(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 91, decembar 2011.)

Nakon pronalaska vatre čovek je bio u prilici da čari mirisa oseti kroz sagorevanje biljaka. Pretpostavlja se da je tako i nastala reč ‘parfem’, koja svoje etimološko poreklo vodi iz latinskog izraza ‘per fumum’, što u prevodu znači ‘putem dima’ i koristi se za označavanje prijatnog i lepog mirisa. Parfem predstavlja smešu eteričnih ulja, isparljivih aromatičnih supstanci i rastvarača, koja se upotrebljava za nanošenje na ljudsko telo ili predmete radi dobijanja prijatnog mirisa. Prema najpoznatijoj klasifikaciji parfema, napravljenoj na osnovu procentualnog sadržaja mirisnih kompozicija parfema u koncentrovanom etanolu, razlikujemo: parfeme (extracts) – 15 do 30% u 100% alkohola; parfemske vode (eau de parfum) – 8-15% u 85-90% alkohola; toaletne vode (eau de toilette) – 4-8% u 80% alkohola i kolonjske vode (eau de cologne) – 3-5% u 70% alkohola.

Parfemi nekad
Parfemi datiraju još iz vremena starog Egipta. U početku su korišćeni isključivo u verskim obredima, u čast bogova i faraona. Vremenom su počeli da se koriste i u procesu balsamovanja. Mirisi su ostavljani i u grobnicama, da bi pokojniku koža bila svilenkasta u zagrobnom životu. Ubrzo su tamjan i ostale aromatične biljke postale dostupne mnogim Egipćanima, pa je građanima čak bilo naređeno da parfem koriste u kozmetičke svrhe, i to jednom nedeljno.
Grcima se pripisuje umetnost izrade prvog tečnog parfema, iako je to bio sasvim drugačiji parfem od onog koji je zastupljen danas. Oni su mirisni prah mešali s jakim uljima bez alkohola, a dobijenu tečnost sipali u bočice od zlata, stakla, porcelana i kamena.
Ekspanzijom trgovačkih puteva, upotreba parfema postala je sve raširenija. Afrika i Indija su bile glavni snabdevači srednje Evrope začinima i aromama, a mediteranski deo kontinenta je začine, arome i mirisne sastojke nabavljao od arapskih zemalja.
Prvi parfem u obliku kakav danas poznajemo napravljen je 1370. godine od mešavine esencijalnih ulja ruzmarina i lavande. Bila je to tzv. mađarska voda, načinjena za mađarsku kraljicu Eržebet. Velikoj popularnosti parfema u Evropi doprinela je Katarina Mediči, francuska kraljica iz doba verskih ratova, koja je na dvoru čak imala ličnog kreatora parfema, Renea le Florentena. U XVIII veku, dvor Luja XV je nazvan ‘dvor parfema’, a dvorani su bili obavezni da svakog dana upotrebljavaju drugi parfem.

Ekspanzija parfema
Parfemi beleže ekspanziju u drugoj polovini XIX veka. Pojavljuju se moderne parfimerije u kojima se prodaju pomade, sapuni i parfemi. Gras, grad u francuskoj Provansi, postaje centar proizvodnje parfema i mesto sa najvećim poljima lavande i jasmina u Evropi, koji predstavljaju osnovne sirovine parfema. Pariz postaje svetski centar za mirise i u njemu se nalaze sedišta najrenomiranijih parfemskih kuća. Mirisi postaju luksuzni proizvodi prestižnog imena i pakuju se u prelepe bočice u kojima mogu da uživaju isključivo pripadnici viših klasa.
Krajem XIX veka industrija parfema se usmerava ka potrebama žena iz srednje klase. Tada se pojavio i prvi parfem sa sintetičkim sastojcima, pronađeni su aldehidi, prve aromatične supstance. Nakon te inovacije usledilo je na stotine drugih aromatičnih supstanci, koje su osnova modernih mirisa.
Modna kreatorka Koko Šanel je prva u istoriji dizajnirala parfem pod svojim imenom 1921. godine – čuveni Chanel N°5. Godine 1925. pojavio se Guerlainov Shalimar, a 1929. Joy, jedan od vodećih cvetnih parfema čiji je tvorac Žan Pato. Sedamdesetih godina prošlog veka značajnu ulogu u ekspanziji parfema odigrali su američki modni kreatori, koji su lansirali parfeme pod svojim imenima, a uskoro su im se pridružili i evropski dizajneri. U isto vreme, muškarci počinju da koriste i mirise koji nisu povezani s ritualom brijanja. Nastaju pravi muški parfemi. Osamdesetih godina pojavili su se jaki mirisi, kako bi žene istakle svoj poslovni uspeh, a počinju da se koriste i voćni mirisi. Devedesetih godina se javlja suprotna tendencija – zahtevi za nežnijim, svežijim i laganim mirisima. Ti parfemi su se bazirali na cvetnim osnovama i citrusima, sa dodatkom voćnih i začinskih nota. Godine 1994, lansiran je prvi unisex parfem, čuveni CK The One i od tada svet mirisa više nije bio isti.

Parfemi danas
Mirisati lepo danas predstavlja stvar elegancije i rafiniranosti. Danas parfem ima zadatak da odgovori na sve naše potrebe: da nas razveseli, da učini da se osećamo dobro u svojoj koži, da razotkrije i istakne našu individualnost. Po podacima Evropske kozmetičke asocijacije ‘Colipa’, Finska, Norveška i Švedska prednjače u potrošnji parfema. Prema nekim istraživanjima, među najboljim parfemima danas u svetu našli su se Chanel 5, One, Eternity, Coco i Poison.
U budućnosti možemo očekivati da će biti popularni nežni i lagani, manje transparentni mirisi, s akcentom na preovlađujućim cvetnim notama i, pre svega, na kompleksnijim mirisima. Može se očekivati i porast popularnosti mirisa koji svojim supstancama pozitivno utiču na raspoloženje i kožu. A klasike, koji nas uporno prate iz dekade u dekadu, takođe će ponovo otkrivati neke nove, mlađe generacije.

Dalibor Bajić,
marketing menadžer kompanije Sarantis