Pasta za zube, piling, gnojivo… mnogi proizvodi koji sadrže mikroplastiku uskoro više neće smeti da se prodaju u EU. Kakav će to imati uticaj i šta to znači za industriju i potrošače?

19. X 2023 | Bilo u dubinama mora ili na planinskim vrhovima, u hrani, u pitkoj vodi ili u našoj krvi: samo je nekoliko mesta na kojima do sada nije pronađena mikroplastika. UN procenjuje da je broj mikroplastičnih čestica u međuvremenu postao veći od broja zvezda u našoj galaksiji.

Mikroplastika se može širiti vazduhom, vodom ili tlom i ne može se ukloniti nakon što uđe u okruženje. Budući da se ne razgrađuje prirodno, može vekovima da predstavlja pretnju životinjama i biljkama i da, posledično, uđe i u prehrambeni lanac. Kakve to tačno posledice može imati na naše zdravlje još uvek nije dovoljno istraženo.

Prema validnim procenama, svake godine se, samo na teritoriji Evropske unije, oko 42.000t mikroplastike namerno dodaje određenim proizvodima.

“Zato je toliko važno zaustaviti ispuštanje u okruženje”, kaže Johanna Bernsel, portparol Evropske komisije.

Evropska komisija je usvojila mere u skladu s propisima REACH kada je reč o štetnim hemikalijama. To znači da će u EU biti zabranjena prodaja mikroplastike i proizvoda u koje je ona namerno dodata.

Na koje proizvode utiče zabrana mikroplastike?

Novom zabranom mikroplastika je definisana kao “čestice sintetičkog polimera manje od pet milimetara koje su organske, netopive i nerazgradive”. One se nalaze u brojnim proizvodima, uključujući šminku, kozmetiku, proizvode za čišćenje, svetlucave proizvode, pesticide, gnojiva, igračke, lekove i granulate za veštačke sportske površine. Čestice mikroplastike deluju, na primer, kao abrazivne čestice u pastama za zube ili pilinzima ili utiču na konzistenciju tečnosti kao vezivna sredstva.

Novo pravilo se ne odnosi na građevinske materijale koji sadrže mikroplastiku, ali je ne oslobađaju, kao ni na proizvode koji se koriste za industrijska postrojenja. Međutim, proizvođači imaju obavezu da prijavljuju procenjene emisije mikroplastike na godišnjem nivou i da pruže uputstva o korišćenju i odlaganju proizvoda kako bi se sprečilo ispuštanje mikroplastike u okruženje.

Zabrana se odnosi na proizvode proizvedene unutar EU, ali i na uvoz onih proizvoda koji sadrže mikroplastiku.

“U tom smislu se podstiče inovativna snaga evropske industrije”, kaže Bernsel.

Kada pravila EU-a o mikroplastici stupaju na snagu?

Za neke proizvode, uključujući mikrozrnca, šljokice i neke kozmetičke proizvode, zabrana prodaje primenjivaće se od sredine oktobra. Za ostale proizvode postoji prelazno razdoblje od četiri do dvanaest godina, u zavisnosti od kompleksnosti proizvodnje i dostupnosti odgovarajućih alternativa mikroplastici.

Prelazno razdoblje od osam godina primenjuje se na materijale za punjenje kao što su granule koje se koriste na sportskim terenima, kako bi se operaterima dalo vremena da pređu na alternative. Podnim oblogama većine postojećih sportskih objekata će u tom razdoblju isteći rok trajanja, pa će u svakom slučaju biti zamenjene.

Postoji li alternativa mikroplastici?

Marc Kreutzbruck, šef Instituta za tehnologiju plastike na Univerzitetu u Štutgartu, kaže da ne postoje zamene koje nam mogu pomoći u postizanju klimatskih ciljeva a koje su bolje od plastike.

“Nažalost, to je tako jer je plastika materijal koji se može oblikovati na vrlo niskim temperaturama”, kaže on. “Bez obzira da li je reč o metalu, keramici ili staklu, svi drugi materijali zahtevaju mnogo više energije za proizvodnju. A energija se može izjednačiti s emisijom CO2”.

On smatra da je jasno je ovde reč o o odgovornosti i održivosti.

“Moramo da dostignemo 100% recikliranja. Plastika nije jednokratna roba, već reciklirana roba koju treba skupljati jer je zaista vredna i to mora ući u svest ljudi”, kaže on.

Postoje i drugi pristupi kao što je korišćenje biorazgradive plastike, koja se brzo razgrađuje kada se ispusti u okruženje. Međutim, ona zasad ima vrlo mali tržišni udeo, a i ne može se koristiti za sve proizvode, posebno za kompleksne poput proizvode za pakovanje hrane.

Bernsel, sa druge strane, kaže da je za pronalaženje održivih alternativa potreban zajednički napor političara, industrije i istraživačke zajednice. Ona je uverena da će zabrana pružiti potrebne podsticaje za to.

“Verujemo da budućnost hemijske industrije leži u naglašavanju održivosti i održivih alternativa. Ovo je prilika za evropsku industriju da bude na čelu razvoja prema većoj održivosti i inovacijama. Tako možemo da sačuvamo svoju konkurentsku prednost”, kaže Bernsel.

Kakve će posledice imati zabrana mikroplastike?

Kao deo akcijskog plana ‘Zero Pollution’, EU se obavezala da će postići 30-postotno smanjenje otpada od mikroplastike do 2030. godine. Nova uredba prvi je korak prema ostvarenju tog cilja.

Očekuje se da će zabrana sprečiti ispuštanje oko pola miliona tona mikroplastike u okruženje, ali Kreutzbruck kaže da se mora učiniti mnogo više.

“Važno je razumeti koliko je veliki udeo mikroplastike u kozmetici: mereno ukupnim unosom plastike, on se kreće oko 1%. To znači da je dobro da se ove mere preduzimaju, ali one su samo grebanje po površini”, kaže on.

U budućim koracima i merama, EU bi takođe mogla da zabrani mikroplastiku koja se nenamerno ispušta, na primer, trošenjem automobilskih guma tokom vožnje ili pranjem odeće.

Bernsel se nada da bi nova regulativa o mikroplastici u EU mogla pdstaći i druge regione širom sveta da usvoje slične propise.

“Naravno da ne možemo propisati pravila za druge zemlje ili regione u svetu. Ali davanje ekoloških primera od strane EU pokazalo se vrlo uspešnim u drugim područjima u prošlosti”, kaže Bernsel.

_{Izvor: dw.com / Anne-Sophie Brändlin}