(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 55, decembar 2008.)

Danas se sve više žena opredeljuje za bojenje kose kako bi izrazile svoju ličnost i individualnost. Najčešći razlozi za farbanje kose su pokrivanje sedih vlasi ili želja za promenom trenutne boje u neku drugu, lepšu ili moderniju nijansu. Naravno, bojenje kose nije samo trend i potreba savremene žene – praktikuje se već 4.000 godina.

Nekada…
Prva receptura farbe za kosu, koja sadrži kasiju i praziluk, potiče iz Asirije i datira još iz 2177. godine p.n.e. Stari Egipćani su koristili kanu da bi svojoj crnoj kosi dali crvenkast sjaj. Kod Rimljana, boja kose je označavala društvenu klasu. Žene iz visokog društva su bojile kosu u crveno, žene srednjeg staleža u plavo, dok su siromašne žene bile crnke. Pored kane, kao prirodnog sastojka koji se od davnina koristi u bojenju kose, tu su i kamilica koja se koristila za dobijanje plavih tonova i orahova ljuska za smeđe nijanse. U Parizu je 1867, na Svetskoj izložbi, predstavljen prvi troprocentni hidrogen koji je mogao da u kratkom vremenskom periodu posvetli kosu do najsvetlijih plavih tonova. Par godina kasnije, u Nemačkoj je 1888. godine patentiran prvi moderan metod bojenja kose, koji se uz male modifikacije primenjuje i danas. Francuski hemičar Eugen Scheller je 1907. razvio prvu farbu za kosu namenjenu masovnoj potrošnji, koja je imala sintetičku formulaciju baziranu na parafenilendiaminu. Scheller je ovaj proizvod nazvao Aureole, koji je kasnije preimenovan u L’Oreal. Na drugoj strani okeana, u Njujorku, Lawrence Gelb 1932. razvija prvu boju koja uspeva da prodre u strukturu kose. U okviru svoje kompanije Clairol, Gelb 1950. uvodi na tržište prvu farbu koja omogućava bojenje kose u samo jednom koraku, kakve i danas koristimo.

Sastav i delovanje
Moderne boje se prema hemijskom sastavu i načinu delovanja na kosu dele na direktno vezujuće i oksidacione. Direktno vezujuće u svom sastavu imaju samo kolor pigmente koje kosa lako apsorbuje, pri čemu nikakva hemijska reakcija nije potrebna da bi došlo do promene boje kose. Ove boje se lako rastvaraju u vodi i samim tim se lako ispiraju, slabo ili uopšte ne pokrivaju sede. Za razliku od njih, oksidacione boje se ne ispiraju i omogućavaju pokrivanje sedih. Za njihovo dobijanje neophodne su dve komponente – krema za bojenje sa elementima kao što su rezorcin, amonijak, 7-naftol i/ili fenieldiamon, u zavisnosti od nijanse, i emulzija koja sadrži vodonik peroksid.

Podela po trajnosti
Po dužini, boje delimo u tri grupe: na one koje se ispiraju, polu-trajne i trajne boje za kosu. Prve su namenjene onima koji vole često da eksperimentišu sa svojim izgledom. One su idealan izbor ukoliko potrošač želi da isproba kako bi određena nijansa izgledala na kosi pre nego što se opredeli za dugotrajnu boju. Takođe, mogu se koristiti između dva bojenja dugotrajnom bojom, da bi se postojeća boja osvežila. Jednostavne su i brze za nanošenje, a pri tom veoma blage prema kosi jer ne sadrže amonijak i vodonik peroksid. Polu-trajne boje traju između 24 i 28 pranja kose. Sadrže kolor kremu koja se meša sa malim procentom hidrogena, čime se neutrališe dejstvo amonijaka ili njegove zamene, zbog čega se boja zadržava na površini dlake, te se samim tim i brže ispira. Trajne boje, koje su ujedno i najzastupljenije, sadrže emulziju za razvijanje boje što omogućava prodiranje boje dublje u strukturu dlake. Smeša kolor kreme i emulzije se nanosi na kosu i zatim prodire kroz kutikulu, spoljni sloj dlake, sve do unutrašnjeg sloja, korteksa, gde se nalazi melanin. Uz pomoć dejstva peroksida u boji, melanin se razbija i zamenjuje sa novom bojom. Trajne boje se neće isprati, već samo vremenom mogu da izgube na intenzitetu, dok će se prirodna boja pojaviti samo na izrastku kose pri temenu. Postoje i proizvodi koji nude ’specijalne efekte’ – različite vrste pramenova, od elegantnih tankih, koji se izvlače preko kape, do upadljivih i krupnih, koji se mogu dobiti uz upotrebu specijalnih četkica ili aplikacionih bočica sa posebno dizajniranim vrhom, kao i posvetljivači, koji omogućavaju drastične promene boje kose.

Način nanošenja
Boje za kosu namenjene kućnoj upotrebi delimo i prema načinu nanošenja. One mogu biti polu-set ili set. Najpopularniji način aplikacije na našem tržištu je uz pomoć četkice. Svaka trajna farba koja je polu-set u svom pakovanju sadrži tubu kolor kreme i emulziju za razvijanje boje u kesicama. Njih je potrebno u posebnoj posudi pomešati i uz pomoć četkice naneti na kosu. Drugi vid aplikacije, koji je ujedno i praktičniji, je uz pomoć aplikacione bočice. U trajnim bojama koje su set se nalazi tuba sa kolor kremom i aplikaciona bočica u kojoj je emulzija. Potrebno je da se tuba kolor kreme iscedi u bočicu sa emulzijom, dobro promućka kako bi se svi sastojci pomešali i uz pomoć vrha aplikacione bočice brzo i jednostavno nanese na kosu.

Zilica Janić
Brand Management Cosmetics
Henkel Srbija