NEMAČKA: BIZNIS U VREME PANDEMIJE

24.03.2020-planiranje

Ceo svet je u karantinu. Mnogi se pitaju šta to znači za poslovanje i kako je moguće predvideti i umanjiti posledice ovakve situacije. Na ovo pitanje pokušao je da pruži pragmatičan odgovor i poznati stručnjak Martin Kril, direktor nemačke istraživačko-konsultantske kuće Hager Unternehmensberatung GmbH. Njegov autorski tekst vam prenosimo u celosti:

Virus corona snažno udara nemačku ekonomiju bacajući na kolena veliki broj kompanija. Berze beleže konstantan pad, cele industrije staju, uvodi se skraćeno radno vreme. Mnoge grane ekonomije su u vanrednom stanju. Posledice su već dramatične.

Cela situacija izgleda kao rat bez vidjivog neprijatelja.

Ipak, najveći broj kompanija čini sve što mogu kako bi izašli na kraj sa teškom situacijom. Snabdevaju svoje kupce, “krpe” nepouzdani lanac snabdevanja, održavaju svoje poslovne aktivnosti najbolje što mogu.

Pojedini sektori (kao turizam i ugostiteljstvo) neizbežno beleže nezapamćeni krah. Ali mnogi drugi sektori ne bi smeli da dozvole sebi da virus u potpunosti rukovodi njihovim ekonomskim aktivnostima. Naravno, prioritet mora biti usklađivanje sa merama za zaštitu zdravlja. Ali neželjeni nametnuti prekidi u dnevnom poslovanju takođe otvaraju i priliku za investiranje u trening zaposlenih, kao i za promišljanje i razvijanje novih strategija. Tačno je da niko ne zna koliko dugo će ovaj virus nastaviti da utiče na naše živote. Niko ne može ni da predvidi koliki će biti prodajni gubici. Ali jedno je sigurno: život će nastaviti da teče – poslovni život, takođe – nakon korone. Imajući to na umu, uz potpunu posvećenost zaštiti zdravlja, veoma je važno da kompanije nastave da promišljaju. Da preispitaju poslovne modele koje su zavoleli i na koje su navikli. I konačno, da se uhvate u koštac sa implementacijom ili finalizacijom digitalizacije.

Nema nikakve sumnje da će prva stvar koju će lideri kompanija svih veličina (uključujući i mala i srednja preduzeća) morati da urade, biti osiguravanje opstanka sopstvene kompanije. Ovo uključuje obezbeđivanje dobijanja svake vrste pomoći od države, pregovore o otplati dugovanja, slanje zaposlenih na raniji odmor ili skraćivanje radnog vremena. Ali srednjeročno i dugoročno planiranje zahteva razmišljanje u ciklusima od 6 do 12 meseci. Da li je ovo apsurdno? Nikako! Možda je neuobičajeno da se tako razmišlja, ali je to razuman način gledanja u napred – čak i kada se ova faza okonča. Ponekad su lična, ekonomska, ili, kao sad – globalna kriza, direktna pretnja, ali one mogu biti i prilika za reorjentaciju. U ovako teškoj situaciji, koja sa sobom povlači drastična ograničenja za sve, svako od nas bi, takođe, trebalo da se posveti i planiranju.

Ako se samo zavalite u svoje fotelje i čekate da sve ovo prođe, ili prosto zabijete glavu u pesak, to će značiti vašu ekonomsku propast. Vreme je da živnete i pogledate u napred!

Izvor: pressebox.de