(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 123, novembar 2014)

KOMPANIJA SA JASNOM VIZIJOM

Postati lider je teško, a ostati na liderskoj poziciji je još teže. Želimo da i dalje budemo oni koji diktiraju trendove, oni koji konkurenciji postavljaju teške zadatke, a to podrazumeva stalno menjanje, stalno usavršavanje i stalna ulaganja.
Razgovarala: Dragana Vraneš

Kompanija Don Don posluje u Srbiji od 2008. godine. Deo je Don Don grupe sa sedištem u Sloveniji koja postoji od 1993. U vlasništvu kompanije su brendovi ‘Naše zrno’ i ‘Tvojih 5 minuta’. Počeli su sa stotinak radnika, a u Don Donu danas radi ili sa kompanijom sarađuje oko 1.500 ljudi. O investicijama i širenju poslovanja na srpskom tržištu, planovima za naredni period, kao i o najnovijim trendovima u industriji razgovarali smo sa Alešom Mozetičem, direktorom i većinskim vlasnikom kompanije.

Koliko ste uložili u razvoj pekarske industrije u Srbiji od ulaska na ovo tržište i u koje sve pogone?
Od ulaska Don Dona na tržište Srbije, u pekarstvo smo uložili više od 35 miliona evra. Sada smo vlasnici pogona PDM u Pudarcima, većinski vlasnici Žitopeka iz Niša i Žitoprodukta iz Kragujevca. Osim ovih, proizvodimo u još sedam pogona širom Srbije, a poslujemo i u segmentu mlinarstva, jer sami meljemo brašno za potrebe naših pogona u mlinu u Zrenjaninu, a uskoro i u Kragujevcu.

Gde ste pozicionirani na srpskom tržištu u odnosu na konkurenciju?
Sigurno zvuči neskromno, ali u ovom momentu Don Don je apsolutni lider u industrijskom pekarstvu u Srbiji. Ne mislim samo na količine koje se proizvedu i distribuiraju, za ovih sedam godina koliko poslujemo postali smo lider u brizi o kupcima i potrošačima i lider u inovacijama. Prvi smo uveli nove kategorije koje do tog momenta nisu postojale na tržištu, kao i nove pristupe u proizvodnji. U ovom momentu, udeo Don Dona u industrijskom pekarstvu je oko 19%.

Koje sve tipove proizvoda obuhvata vaš portfolio?
Pored osnovnih vrsta hleba, proizvodimo i specijalne vrste hleba, domaći hleb, pakovani hleb, smrznute i polupečene proizvode, širok asortiman peciva, a uskoro počinjemo i sa proizvodnjom dvopeka u kategoriji tosta. Nacionalno smo prisutni sa dva brenda – ‘Tvojih 5 minuta’, a od 2013. i sa brendom ‘Naše zrno’. Takođe, nastavili smo da negujemo tradiciju pogona u kojima proizvodimo i zadržali lokalne brendove: Fidelinka, Žitoprodukt – Zrenjanin, Žitopek – Niš, Pekarstvo – Kraljevo…

Kad je reč o asortimanu u Srbiji, na koji način odlučujete o tome koje ćete proizvode u preuzetim pogonima zadržati i koje novitete uvesti?
Dolazeći u nove gradove i pogone, uvideli smo specifičnosti i razlike u navikama potrošača u Srbiji. Oni vole svoje lokalne pekare uz čije specijalitete su odrasli i veruju u njihovu tradiciju. Mi tu tradiciju poštujemo, negujemo i unapređujemo. Zadržavamo asortiman lokalnih pekara i trudimo se da se proizvodnja i tih proizvoda odvija u skladu sa visokim standardima koje negujemo na nivou celog sistema.

Da li je izazovno preuzimanje ili uzimanje u zakup preduzeća poput Žitoprodukta, koja su se suočavala sa ozbiljnim poslovnim problemima? Zbog čega je ovaj zakup bio važan za Don Don?
Poslovanje u svakom od pogona je izazov na svoj način. Svakom pogonu smo pristupili trudeći se da sagledamo sve probleme u dotadašnjem poslovanju i ponudimo rešenja koja će brzo dati rezultate. Nekada su naše mere bile manje, nekada više bolne, ali je vreme pokazalo da smo donosili ispravne odluke. Ne postoji univerzalan model dobre privatizacije, ali kada se problemi sagledaju objektivno, iz svih aspekata, rešenja su itekako moguća. Mišljenja sam da smo postali dobar primer za to.

Kako obezbeđujete sirovine za svoje proizvode?
Kvalitet sirovina je ključan za kvalitet finalnog proizvoda i zato poseban akcenat stavljamo na taj segment poslovanja. Srbija se zaista može pohvaliti vrhunskim stručnjacima u mnogim oblastima. Mi smo, a verujem i potrošači, srećni što je veliki broj njih deo Don Don tima. Pre početka setve naši tehnolozi daju proizvođačima spisak sorti koje su nam potrebne. Po žetvi, u našoj laboratoriji se ispituju karakteristike zrna, a onda se u skladu sa dobijenim rezultatima i u saradnji sa eminentnim dobavljačima dogovara proizvodnja. Imamo dobru saradnju sa proizvođačima sirovina, jer smo svesni da samo kvalitetan finalni proizvod može naći put do potrošača.

Proširenje poslovanja i rast obima proizvodnje u pogonima traži i povećanje sirovinske baze, kao i kapaciteta prerade – na koji način to obezbeđujete?
Do skoro smo mleli žito samo u zrenjaninskom Žitoproduktu i odatle se snabdevao čitav sistem Don Dona, što nam je pojednostavljivalo kontrolu kvaliteta na velikom tržištu. Do prošle godine kapacitet mlevenja je bio oko 160t/dan, a investicijama smo ga povećali na 200 tona dnevno. Ova godina za nas je bila uzbudljiva, u julu smo ušli u niški Žitopek, a ovih dana i u kragujevački Žitoprodukt. U Kragujevcu postoji i mlin u koji dugo nije ulagano, tako da ulažemo pola miliona evra u njega, što će obezbediti da do naredne žetve kapacitet ovog mlina bude takođe 200t/dan. Time će Kragujevac postati centar iz kog ćemo snabdevati pogone u južnom delu Srbije, dok će se iz Zrenjanina snabdevati sever.

Šta dokapitalizacija finskog investicionog fonda KJK sa šest miliona evra znači za kompaniju Don Don i na koji način će novac biti iskorišćen?
Drago nam je da je finski KJK prepoznao našu ozbiljnost i shvatio potencijal pekarstva u ovom delu Evrope. U maju smo, na proslavi godišnjice kompanije Don Don, najavili ulaganja od 20 miliona evra u naredne tri godine, kao i otvaranje oko 500 novih radnih mesta. Naporno radimo kako bismo ostvarili visoke ciljeve koje smo postavili. Već sam pomenuo dve velike akvizicije, u Nišu smo investirali oko 4,5 miliona evra, a većinski paket akcija Žitoprodukta iz Kragujevca iznosio je oko tri miliona. Predstoje nam velika ulaganja u remont stare i nabavku nove opreme, kako bi ovi pogoni stali rame uz rame sa ostalim pogonima u našem sistemu. Paralelno sa ovim, ulažemo u edukaciju naših zaposlenih, jer se stvari u branši brzo menjaju i želimo da uvek budemo u toku. U Nišu i Kragujevcu stidljivo ulazimo i u segment sopstvene maloprodaje, što takođe iziskuje velika ulaganja.

Planirate li, iz srpskih pogona, prodor na neka druga tržišta, u regionu ili šire? Na kojim ste sve tržištima zastupljeni?
U poslednjih nekoliko godina uspešno širimo poslovanje i distributivnu mrežu u zemljama regiona (zemlje CEFTA-e i EU iz okruženja). Kada je Fidelinka pekara uz našu pomoć stala na noge, tamo smo prebacili naše linije za proizvodnju smrznutog peciva koje je pronašlo svoje potrošače na pomenutim tržištima. Izvozom u zemlje EU iz okruženja pokazali smo da itekako možemo biti konkurentni na tim tržištima, ali i ispoštovati stroge propise ovih država. U narednom periodu naš fokus će biti na širenju poslovanja u tim državama, ali i na osvajanju novih tržišta (rumunskog i italijanskog).
Kakvu saradnju ostvarujete sa trgovcima, da li se strateški pristup prema velikim trgovačkim lancima i STR-ovima razlikuje i u čemu se to ogleda?
Zajedničko u oba slučaja je da mnogo pažnje posvećujemo negovanju odnosa sa našim kupcima. Slušamo šta imaju da nam kažu, jer oni su naša veza sa potrošačima. Ne doživljavamo ih samo kao kupce, već pre svega kao partnere, a među partnerima mora postojati odnos uzajamnog razumevanja i poštovanja. U saradnji sa velikim lancima realizujemo nekoliko značajnih projekata i planiramo asortiman i razvoj novih proizvoda. U saradnji sa velikim lancima učestvujemo i u edukaciji potrošača kroz projekat promoterki na mestu prodaje. Partnerima koji imaju male radnje nudimo mogućnost da zahvaljujući našem asortimanu postanu jedinstveni po ponudi na svom tržištu. U poslednje dve godine smo kupili stotinak peći, koje su instalirane u malim radnjama. Zahvaljujući ovom projektu, danas male radnje svojim potrošačima mogu ponuditi sveže pecivo u svom objektu. Ukratko, trudimo se da budemo korektni prema našim kupcima i poštujemo dogovore, a kupci to umeju da cene.

Kako bi se još mogla unaprediti ponuda u malim radnjama, kakva ulaganja su potrebna?
Pomenuo sam projekat peći, u koji smo uložili oko 150.000 evra i to je samo jedan od načina da se unapredi ponuda u malim radnjama. Osim hleba, na policama potrošači danas mogu pronaći veliku ponudu peciva koje je upravo izašlo iz peći. Partnerima iz malih radnji pomažemo i u uređenju prodajnog mesta, što je ideja na koju je mnogo naših kupaca vrlo pozitivno reagovalo. Do sada smo kupili i postavili preko 300 polica.
Trudimo se da konstantno unapređujemo celokupnu ponudu. U Don Donu rade ljudi koji dobro poznaju i vole pekarstvo. Tehnolozi mnogo putuju i uče od najboljih, menadžeri prate želje i potrebe potrošača. Pratimo kretanja na tržištu, slušamo šta potrošači kažu. Ta interakcija između svih nas utiče na unapređenje ponude uz stalno insistiranje na kvalitetu.

Kakvi su trendovi u regionu i svetu kada je reč o konzumaciji pekarskih proizvoda, da li su se promenili ukusi i navike? Gde je, u svemu tome, srpski potrošač?
Definitivno je danas potrošač u Srbiji prosvećeniji kada je ishrana u pitanju. Više vodi računa o tome šta jede i sve je više onih koji posvećuju pažnju namirnicama. I pekarstvo je samo jedan od primera gde se osećaju posledice. Ovo je trend u razvijenim zemljama već dugo, ali smo svi svedoci da se promene i ovde dešavaju. To je i na nas uticalo, i svakoga dana utiče, da unapređujemo svoj asortiman, širimo ponudu i brinemo o kvalitetu. Mnogo je potrošača danas koji uđu u radnju u potrazi za određenom vrstom hleba, što do skoro nije bio slučaj. Jede se manje hleba, ali se jede i drugačiji hleb, kvalitetniji po načinu proizvodnje, nutritivno vredniji, kontrolisanog kvaliteta.

Na koji način komunicirate sa potrošačima?
Već sam delom odgovorio na ovo pitanje, dobra komunikacija sa potrošačima je suština u ovom poslu. Trudimo se da čujemo što više mišljenja i sugestija, kako bismo doprineli kvalitetu i ponudi. Naše promoterke su stalno na terenu, naši ljudi stalno komuniciraju sa potrošačima i trgovcima. Našu ponudu oblikuju njihove želje i realne mogućnosti tržišta. Mi se sa svoje strane trudimo da uvek pružimo informaciju više, da ukažemo na benefite određenih kategorija. Vrlo smo aktivni na društvenim mrežama, putem kojih često razmenjujemo iskustva sa potrošačima. Od kada smo ovde, a već je sedma godina, osetna je razlika u edukovanosti potrošača i volimo da mislimo da smo i mi u svojoj branši doprineli tome.

Koje kategorije pekarskih proizvoda u ovom trenutku beleže najveći rast prodaje?
Pre nekoliko meseci smo uveli kategoriju somun, koja je brzo našla put do potrošača i beleži konstantan rast. Za sada u ponudi imamo običan i mediteranski somun, a u narednom periodu ćemo širiti ponudu u ovoj kategoriji. Prošle godine smo pokrenuli proizvodnju pomalo zaboravljenog peciva – kajzerica, koje su prema svim pokazateljima postale hit na tržištu. Nedavno smo obogatili i ponudu svežeg peciva na tržištu novim slatkim i slanim ukusima, zaista smo zadovoljni indeksom rasta koji prodaja ovih proizvoda beleži.

Od početka poslovanja na srpskom tržištu najviše ste bili orijentisani na hleb, da li će se u ovoj i narednoj godini taj fokus širiti? Da li u vašem asortimanu postoje neke kategorije za koje smatrate da nisu još uvek ostvarile svoj puni potencijal?
Srbija je zemlja u kojoj se jede mnogo hleba, pa je logično što je naš fokus godinama bio upravo na hlebu. Uspeli smo da uspostavimo jednak kvalitet poroizvoda na teritoriji cele zemlje i sada polako fokus pomeramo ka ostalim pekarskim proizvodima, tu pre svega mislim na pecivo. Svakako da mnoge kategorije imaju potencijal, pre svega mislim na kategoriju domaćeg i pakovanog hleba. Potrošači se polako odriču bele vekne i okreću ka drugim vrstama hleba, što je u skladu sa promenama u navikama o kojima smo govorili.

Na koji način brinete o bezbednosti proizvoda?
Počeli smo sa stotinak radnika, a u Don Donu danas radi ili sa Don Donom sarađuje oko 1.500 ljudi. Za kratko vreme postali smo veliki sistem. To podrazumeva da se na svim nivoima i u svim procesima moraju poštovati jasna pravila i procedure. Poslujemo u skladu sa najvišim standardima za bezbednost i kvalitet, ali ne samo na papiru. U našem sistemu jasno se zna ko šta radi i na koji način. Zna se kako se skladište i distribuiraju sirovine, vrše se stroge kontrole sirovina i tehnike, poštuju se procedure u proizvodnji, pažljivo se pakuje i distribuira proizvod, unapređujemo mesta prodaje i brinemo o načinu izlaganja hleba. Kada imate 5.000 isporučnih mesta na nivou cele Srbije, za proizvodnju potrošite dnevno gotovo 180t brašna, sve ovo može izgledati teško. Zato insistiramo da se svi aspekti proizvodnje poštuju, kako bismo eventualne greške sveli na minimum.

Kakve su ambicije Don Dona u nekoliko narednih godina?
Teško je precizno odgovoriti na ovo pitanje. Don Don je došao na tržište kao strateški ulagač sa jasnom vizijom. Mnogo rada iza nas dovelo nas je na lidersku poziciju. Ipak, postati lider je teško, a ostati na liderskoj poziciji je još teže. Želimo da i dalje budemo oni koji diktiraju trendove, da budemo oni koji konkurenciji postavljaju teške zadatke, a to podrazumeva stalno menjanje, stalno usavršavanje i stalna ulaganja uz brigu o bezbednosti i kvalitetu koje uporno pominjem. Na ovaj posao gledamo dugoročno, tako i postavljamo ciljeve. U narednih nekoliko godina nastavljamo sa ulaganjima, otvaranjima novih radnih mesta i širenjem na inostranim tržištima. Kada se vidimo za nekoliko godina, nadam se da ću vam pričati o tome kako smo daleko dogurali.