(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 231, oktobar/novembar 2025)

DA LI STE ZA JOGURT, MLEKO ILI SIR?

Kako se tehnologija hrane razvija, mleko i mlečni proizvodi dobijaju nove oblike, ukuse i dodatke – uključujući korisne bakterije koje podstiču zdravlje digestivnog sistema. Prodavnice nude sve raznovrsniji izbor, a vitrine sa mlečnim proizvodima postaju sve bogatije.

Analiza NielsenIQ

Ana Nikolić
Client Service Executive,
NielsenIQ

Mleko je izuzetno bogat izvor hranljivih sastojaka neophodnih za pravilan rast, razvoj i funkcionisanje ljudskog organizma. Osim majčinog mleka, ljudi koriste i mleko ovce, koze, bivola, pa čak i kobile, ali najčešće i u najvećoj meri – kravlje mleko. Upravo ono predstavlja osnovu ishrane najmlađih, ali i važan deo svakodnevne ishrane odraslih.
Preradom mleka nastaju brojni ukusni i zdravi proizvodi: kiselo mleko, jogurt, kefir, sir, maslac, kajmak, pavlaka… Mleko se koristi i kao sastojak u pripremi mlečnih hlebova, sladoleda, čokolade, raznih testa i slatkiša, obogaćujući ih hranljivim vrednostima i punim ukusom.
Za mnoge, jutarnji obrok je nezamisliv bez barem jednog mlečnog proizvoda.
U svetu punom promena, jedno ostaje nepromenjeno – čovekova iskonska ljubav prema mleku.
Zbog svega pomenutog važno je videti i kakva je prodaja mlečnih proizvoda – mleka, jogurta i sira – u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje NielsenIQ, dobijeni analizom tržišta u periodu od oktobra 2024. do septembra 2025. godine.

MLEKO
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen pomenuti period (oktobar 2024 – septembar 2025), u Srbiji je uočljiv blagi pad prodaje mleka, u odnosu na prethodno posmatrani period količinski 1,4%, vrednosno 3,3 %.
Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih mleko stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen pad vrednosne prodaje, osim u velikim prodavnicama.

Po regionima
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja mleka najveća je u Vojvodini (31,6%), potom u Beogradu (27,5%), u jugoistočnoj Srbiji iznosi 21,2%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji (19,7%.)

Količinska prodaja
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje mleka, po tom kriterijumu takođe prednjači Vojvodina sa 32%, potom ide Beograd sa 26%, sledi regija jugoistočne Srbije sa 22%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 20%.

Po kanalima prodaje
Ako posmatramo kanale preko kojih mleko stiže do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike, srednje i male prodavnice, najviše ovog proizvoda prodato je u supermarketima (vrednosno 43,9%, količinski 46%), slede velike prodavnice (vrednosno 20,9%, količinski 20,8%), dok je najmanje mleka prodato u hipermarketima (vrednosno 2,8%, količinski 2,7%).

Vodeći igrači
Kada govorimo o najvećim proizvođačima mleka, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Ljubljanske Mlekarne, Mlekara Šabac i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzima 89,7% vrednosnog i 89,3% količinskog udela u ukupnoj prodaji mleka na srpskom tržištu, u analiziranom periodu.

Po tipu proizvoda
Za analizu prodaje mleka važna je i njegova podela po segmentu na: tečno UHT pasterizovano mleko (liquid milk/UHT), tečno pasterizovano mleko (liquid milk pasteurized), tečno aromatizovano mleko UHT (liquid flavored milk – UHT), tečno sveže aromatizovano mleko (liqui flav mlk/fresh). Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda po vrednosti ima tečno UHT pasterizovano mleko sa 55,1%, potom sledi pasterizovano mleko sa 25,6%. Aromatizovana mleka u prodaji učestvuju sa 19,3% vrednosnog i 9,5% količinskog udela.

Po nivou mlečne masti
U analizu prodaje mleka uključena je i njegova podela po nivou mlečne masti na: mleko sa 2,8% masti, mleko sa 1,5% masti, mleko sa 1% masti, mleko sa 2% masti itd. U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato mleka sa 2,8% masti i na njega u ukupnoj prodaji otpada 57,7% vrednosnog i 65,6% količinskog udela. Na drugom mestu je mleko sa 1% masti, na trećem mleko sa 1,5% masti, a na četvrtom ono sa 2% mlečne masnoće.

Po ukusu
Takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste podela ovih proizvoda po ukusu na: belo mleko (white milk), čokoladno mleko (chocolate), mleko s ukusom vanile (vanilla), mleko s ukusom jagode (strawberry), biskvit (biscuit)… Podaci govore da, u posmatranom periodu u Srbiji, ubedljivo najveću prodaju beleži obično belo mleko bez dodatih ukusa i na njega otpada 80,7% vrednosnog i 90,5% količinskog udela. Čokoladno mleko učestvuje sa 16,9% vrednosne i 8,7% količinske prodaje u ukupnoj prodaji, slede mleko s ukusom vanile i ono s ukusom kafe, ali sa znatno manjom vrednosnom i količinskom prodajom.

Po tipu i veličini pakovanja
U analizu je uključena i podela mleka po tipu pakovanja na: tetrapak (cartons), flaše (bottles) i kese (bags). Najveći udeo u prodaji ima mleko u tetrapaku (vrednosno 66,2% i količinski 69,8%), potom mleko u flašama (vrednosno 32% i količinski 28,1%) i najmanje mleko u kesama (vrednosno 1,8% i količinski 2,2%).
Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste i njegova podela po veličini pakovanja. Najviše mleka prodato je u pakovanju od 1l (vrednosno 53,6% i količinski 60,5%), potom od 1,5l (vrednosno 12,7% i količinski 15%). Sva ostala pakovanja mleka, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.

JOGURT
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od oktobra 2024. do septembra 2025. godine, u Srbiji je uočljiv pad ukupne vrednosne prodaje jogurta, u odnosu na prethodno posmatrani period, vrednosno 0,2%, dok količinski beleži pad od 2,4%.
Značajno je pomenuti da je u vezi sa kanalima preko kojih jogurt stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen pad količinske prodaje, osim u velikim prodavnicama.

Po regionima
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja jogurta najveća je u Beogradu 32,3%, u Vojvodini iznosi 25,8%, u zapadnoj Srbiji je 22,3% dok je najmanja u jugoistočnoj Srbiji 19,6%.
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje jogurta, po tom kriterijumu prednjači region Beograda sa 30,6%, na drugom mestu je Vojvodina sa 25,4%, sledi zapadna Srbija sa 23,4%, dok je na poslednjem mestu jugoistočna Srbija sa 20,6%.

Po kanalima prodaje
Posmatrajući kanale preko kojih jogurt stiže do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnice, srednje prodavnice i male prodavnice, najviše ovih proizvoda prodato je u supermarketima (vrednosno 46,6%, količinski 46,2%), slede velike i srednje prodavnice, dok je najmanje ovih proizvoda u posmatranom periodu prodato u hipermarketima.

Vodeći igrači
Kada govorimo o najvećim proizvođačima jogurta, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Milk House SR, Mlekara UB i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzima 89% vrednosnog i 90,6% količinskog udela u ukupnoj prodaji jogurta na srpskom tržištu.

Po nivou mlečne masti
Za analizu prodaje jogurta važna je i njegova podela po nivou masti na: jogurt sa 2,8% masti, jogurt sa 1% masti, jogurt sa 3,2% masti, jogurt sa 0,5% masti… Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda ima jogurt sa 2,8% mlečne masti, na koji odlazi 50,7% vrednosnog i 58,3% količinskog udela, slede jogurt sa 0,9% mlečne masti i jogurt sa 9%, pa 1% mlečne masti.

Po tipu pakovanja
Takođe, u analizu prodaje ovih proizvoda uključena je i njihova podela po tipu pakovanja na: boce (bottles), čaše (cup), tetrapak (cartons), kantice (buckets), kese (bags), činije (bowl). U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato jogurta u flašama, na njih u ukupnoj prodaji otpada 42,8% vrednosnog i 55,3% količinskog udela, potom jogurta u čaši i jogurta u tetrapaku.

Po veličini pakovanja
Na kraju, takođe važna za analizu prodaje jogurta jeste i podela ovih proizvoda po veličini pakovanja. Najviše jogurta prodato je u pakovanju od 1.000g/ml (vrednosno 25,8% i količinski 29,1%), zatim od 1.500g/ml, 180g/ml, potom pakovanja od 400g/ml i 150g/ml. Sva ostala pakovanja jogurta, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.

SIR
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od oktobra 2024. do septembra 2025. godine, u Srbiji je uočljiv blagi rast prodaje sira, u odnosu na prethodno posmatrani period, i to – vrednosno 0,8%, a količinski 0,4%.
Značajno je navesti da u vezi sa kanalima preko kojih sir stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica, u odnosu na prethodno posmatrani period, svi kanali beleže vrednosni i količinski pad, osim supermarketa i velikih prodavnica.

Po regionima
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sira najveća je u Beogradu 38%, u Vojvodini iznosi 26,7%, u jugoistočnoj Srbiji 20%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji 15,3%.
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje sira, po tom kriterijumu takođe prednjači region Beograda sa 34,9%, na drugom mestu je Vojvodina sa 26,3%, sledi jugoistočna Srbija sa 22,4%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 16,4%.

Vodeći igrači
Kada govorimo o najvećim proizvođačima sira, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Bayerische Milchindustrie BMI, Imlek, Lactalis, Mlekara Šabac, Savencia. Ovih pet proizvođača zauzima 73,3% vrednosnog i 72% količinskog udela u ukupnoj prodaji sira na srpskom tržištu.

Po tipu proizvoda
Za analizu prodaje sira važna je i njegova podela po segmentu na: beli sir (white cheese), žuti sir (yellow cheese), topljeni sir (processed cheese), specijalitete (specialities). Najveću prodaju na našem tržištu, u ukupnoj prodaji ovih proizvoda, ima beli sir, na koji otpada 50,5% vrednosnog i 63% količinskog udela. Žuti sir je na drugom mestu sa 35,8% vrednosnog i 28% količinskog udela, treći je procesirani sir – sa 12,4% vrednosnog i 8,5% količinskog udela, dok sirevi specijaliteti imaju 1,3% vrednosnog i 0,5% količinskog udela.

Po nivou mlečne masti
Kada govorimo o nivou masti, važnom za analizu prodaje ove mlečne kategorije, sireve delimo na: one sa 45% mlečne masti, one sa 70% mlečne masti, sa neodređenim procentom mlečne masti, sa 35%, 48% masti itd. Na srpskom tržištu je, u posmatranom periodu, najviše prodato sira sa 45% mlečne masti i na njega odlazi 45,7% vrednosne i 44,2% količinske prodaje.

Po tipu pakovanja
Još jedna podela, važna da prikaže prodajne trendove na tržištu sira, jeste njegova podela po tipu pakovanja na: okrugle kutije s poklopcem (tub), vakuumirana pakovanja (vacuum packed), kese (bags), neupakovani (no package), kutije (boxes), konzerve (tins), kantice (buckets), čaše (cup), u omotu (wrapped), rolne (roll pack), tetrapak (cartons). Na srpskom tržištu, u posmatranom periodu, najviše je prodatog sira u okruglim kutijama s poklopcem i na njih odlazi 39,1% vrednosnog i 46% količinskog udela. Slede vakuumirani sirevi, dok sva ostala pakovanja u ukupnoj prodaji imaju znatno manji vrednosni i količinski udeo.

Po veličini pakovanja
Na kraju, takođe važna za analizu prodaje sira jeste i podela po veličini pakovanja. Najviše ovih proizvoda prodato je u pakovanju od 1.000g (vrednosno 26,4% i količinski 26,9%), pakovanju od 250g (vrednosno 12,8% i količinski 11,2%) i od 200g (vrednosno 6,7% i količinski 5,3%), te u pakovanju od 500 i 150g. Sva ostala pakovanja sira, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovih proizvoda na srpskom tržištu u posmatranom periodu.