Kreme

arre067-nega-lica

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 67, decembar 2009.)

 

Moderne kreme imaju u svojoj osnovi emulziju vode i ulja sa kojom se kombinuju različiti negujući sastojci i mirisne note. U zavisnosti od namene kreme koristiće se i različiti sastojci – na primer u kremama za kožu sklonu alergijama neće se koristiti sastojci koji su potencijalni alergeni. Najčešći sastojci krema su: glicerin, pantenol, negujuća ulja, poput nevenovog ili ulja jojobe, ši puter, vitamini i provitamini, na primer B5, i različiti sastojci koji kremi daju miris, poput lavande i ružinog ulja. Kreme koži pružaju dodatnu vlagu i negu, a od pre nekoliko godina većina krema sadrži i UV filtere koji kožu štite od štetnog zračenja sunca.

‘Drevne kreme’
Prvi arheološki dokazi upotrebe krema nađeni su u Egiptu i datiraju iz perioda drevnog Egipta, oko 3.500 godine p.n.e. Neki od faraona i njihovih žena, poput Nefertiti, Nefertari i Tutankamona, imali su u svojim grobnicama kutije u kojima su se nekada držale kreme. Higijeni i nezi ruku, lica i tela posvećivala se velika pažnja, a čista i glatka koža predstavljala je ideal lepote. Prve kreme bile su zasnovane na ulju. Siromašni su na lice nanosili ricinusovo ulje, što pokazuje koliko je drevnim Egipćanima nega bila važna – čak i robovi i sluge su koristili kreme. Muškarci su se negovali podjednako koliko i žene i pored krema koristili su i šminku. Oni nešto bogatiji mogli su da priušte sebi kreme sa najfinijim uljima koja su mešana sa sastojcima poput oraha, cveća ili mlevenog aromatičnog drveta, pa čak i specijalizovane kreme protiv bora. Ove kreme imale su veoma neobičnu formulaciju – orahovo ulje i biljni lepak. Stari Grci i Rimljani takođe su koristili kozmetiku, ali kreme koje su koristili su često u sebi imale otrovne supstance poput žive i olova. Biblijska Knjiga o Ester takođe opisuje razne tretmane lepote. U zapadnom svetu, upotreba kozmetike bila je u srednjem veku ograničena na višu klasu, ali je kritikovana ili čak zabranjivana od strane crkve.

Prve moderne kreme
Moderne kreme svoju današnju formulaciju duguju euceritu. Posle višedecenijskog istraživanja, dr Isaac Lifschütz je 1911. otkrio ovaj revolucionarni emulgator koji je omogućio kombinovanje aktivne supstance, ulja i vode, što je predstavljalo stabilnu bazu za kreme. Dr Oskar Toplovic iz kompanije Beiersdorf upotrebio je eucerit, originalno medicinsko otkriće, kao bazu za potpuno novu vrstu kozmetičke kreme. U skladu sa običajem davanja latinskih imena farmaceutskim proizvodima, dr Troplovic je svoju kremu nazvao Nivea, od latinskog prideva niveus/nivea/niveum koji znači snežno belo. Pored eucerita, kreme su sadržale glicerin, malo limunske kiseline, ružino ulje i ulje ljubičice. Ova formulacija se veoma malo promenila do danas.

Industrijska proizvodnja
Ubrzo nakon pojavljivanja, u decembru 1911, kreme su ušle i u industrijsku proizvodnju i postale dostupne svim slojevima društva. Kreme opšte namene su korišćene za negu ruku i lica, ali i kao zaštita od sunca ili nakon brijanja. Devedesete godine obeležene su borbom za zaštitu životinja i bojkotom krema koje su testirane na njima, dok se u poslednjoj deceniji sve više koriste prirodni sastojci.

Raznovrsna ponuda
Danas su kreme dostupne u mnogim aplikacionim formama, kao i sa veoma širokim spektrom posebnih namena – tu su kreme opšte namene, kreme za ruke, kreme za telo, kreme za lice – protiv bora, protiv starenja kože, kreme za suvu i osetljivu kožu… Da bi zadovoljile današnje zahtevne potrošače, kozmetičke kompanije ulažu mnogo novca u istraživanje i razvoj proizvoda. Ovo je dovelo do stvaranja usko namenskih krema čije su ciljne grupe precizno definisane. Ipak – univerzalne kreme i dalje imaju veliki udeo na svetskom tržištu. Specifičnosti svakog tržišta se ipak i dalje uvažavaju – interesantan je podatak da su kreme za izbeljivanje kože široko korišćene u Aziji, dok su u Evropi popularne kreme za samopotamnjivanje.

Ana Milićević,
General Skin Care Product Manager,
Beiersdorf d.o.o.