(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 194, februar 2022)

Web 3.0 je nova faza u razvoju interneta koja upravo nastupa, a čije su osnovne karakteristike sledeće: decentralizacija funkcija i podataka, anonimnost i digitalno označavanje (tokenizacija).

Neko naziva evoluciju interneta Web 3.0, a neko je zove čak i ‘revolucijom’. Pojam revolucije se čak čini nešto prikladnijim zato što su promene ogromne, a drugo, revolucionarno velike. Pri tome, one nisu samo tehničke i konceptualne prirode, već su društvene, pa čak i filozofske, jer zadiru u sve pore našeg života i sigurno će obeležiti ovu, kao i nadolazeće godine.

U tom revolucionarnom događanju naravno da ni trgovina nije izuzeta, štaviše, ona je jedna od industrijskih grana koja je najviše pogođena.

web 1 –> web 2 –> web 3

Da bismo pojasnili promene koje se upravo događaju moramo krenuti od vremena pre interneta. Informacija je tada bila centralizovana i mogli smo je konzumirati samo na određenim mestima i na određeni način. U tom periodu informacije su bile dostupne od strane medijskih kompanija, odnosno, izdavačkih kuća koje su izdavale novine ili/i kreirale i emitovale razne informativne priloge. Štampani mediji, televizija i radio su bili osnovni mediji koji su se koristili, međutim, kada se pojavio internet u svojoj prvoj verziji, web 1.0, tada se mesto proizvodnje i konzumiranja informacija decentralizovalo. Informacije su odjednom postale prisutne i pristupačne na više mesta, a ne samo u okviru medijskih kompanija. Pojavile su se nove kompanije, univerziteti i udruženja koji su putem interneta omogućili pristup informacijama svima. Ovaj period se primećuje od 1991. pa sve do 2005. godine. Tehnički gledano, u ovom periodu su informacije bile statične tj. ‘read only’, a baze podataka se nisu koristile, dok je konzument informacije bio ciljani kupac.

Druga faza interneta je nastala 2005. godine i traje sve do danas. Ovu fazu karakterišu dinamički sadržaji i centralizovani podaci. Centralizacija podataka je u rukama kompanija koje kreiraju aplikacije za proizvodnju dinamičkih sadržaja, odnosno, za interakciju sa korisnicima. Vreme u kojem danas živimo je vreme socijalnih mreža i nalazi se u rukama gigantskih kompanija koje imaju milijarde korisnika. Produkt u ovoj fazi je sam korisnik, a njegova najveća vrednost je njegova pažnja i podaci koji se stiču kroz njegovu interakciju sa sadržajima. Sam korisnik ne poseduje te podatke koje je sam generisao već korporacija koja postavlja datu aplikaciju korisnicima na raspolaganje.

Šta se sa našim podacima stvarno događa mi ni ne znamo, čak ne znamo ni koje sve podatke o nama neko poseduje.

Web 3.0 je nova faza koja upravo nastupa, a čije su osnovne karakteristike sledeće: decentralizacija funkcija i podataka, anonimnost i digitalno označavanje (tokenizacija).

U ovom kontekstu, svako postaje vlasnik svojih podataka i to čak toliko da ih može monetarizovati po želji. Digitalno označavanje i korišćena tehnologija omogućuju upotrebu ‘pametnih ugovora’ koji omogućuju sasvim novi način interakcije između jedinki, jednoznačno dokazivanje vlasništva i trgovinu sa označenim sredstvima, bilo da su digitalno-virtuelna ili realna.

Tehnologija koja ovo omogućuje je blockchain, a moderni nazivi kao što su ‘kriptovaluta’ i ‘NFT’ su samo neke od primena koje, između ostalog, menjaju lice sveta kakav smo poznavali do sada. Još interesantniji pojam koji se zasniva na ovim, prethodno navedenim, je ‘Metaverse’.

Blockchain, kriptovalute i NFT

Nakon uvoda o evoluciji interneta naše istraživanje aktuelnih promena u trgovini nas dovodi do definisanja tehnologije blockchaina i nekih od aspekata njene primene.

Sažeto u jednu rečenicu, blockchain je decentralizovana baza podataka u koju se podaci upisuju na kodiran i nepromenljiv način. Podaci koji su sadržani u blockchainu se nalaze istovremeno i na svim računarima koji su učesnici, odnosno, korisnici ove tehnologije. Gotovo ih je nemoguće manipulisati jer je veoma teško manipulisati istovremeno sa mnogo računara u ovoj mreži. Kriptovaluta je prihvaćeni sistem vrednosti digitalnih transakcija koje se nalaze u blockchainu. Iako je najpoznatiji zastupnik Bitcoin, u ovom momentu postoji više od 4.000 različitih kriptovaluta. Dakle, Bitcoin i ostale kriptovalute su decentralizovane valute, odnosno, sredstva plaćanja implementirana na blockchain tehnologiji.

Na samom kraju nam ostaje da definišemo NFT

NFT (non fungible token) je nepromenljivi digitalni sertifikat (token) vlasništva. Uglavnom se radi o vlasništvu nad digitalnim sredstvima, ali primena nikako nije ograničena samo na digitalni svet. NFT-ovi se mogu prodavati, odnosno, prenositi iz ruke u ruku i mogu biti vezani za tzv. pametne ugovore koji na neki način uslovljavaju i definišu detalje razmene vrednosti tj. vlasništva.

Zvuči komplikovano, ali u principu nije. Na internetu postoji niz izvora putem kojih se može besplatno detaljnije edukovati o ovoj temi. Jedan od izvora idealan za početnike i one bez tehničke osnove je i naše besplatno školovanje o kojem više informacija možete pronaći ovde: www.crypto-fans.online.

Blockchain u trgovini

Ova tehnologija već neko vreme nalazi svoju primenu u trgovini. Jedan od uobičajenih područja je lanac snabdevanja (supply chain) u kojem se pomoću ove tehnologije lako može pratiti poreklo robe, lanac vlasništva i mnogi drugi detalji produkata.

Na primer, jedan od najvećih svetskih trgovaca, francuski Carrefour, uspešno koristi ovu tehnologiju za informisanje kupaca o detaljima porekla proizvoda. S obzirom na nepromenljivost ovih podataka, poverenje kupaca je daleko veće u odnosu na druge tehnologije.

Ova tehnologija je u oblasti lanca snabdevanja već odavno u upotrebi i kod Walmarta, Home Depota i mnogih drugih. Neki drugi trgovci, kao na primer, LVMH grupa (njihovi poznati brendovi su Louis Vuitton i Christian Dior) koriste blockchain i za jedinstvenu identifikaciju njihovih proizvoda.

Osim navedenih primera, blockchain tehnologija se koristi i u nabavnom procesu, analizi podataka kupaca i mnogim drugim sferama poslovanja.

U poslednjih nekoliko meseci se ova tehnologija počela koristiti čak i u platežnom procesu. Sve veći broj modernih POS aplikacija podržava plaćanje kriptovalutom. Ova činjenica predstavlja već neku vrstu revolucije s obzirom na to da je tema plaćanja centralizovano kontrolisana od strane centralnih banaka i država, a kriptovalute su kompletno zasnovane na decentralizovanom sistemu.

Primena NFT-a u trgovini

NFT-ovi otvaraju dodatne, neopisivo velike, mogućnosti za trgovce. Trenutno vlada prava ‘pomama’ za NFT-ovima u kontekstu digitalnih umetničkih dela. Neretko se događa da cene određenih digitalnih umetničkih dela dostignu milionske iznose.

Osim toga, ova tehnologija omogućava i trgovinu tim digitalno-virtuelnim objektima. Tako se, na primer, lako može prodati ili kupiti luk i strela iz video igrice, šešir vlastitog junaka ili virtuelna hrana potrebna junacima određene video igre. To se može čak uraditi i za vreme kupovine hrane u obližnjem supermarketu direktno na blagajni.

Inovativni proizvođači POS softvera su već implementirali ovakve funkcije u svoje aplikacije. Jedan od poslednjih primera je Shopify.

Ovaj trend menja u nekim slučajevima i kompletnu strategiju trgovca. Tako, na primer, GameStop otvara jedno posebno informatičko odeljenje koje implementira digitalnu prodajnu platformu (market place) za prodaju digitalnih proizvoda iz video igrice. Naravno, ovde se radi o NFT-ovima. Ovo je odličan primer na kome se lako može primetiti kakav uticaj ovako nešto ima na lanac snabdevanja, nabavku, prodaju i naplatu novih proizvoda.

Ovim se ova fantastična priča, koja se upravo događa, ne završava. NFT tehnologija omogućava implementaciju pametnih ugovora, a pametni ugovori otvaraju, opet, nove i neslućene mogućnosti. Jedan od primera su koncepti za povećanje odanosti kupaca.

Trgovci mogu da izdaju NFT-ove koji sa sobom nose pametni ugovor koji omogućava pristup posebnoj aplikaciji, donosi određene popuste ili sadrži neke druge benefite za vlasnika tog tokena. Velika prednost ovakvih NFT tokena je što ih vlasnik može prodati dalje ili čak iznajmiti i kroz to čak osigurati i dodatno primanje.

Interesantan primer je restoran Flyfish club u Njujorku. U njemu je rezervacija stola, a time i ulazak u restoran jedino moguć ako posedujete određeni NFT token. Isti ovaj token vlasnik može da iznajmi i nekome drugom u periodu kad on sam ne želi da poseti ovaj restoran.

I na kraju, ne možemo pričati o primeni NFT-a u trgovini, a da ne spomenemo Metaverse.

A kad ga spomenemo čitava ova ‘naučna fantastika’ dobija jednu još veću razmeru.

Metaverse i lice trgovine

Metaverse nije ninovo šta drugo nego virtuelni svet kome korisnik pristupa koristeći posebne uređaje pod nazivom VR ili AR naočare. Ovi digitalni i virtuelni svetovi su najpoznatiji iz sveta video igrica tako da nije začuđujuće da su upravo ovi digitalni svetovi u ovom momentu najrazvijeniji i najpopularniji kao Metaversi. Spomenimo samo dva Metaversa koja trenutno dominiraju svetom. To su Decentraland i Sandbox. U njima i u mnogim drugim Metaversovima korisnik može da kupi virtuelnu zemlju, da na njoj sagradi šta želi, ili u slučaju trgovca, da otvori svoju virtuelnu radnju.

Neki od vodećih svetskih trgovaca su to već i uradili. Odličan primer su H&M i Samsung koji su pre samo nekoliko nedelja otvorili digitalna vrata svojih novih radnji.

Sve što se poseduje u Metaversu je zasnovano na NFT-ovima tako da vrede sve one tehničke prednosti koje smo malopre spomenuli. Time su moguće i kupovina i prodaja.

Upravo ove efekte trgovci koriste za proširenje svog asortimana ili za kreiranje nekih sasvim novih digitalnih produkata.

Ne smemo zaboraviti da se u tim digitalnim svetovima koristi kriptovaluta kao sredstvo plaćanja. Većina njih čak ima i svoje kriptovalute koje važe samo u njihovim Metaversovima. Jedan od primera je Decentraland sa kriptovalutom Mana.

Kolika je važnost ovog novog događanja pokazuje i činjenica da je gigantska kompanija Facebook nedavno promenila svoje ime u Meta. To jasno govori koja strategija će obeležiti budućnost ove kompanije, a time i budućnost svih nas. Ta strategija je sigurno strategija blockchaina, NFT-ova i Metaversa.

Darko Pavić
Twitter: @pavicdarko