistočnoj Evropi – na tržištima bivše Jugoslavije i na tržištima Rumunije, Bugarske i Albanije. Dukat postaje regionalni brend Dukat mlečne industrije, s obzirom na dokazan i regionalno prepoznatljiv kvalitet proizvoda. Od januara 2008. godine smo i na tržištu Srbije krenuli sa rebrending procesom i tranzicijom krovnog brenda Somboled u krovni brend Dukat, čime završava proces integracije Somboleda u poslovni sastav Dukata. Takođe, u prvom kvartalu ove godine počećemo sa uvozom visokokvalitetnih i globalno poznatih sireva President i Galbani i inteziviraćemo izvoz Somborske fete, kako u regionu, tako i šire.

Da li mislite da će promena brenda dovesti do nekih promena u svesti potrošača?

Siguran sam da neće. Mišljenja sam da ćemo tranzicijom robne marke Somboled u Dukat dodatno osnažiti tržišnu poziciju naših proizvoda kvalitetnom, integrisanom marketinškom komunikacijom i iskomunicirati komparativne prednosti regionalnog Dukat brenda i Somboleda kao vodeće mlečne kompanije u Srbiji. Rebrending je izuzetno zahtevan i skup proces, ali ćemo koristiti veliko iskustvo i znanje naših kolega iz Hrvatske.

Na kojim je sve tržištima Dukat prisutan?

Sopstvenom proizvodnjom Dukat mlečna industrija prisutna je u Hrvatskoj sa dva proizvodna pogona – u Zagrebu i Bjelovaru, zatim u Srbiji i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Naime, 2007. godina značajna je i po velikim akvizicijama Dukata u regionu – u sastav Dukata ušla je i mlekara Inmer iz Gradačca, kao i mlekara Ideal Šipka iz Bitolja. Na ostalim tržištima bivše Jugoslavije prisutni smo uvozom Dukat proizvoda, a na svim tržištima držimo prvu ili drugu poziciju.

Koji procenat tržišta u Hrvatskoj drži Dukat? Kako je tamo pozicioniran i prihvaćen od potrošača?

U Hrvatskoj držimo oko 40 odsto tržišnog učešća i vodeća smo mlečna kompanija. Lider smo i u otkupu mleka – sarađujemo s više od 16.000 kooperanata i držimo više od 42 odsto tržišnog udela u otkupu. Dukat je prepoznat kao siguran i stabilan partner, s proizvođačima mleka neprekidno unapređujemo saradnju i negujemo partnerske odnose. Dukat je zapravo najzaslužniji za razvoj primarne proizvodnje mleka u Hrvatskoj, a jednaku politiku zastupamo na svim tržištima na kojima smo prisutni vlastitom proizvodnjom, pa time i otkupom. Osnov poslovne politike Dukata čine sveži, zdravi, kvalitetni i nutritivno visoko vredni mlečni proizvodi bez konzervansa. Dukatovi proizvodi dobitnici su najvećeg broja zlatnih domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja, koja su im dodelili i predstavnici struke i potrošači. Pored toga želim da istaknem da u Bosni i Hercegovini imamo 20 odsto tržišnog učešća, u Crnoj Gori 20 odsto i u Makedoniji 10 odsto. Na svim ovom tržištima smo izuzetno dobro prihvaćeni kod potrošača i pozicionirani kao kompanija sa visokokvalitetnim proizvodima.

Da li je u planu još neka akvizicija u regionu?

Svakako želimo da se razvijamo kroz postojeće proizvodne pogone i tržišta na kojima smo prisutni. Strategija razvoja poslovanja Dukata jeste jačanje pozicije regionalne mlečne kompanije, tako da su akvizicije i strateška partnerstva jedna od opcija za ostvarenje postavljenih ciljeva.

Da li Lactalis možda ima u planu pokretanje proizvodnje u našem regionu?

Naravno. U okviru naših pogona koji su na visokom tehnološkom nivou plan je da proizvodimo i određene proizvode pod brendom President.

U Srbiji je konkurencija prilično jaka kada je u pitanju tržište mleka. Kako gledate na to i kako se borite?

Dukat se na svim tržištima, pa tako i na tržištu Srbije, bori prvenstveno kvalitetom proizvoda i kontinuiranim inovacijama. Konkurentnost u Srbiji se u proteklih nekoliko godina intenzivirala. To je izuzetno dobro, kako za industriju, jer intenzivira investicije i razvoj novih proizvoda, tako naravno i za potrošače koji dobijaju priliku za sve veći i veći izbor u kategoriji.

Šta sve obuhvata program Somboleda?

U programu imamo sveže mleko sa 2,8 odsto mlečne masti, a krajem 2006. godine smo uveli i sa 1,5 odsto, kako bismo zadovoljili potrebe naših potrošača. Naše mleko u boci trenutno ima rok trajanja šest dana, a dodatno ćemo modernizovati ovu proizvodnju, tako da će taj rok biti produžen na deset dana, u skladu sa potrebama kupaca. Napominjem da Dukat u svojoj proizvodnji ne koristi konzervanse, te da su potrošači prepoznali Dukat kao dobavljača svežih, zdravih i kvalitetnih proizvoda. Kiselo-mlečni program, pored tradicionalnih proizvoda – pavlake, kiselog mleka, milerama i jogurta u čaši obuhvata i jogurte u bocama od 0,5 i jednog litra, sa različitim procentima mlečne masti – 3,2 odsto, 1,5 i 0,5 odsto mlečne masti. Takođe, tu su i fermentisani proizvodi sa dodatom vrednošću BioAktiv – nearomatizovani i sa trešnjom, zatim AB kultura, jogurt sa 0,1 odsto mlečne masti – nearomatizovani i u voćnim ukusima, Frutisima – voćni jogurt od maline, kajsije i jagode, kao i Yogsi obrok u boci, sa dva ukusa mešanog voća. I naravno, proizvod po kome je Somboled tradicionalno prepoznatljiv je Somborska feta, koja je uz inovaciju u pakovanju zadržala prepoznatljiv ukus i kvalitet.

Koji brend vam donosi najviše tržišnog učešća?

Feta je upravo brend koji ima najveće tržišno učešće i u tom segmentu smo lideri sa oko 40 odsto. Moram da istaknem da smo i pored izražene konkurencije u proteklom periodu uspeli ne samo da očuvamo već i učvrstimo lidersku poziciju naše, Somborske fete. Što se tiče ostalih proizvoda, sveže mleko beleži rast, tako da smo u proteklih 12 meseci podigli tržišno učešće sa deset odsto na 16 odsto u ovom segmentu. U segmentu aromatizovanih fermentisanih proizvoda u boci Somboled zauzima oko 50 odsto tržišta.

Da li je u planu proširivanje programa?

U ovoj godini planiramo ulazak i u segment voćnih jogurta u čaši, tako da ćemo lansirati Jogo, a tržištu ćemo ponuditi i trajno i čokoladno mleko.

Da li izvozite i u koje zemlje?

Kada govorimo o izvozu, proizvod koji trenutno izvozimo je Somborska feta, i to u Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Kako u narednom periodu, a naročito nakon ulaska u Lactalis grupu, želimo da napravimo iskorak prema Evropskoj uniji i Rusiji, planiramo da dobijemo i EU broj za izvoz na ova tržišta.

Šta podrazumeva EU broj?

Da bi jedna mlekara dobila EU broj potrebno je da kompletan lanac – počev od sirovine, prerade do gotovog proizvoda bude sertifi kovan. Kako bi obezbedili visokokvalitetne sirovine u narednom periodu planiramo značajne investicije u razvoj primarne proizvodnje mleka i puštanje u rad savremene centralne laboratorije u okviru naše fabrike, koja će nam omogućiti zadovoljenje strogih zahteva i regulativa.

Da li nepostojanje EU broja otežava izvozne aktivnosti?

Danas mi ne možemo da iskoristimo potencijale ruskog tržišta, jer bez tog broja nije čak dozvoljen ni tranzit robe kroz zemlje Evropske unije.

Da li je bilo aktivnosti u smislu ulaganja u nove farme, kupovine kvalitetnih grla, mašina i slično?

Tokom 2005. godine Somboled je uvezao 500 visokokvalitetnih junica i podelio ih malim farmerima u cilju povećavanja stada i kapaciteta. Pored toga, urađen je i projekat mini farmi, tako da su u regionu Sombora podržani projekti za izgradnju farmi kapaciteta 50 junica, sa dnevnom proizvodnjom od oko 1.000 litara mleka. To su male, porodične farme koje su najbolji vid primarne proizvodnje. U budućem razdoblju intenziviraćemo sprovođenje regionalne politike otkupa mleka Dukata i na tržištu Srbije u vidu stručne, savetodavne i materijalne pomoći i ulaganja u razvoj poslovanja naših kooperanata.

Ko su vam kooperanti?

Somboled otkupljuje mleko od oko 2.500 kooperanata, koji su uglavnom locirani u krugu od oko 80 kilometara od Sombora. Kako je u pitanju mleko, fokusirali smo se na razvoj proizvodnje u tom regionu, zbog troškova, ali i zbog dnevne isporuke. Na svim otkupnim stanicama su obezbeđeni laktofrizi za čuvanje mleka koje se dnevno preuzima od kooperanata. Otkup mleka je pod strogim nadzorom, tako da se preuzima samo sirovina koja u potpunosti zadovoljava Dukat standarde i kvalitet.

Kakav odnos imate sa njima?

Osim razvoja koji smo imali u proizvodnom i marketinškom delu, i u segmentu otkupa mleka smo napravili reorganizaciju, kako bi na što bolji način sagledali trendove i bili u dnevnom kontaktu sa kooperantima. Kroz razne vidove podrške, počev od transfera znanja, na koji način vršiti ishranu, odabir i koncipirati mini farme, pa do pomoći u izboru dobavljača za hranu i ostale inpute u proizvodnji, naša kompanija svakodnevno pokušava da zajednički sa kooperantima izgradi stabilnu i dugoročnu saradnju.

Kako ocenjujete sektor robe široke potrošnje u Srbiji?

U proteklih nekoliko godina svedoci smo promena u sektoru robe široke potrošnje u Srbiji, tako da se to tržište, koje je i dalje tradicionalno, sa velikim brojem malih objekata, intenzivno menja. Taj trend će se nastaviti tako da će u narednom periodu veliki formati biti sve značajniji i na taj način menjati i navike potrošača. To se značajno odražava i na kategoriju mleka i mlečnih proizvoda, jer otvaranjem velikih formata potrošaču se nudi veći izbor proizvoda. Tako se u narednom periodu očekuje značajno povećanje u segmentu dezerta, visokokvalitetnih sireva i proizvoda sa dodatom vrednošću. Takođe, veliki formati menjaju i navike potrošača u tom smislu da potrošači manje kupuju sireve ‘preko pulta’, na gramažu, što će dovesti do rasta prodaje takozvane ‘konfekcionirane robe’. Ono što je, takođe, trend je da veliki trgovački lanci u sve većoj meri razvijaju svoje robne marke, odnosno private label u segmentu mleka i mlečnih proizvoda, tako da će snaga brenda i prepoznatljivost na tržištu postajati sve značajniji faktori.

Kako ćete se boriti sa robnim markama?

Jačanjem snage naših regionalnih brendova, kvalitetom, inovacijama, prateći potrebe potrošača i trendova u prehrambenoj industriji, razvojem funkcionalnog segmenta proizvoda, baš kao i do sada.

Prateći iskustva susednih zemalja, šta nas očekuje ovde i kako gledate na najave dolazaka diskonata?

Dolazak diskonata u Srbiju je siguran i on će se u narednom periodu desiti. Ali, u Srbiji je potrošač ipak navikao na izbor, pa u tom segmentu naši potrošači vole kategoriju trgovine u kojoj nisu primorani da kupuju samo određene brendove, već mogu da imaju izbor između svog omiljenog brenda i još nekih brendova.

U kojim lancima ste prisutni?

Somboled trenutno radi sa skoro svim značajnijim trgovinskim lancima koji su prisutni i neprekidno jačamo naše pozicije u trgovinama, kako bi povećali dostupnost i vidljivost Dukat proizvoda na prodajnim mestima.

Kolika je proizvodnja ostvarena u 2007. i koliki je profit?

Od 2005. Somboled konstantno beleži rast, tako da smo od šest odsto količinskog i sedam odsto vrednosnog tržišnog učešća danas dostigli nivo od 11 odsto količinskog i 11,5 odsto vrednosnog udela na tržištu. U segmentu prihoda smo takođe za nepune dve godine duplirali iznose, a samim tim i profi tabilnost.

Spomenuli ste promenu krovnog brenda u Dukat. Da li će i kompanija menjati ime?

Ne. Somboled će i dalje poslovati pod tim nazivom.

Koliko je trenutno zaposlenih u Somboledu i koliki su kapaciteti prerade?

Danas radi oko 350 zaposlenih, sa tendencijom da se taj broj u perspektivi poveća sa novim investicijama i planovima koje imamo u Srbiji i regionu. Trenutni ulaz mleka je, u zavisnosti od sezone, od 130.000 do 150.000 litara, a kapaciteti su oko 200.000 litara. U planu je da oni budu maksimalno iskorišćeni, kako za domaće tržište, tako i za izvoz.

Koje ciljeve je kompanija postavila za ovu godinu i šta od nje očekujete?

Ove godine očekujemo da učvrstimo i povećamo naše tržišno učešće u svežem mleku, kiselo-mlečnom programu i feti na domaćem tržištu. Pored toga, tržištu ćemo ponuditi visokokvalitetne sireve Lactalisa pod brendom President i Galbani, tako da i tu očekujemo plasman značajnih količina. Na kraju, naravno, očekujemo da će se Somborska feta naći i na tržištu Evropske Unije. Veliki potencijal su proizvođači mleka sa kojima razvijamo partnerske odnose i ulažemo u razvoj njihovog poslovanja, i u 2008. i u svakoj narednoj godini.

Ana Filipović