(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 85, jun 2011.)
Oralna higijena predstavlja skup tehnika kojima se usna duplja održava čistom i zdravom. Sredstva kojima se to postiže su četkica i pasta za zube, zubni konac i tečnosti za ispiranje usta. Konac za zube se koristi za čišćenje međuzubnog prostora i predela ispod ivice desni, koji su nedostupni za čišćenje četkicom za zube.
Istorijat
Postoje podaci da su ljudi još od davnina koristili neke vrste konca i čačkalica za čišćenje zuba. Više različitih izvora smatraju da je Levi Spear Parmly, stomatolog iz Nju Orleansa, zaslužan za izmišljanje zubnog konca. On je preporučivao ljudima upotrebu svilenih vlakana za čišćenje zuba 1815. godine. Kompanija Codman i Shurtleft je 1882. godine počela proizvodnju nevoskiranog svilenog konca, a 1898. godine korporacija Johnson&Johnson je prva patentirala konac za zube. Upotreba zubnog konca je bila slaba pre Drugog svetskog rata, ali 40-ih godina Dr Charles C. Bass razvija najlonski konac i 50-ih godina počinje njegova masovnija upotreba.
Vrste konca za zube
Danas se za proizvodnju konca za zube koriste najlon i teflon. Drugi materijali koji se koriste za oblaganje konca za zube mogu biti vosak, različiti ukusi, esencijalna ulja i drugo. Razlikujemo konac za zube i traku za zube. Oni mogu biti voskirani ili nevoskirani, sa ukusom ili bez njega. Najčešće su pakovani u plastične kutije u dužini od 10 do 50 metara. Takođe, postoje i plastični držači konca za zube oblika slova F ili Y, koji olakšavaju njegovu upotrebu.
Značaj i način korišćenja
Konac za zube se koristi za odstranjivanje ostataka hrane i zubnog plaka iz prostora nedostupnih četkici za zube. Zubni plak predstavlja tanak film koji se stvara na površini zuba i obiluje bakterijama, koje svojim toksinima dovode do nastanka karijesa i oboljenja desni. Konac za zube se koristi tako što se određena količina konca, 40-50cm, izvadi iz kutije. Konac se obmota oko srednjeg prsta svake ruke da bude čvrsto zategnut. Koristeći palac i kažiprst, konac se provlači između dva zuba do ispod ivice desni. Zatim se obmota oko zuba u obliku slova C i povlači ka griznoj površini zuba, odstranjujući zubni plak. Postupak se ponavlja za svaku površinu zuba dok se svi zubi ne očiste. Za dobru oralnu higijenu potrebno je prati zube četkicom bar dva puta dnevno, koristiti konac za zube jednom ili više puta u toku dana i koristiti tečnost za ispiranje usta.
Izbor konca
Generalni stav je da ljudi koji imaju veći razmak između zuba treba da koriste traku za zube, dok oni sa zbijenim zubima treba da koriste tanji konac. Da li će koristiti voskiran konac ili ne, sa ukusom ili bez njega, izbor je na potrošaču. Savet je konsultovati se sa stomatologom i probati različite vrste dok se ne pronađe konac koji najviše odgovara. Najbolji konac za zube je onaj koji će kupac koristiti svaki dan. Sa upotrebom konca za zube treba početi još u ranom detinjstvu. Time deca stiču dobru naviku održavanja oralne higijene, a u isto vreme poboljšavaju motoričke sposobnosti. Smatra se da deca od 10 godina mogu samostalno da koriste konac za zube. Jedan mudri stomatolog je na pitanje pacijenta: “Koje zube treba da čistim zubnim koncem?”, odgovorio: “Samo one koje želite da sačuvate”.
Budućnost je u edukaciji
Upotreba konca za zube kod nas je u ekspanziji. Da bi ova kategorija proizvoda imala veći rast, potrebna je edukacija potrošača o značaju, načinu korišćenja i posledicama nekorišćenja konca za zube. Glavnu ulogu u tome imaju stručno osoblje, stomatolozi i njihovo pomoćno osoblje, ali i trgovci moraju znati koje proizvode prodaju, koje su razlike između njih, kako bi potrošaču što bolje pomogli u izboru adekvatnog konca za zube. Edukativni posteri i flajeri na vidljivim mestima, koji slikovito ilustruju upotrebu konca za zube, takođe su od velikog značaja. Dobra edukacija je korisna za sve. Trgovci i proizvođači će imati bolju prodaju, a potrošači će poboljšati svoje oralno zdravlje.
dr Marko Živanović,
Listerine Representative,
Johnson&Johnson Consumer Zug