(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 55, decembar 2008)

IZ VODENIH DUBINA

Na tržištu Srbije najprodavanija je panirana riba i ona je učestvovala sa 41,8 odsto u ukupno nabavljenoj količini smrznute morske hrane u periodu avgust/septembar 2008. godine.

Riba i plodovi mora predstavljaju veoma važan deo zdrave ishrane. Oni sadrže viskoko kvalitetne proteine i druge hranljive materije, nizak nivo masti i omega 3 masne kiseline. Međutim, kao kod bilo koje vrste hrane, veoma je važno da se sa njom rukuje bezbedno kako bi se umanjio rizik od bolesti. Trenutno je javnost još uvek naklonjenija svežoj ribi, međutim zamrznuta riba može biti boljeg kvaliteta, s obzirom da je riba koja se prodaje kao sveža često stara i po nekoliko dana, a u savremenim uslovima ulov se može obraditi i zamrznuti na samom brodu. Termin ’sveže’ u industriji morske hrane podrazumeva da riba nikada nije zamrzavana, od njenog ulova do trgovine. Ona se rashlađuje dok ne stigne do krajnjeg potrošača. U stvarnosti, termin sveža riba se izjednačava sa kvalitetom. Zaista, riba ulovljena i pojedena istog dana bi imala visok kvalitet, međutim, ukoliko bi stajala rashlađena desetak dana, sigurno je više ne bismo smatrali svežom.Sa najnovijim tehnološkim napretkom, ribarske flote su opremljene da očiste i brzo zamrznu ulov, gotovo nekoliko trenutaka po njegovom hvatanju. Primenom metode brzog zamrzavanja, već na brodovima ribe i plodova mora se podvrgavaju veoma niskim temperaturama (- 40 stepeni) i u kratkom roku zamrzavaju, tako da se formiraju manji kristali vode unutar ćelija, nego što je to slučaj kod postepenog zamrzavanja. Na ovaj način ćelijska struktura se ne remeti, a riba i plodovi mora zadržavaju kvalitet i hranljive karakteristike.

MEMRB analiza tržišta
MEMRB se bavi praćenjem maloprodaje u segmentu proizvoda široke potrošnje. Kompanija pokriva maloprodajne kanale, koristeći klasičnu metodologiju maloprodajnog inventarisanja koja podrazumeva mesečne ili dvomesečne posete stalnom i reprezentativnom panelu (uzorku) maloprodajnih objekata u cilju prikupljanja informacija o zalihama, nabavci, cenama i kombinuje ih sa skeniranim podacima iz lanaca sa kojima sarađuje. MEMRB prati kategoriju smrznute ribe i plodova mora na tržištima Srbije i Crne Gore. U analizi koja sledi posmatramo tržište smrznute morske hrane u Srbiji u periodu od avgusta 2007. do septembra 2008. godine.
Na tržištu Srbije najprodavanija je panirana riba i ona je učestvovala sa 41,8 odsto u ukupnoj količini smrznute morske hrane koju su trgovci nabavili u periodu avgust/septembar 2008. godine. Cela riba predstavlja sledeći tip smrznute morske hrane prema značaju i njeno količinsko učešće u nabavkama trgovaca u istom periodu je iznosilo 25,7 odsto, dok su riblji fileti ostvarili 25,5 odsto učešća. Najmanje učešće u nabavljenim količinama imaju plodovi mora, koje je u periodu avgust/septembar 2008. godine iznosilo sedam odsto.
Kada se posmatra prodaja zamrznute morske hrane prema tipu pakovanja, daleko najveće nabavljene količine ostvarili su proizvodi upakovani u kese i njihov udeo u nabavkama u periodu avgust/septembar 2008. godine iznosio je 57,1 odsto. Od većeg značaja su i proizvodi upakovani u kutije (38,9 odsto u periodu avgust/septembar 2008.), dok su proizvodi upakovani u kadice zanemarljivi, sa dva odsto učešća u nabavljenim količinama u istom periodu.
Podaci pokazuju da su supermarketi, sa ostvarenih 65,5 odsto nabavke u periodu od prethodnih godinu dana (oktobar 2007. – septembar 2008.) najznačajniji tip prodajnog objekta, kada se posmatraju nabavljene količine zamrznute ribe i plodova mora u Srbiji. Slede velike bakalnice koji su u istom periodu ostvarile 29,3 odsto nabavki, dok su na trećem mestu male bakalnice sa učešćem u nabavljenim količinama od 5,2 odsto.
Kada je u pitanju količinsko učešće vodećih proizvođača u nabavkama trgovaca u odnosu na ostale proizvođače, MEMRB podaci za avgust/septembar 2008. godine, pokazuju da u Srbiji 87 odsto nabavljenih količina ostvaruju (po abecednom redu) Frikom, LBB Frigo, Tropic i privatne marke trgovinskih lanaca.

FRIKOM:
Kompanija Frikom AD je svoj asortiman proširila grupom Smrznute ribe krajem 2003. godine, od kada se bavi i uvozom i distribucijom ovih proizvoda, pod svojim brendom.
„Od samog početka, pa do danas, svojim potrošačima nudimo raznovrstan asortiman smrznute ribe potvrđenog i proverenog kvaliteta“, kažu iz ove kompanije. Frikomova ponuda smrznute ribe broji više od 20 različitih proizvoda namenjenih maloprodajnim kanalima i više od 10 proizvoda namenjenih HoReCa sektoru. Neki od prepoznatljivih proizvoda koje Frikom može istaći kao vodeće su proizvodi iz podgrupe Paniranog programa ribe (Panirani riblji štapići, Panirani štapići liganja…), koji se odlikuju jednostavnošću i brzinom pripreme, kao i visokim učešćem ribljeg mesa u samom proizvodu; zatim iz podgrupe Ribljih fileta – Oslić filet, Medaljoni od oslića, Losos filet. Ponuda je raznovrsna kada je u pitanju morska riba (Oslić, Skuša, Škarpina..), a tu su i razni plodovi morskih dubina (Lignje, plodovi mora, gambori…).

U korak sa željama kupaca
„Svi Frikomovi maloprodajni proizvodi od ribe spakovani su u kvalitetnu ambalažu koju odlikuje moderan dizajn. Konkurencija u domenu smrznute ribe je prisutna, posebno možemo istaći intenzivno jačanje private labela i u ovom segmentu. Bez obzira na promene kako tržišta, tako i konkurencije, Frikom održava visoku poziciju na tržištu, uz pomoć jake distributivne mreže, raznovrsnog asortimana i konstantnog kvaliteta svih svojih proizvoda. Prateći trendove, idući u korak sa načinom života, navikama i željama konzumenata, svake sezone se lansira više novih proizvoda“, ističe Aleksandra Jovanović, brand manager. Proizvodi pod Frikom brendom su prisutni, osim na tržištu Srbije, i na tržištu Makedonije.

LBB FRIGO:
Najpoznatiji brendovi firme LBB Frigo d.o.o. u kategoriji smrznute ribe i morskih plodova su LBB oslić, LBB skuša, LBB plodovi mora. Ovo preduzeće se takođe bavi uslužnim pakovanjem za privatnu marku Mistral za Delta maloprodaju tako da se sedam artikala, za sada, sa njihovim proizvodima nalazi i u tom brendu. LBB Frigo trenutno svoje proizvode nudi u samo jdnoj vrsti pakovanja, a to su vakumirane kese. Priprema se, međutim, uvođenje novog dizajna pakovanja, kartonske kutije, nova vrsta vakumiranja i pakovanja sa gratis poklonima. Pored noviteta u pakovanju u pripremi je i uvođenje nekih novih vrsta ribe na domaće tržište. Glavni konkurenti LBB Frigu na domaćem tržištu su preduzeća: Frikom, Principal Duo, Skvadra i Fratelo trade. Proizvodi se izvoze u manjim količinama i za sada samo u zemlje u okruženju: Bosna i Hercegovina (u najvećem procentu) i Crna Gora u nešto manjem. Međutim, proizvodi LBB Frigo kroz robnu marku Mistral stižu i na tržišta drugih zemalja, u kojima od nedavno postoje Delta Maxi prodajni objekti.

TROPIC:
„Dvadeset godina iskustva, kvaliteta, profesionalnog odnosa, uz uvažavanje želja kupaca učinili su kompaniju Tropic ribarstvo poznatom ne samo na tržištu Srbije i Bosne i Hercegovine, nego i na tržištima okolnih zemalja. Zaokruženi proces proizvodnje pastrmke i šarana, od ribnjaka preko fabrike izgrađene po svim standardima za proizvodnju hrane, do stola kupca, zaštitini je znak Tropic ribarstva“, kažu iz ove kompanije. Pored proizvodnje, Tropic uvozi morsku ribu i široki asortiman školjki, mekušaca i drugih plodova mora. „U dobro poznatim plavim pakovanjima sa nasmejanim kuvarom i oznakom kvaliteta ’Tropic’ u svim trgovinskim lancima i prodavnicama dostupni su proizvodi: oslić, skuša, papalina, škarpina, fileti (soma, osilća), lignja, pohovana lignja, meso tune, lososa, hobotnice i drugi“, kažu iz Tropica i dodaju da pravi užitak predstavlja poseta nekom od specijalizovanih objekata za prodaju ribe na pijacama Zemun, Merkator, Banjica i Kalenic gde se potrošač uvek može nadati prijatnim iznenađenjima u smislu ponude žive, sveže, smrznute rečne i morske ribe i raznih ukusnih plodova mora, ljubaznosti prodavaca i posebno uredjenim prostorima za pečenje i pripremu ribe, proizvoda od ribe i morskih plodova.

Synovate analiza tržišta
Istraživanje o smrznutoj ribi i plodovima mora sprovedeno je u okviru telefonskog (CATI) istraživanja tržišta robe široke potrošnje u junu 2008. Uzorak od 600 ispitanika oba pola bio je nacionalno reprezentativan i obuhvatao je osobe starosti od 18 do 60 godina koje su zadužene za nabavku u domaćinstvu. Ono što se najpre primećuje je činjenica da od onih koji jedu ribu (a to je 84 odsto svih ispitanih), gotovo dve trećine jede ribu nekoliko puta mesečno – što je daleko manje od preporučenih dva do tri puta nedeljno. Što se tiče plodova mora, situacija je još sumornija: samo 20 odsto stanovništva koristi plodove mora, a manje od 20 odsto od ovog broja (dakle ukupno manje od tri odsto) je onih koji ih konzumiraju jednom nedeljno ili češće. Pri tome, nema mnogo demografskih razlika među korisnicima i nekorisnicima ribe i morskih plodova – što govori da je manje u pitanju količina novca ili dostupnost ribe i morskih plodova, već je ta potrošnja verovatno pitanje kulture, odnosno tradicije, koja u Srbiji nije posebno naklonjena konzumaciji ribe. Stanovnici naše zemlje podjednako kupuju filete ribe i očišćenu ribu u komadu (po 45 odsto), dok se panirana riba kupuje znatno manje. Dok žene češće kupuju filete ribe, muškarci preferiraju ribu u komadu. Kada je u pitanju odnos snaga među pojedinim proizvođačima smrznute ribe i plodova mora na srpskom tržištu, prvo što se može uočiti je da se u svesti ispitanika, bilo da govorimo o poznatosti ili o korišćenju, javlja isključivo jedan proizvođač – Frikom. Od 40 odsto ispitanih koji mogu da se sete makar jednog proizvođača smrznute ribe, preko 90 odsto pominje Frikom, dok sledeći Mistral pominje manje od četiri odsto. Interesantan je podatak da čak 58 odsto populacije ne može da se seti nijednog proizvođača, kao i da 51 odsto korisnika ne zna kojeg proizvođača najčešće koriste. Kada govorimo o poznavanju vrsta smrznute ribe, najveći broj ispitanika zna samo za jednu vrstu: oslić (pominje ga 70 odsto). Još su u svesti potrošača prisutni i skuša (33 odsto) i pastrmka (15 odsto). Odnos se ne menja ni kada je u pitanju najčešće korišćena vrsta smrznute ribe. Oslić je i najkorišćenija vrsta (75 odsto), zatim slede skuša (26 odsto) i pastrmka (10 odsto), pa som i losos. Ostale vrste smrznute ribe gotovo da se i ne pominju. Prisustvo u svesti je još slabije kada govorimo o plodovima mora. Čak 65 odsto populacije ne može da se seti nijedne vrste. Ispitanici u najvećem broju navode lignje (24 odsto), zatim rakove i školjke (po sedam odsto), dagnje (šest odsto) i mešane plodove mora (pet odsto). Redosled se pomalo menja kada je u pitanju najčešće korišćena vrsta plodova mora. Lignje su, naravno, vrsta koja se najviše konzumira (gotovo 80 odsto), zatim slede mešani plodovi mora (16 odsto) i dagnje (10 odsto). Ostale vrste imaju daleko niže rezultate na oba parametra. Detaljnija analiza podataka pokazala je da ipak postoje neke zanimljive demografske razlike. Na primer, poznatost lososa raste sa godinama – a poznato je da je losos veoma važan izvor omega-3 masnih kiselina, koje su odlične za zdravlje, čega su stariji verovatno svesniji. Isto tako, poznatost lososa i soma raste sa primanjima, što nije iznenađenje, kada se zna da su ove vrste ribe znatno manje pristupačne nego ’popularni’ oslić i skuša. Osoba koje ne znaju ni jednu vrstu ribe ima najviše među Vojvođanima, što je u skladu sa tradicionalnim pogledom na vojvođansku ishranu, koja je često sušta suprotnost zdravoj.
Poznatost mešanih plodova mora, kao i lignji, značajno je veća kod osoba sa visokim primanjima nego kod drugih kategorija, dok poznatost lignji raste sa primanjima. Osoba koje ne znaju ni jednu vrstu morskih plodova ima najviše među starijim ispitanicima i onima sa nižim primanjima i obrazovanjem, što i nije neko iznenađenje.

Pripremila: Marija F. Šmit