Viršle

(tekst objavlje u Progressive magazinu br. 46, septembar 2009.)

 

Među ljubiteljima viršle ne postoje starosne granice. Ranije generacije se sećaju viršli koje su se prodavale u paru, u lepinjici sa običnim ili ljutim senfom, dok ih mlađi češće jedu u vidu hot doga, prema američkom načinu konzumiranja viršle – u kifli, sa senfom i kečapom. Bez obzira na naziv i način upotrebe, viršla širom sveta uživa zasluženo poštovanje. Sa viršlom je počela prodaja brze hrane, na kioscima i u malim restoranima, koja se jede usput, na sprotskim utakmicama ili u kući i koja može da menja bilo koji obrok.

Način proizvodnje
Viršla je proizvod koji spada u grupu fino usitnjenih barenih kobasica. Pravi se od kvalitetnog mesa, jedne ili više vrsta, sa dodatkom mešavine začina. Ovom smesom se puni prirodno ili veštačko crevo, a zatim toplotno obrađuje na temperaturama pasterizacije, pri čemu viršle mogu da se dime i bare. Prilikom toplotne obrade barene kobasice stiču neophodnu održivost i dobijaju karakterističnu boju, aromu i konzistenciju. U modernoj industrijskoj proizvodnji se barene kobasice toplotno obrađuju u komorama ili protočnim tunelima, koji poseduju grejače i generatore za proizvodnju dima i vodene pare. Nakon hlađenja i pakovanja, finalni proizvod stiže do konzumenata. Pre upotrebe viršla se najčešće kuva, mada se danas često termički obrađuje i na druge načine. Svaki proizvođač ima neku svoju recepturu, tako da se ukusi razlikuju. Oblici su uglavnom standardizovani. Na tržištu se viršla može pronaći i sa raznim dodacima: omotana slaninom, sa dodatim kačkavaljem, manje ili više začinjena. Senf je dodatak koji joj zaista daje poseban ukus i veoma joj pristaje.

Prvi zapisi o viršlama
Još u 9. veku pre nove ere, u Odiseji, Homer piše o junaku koji jede viršlu, a prema nekim izvorima i Rimljani su voleli ovu vrstu hrane i veoma često i rado je konzumirali. Prvi pisani recept pronašao je nemački istoričar Hubert Ercman. Ovaj recept je napisan 1432. godine, mastilom, u jednoj debeloj knjizi koja je imala stranice od pergamenta. Tada se viršla prvi put pominje i to kao Tirinska barena kobasica. Za njeno spravljanje se koristilo najčistije meso, a začini su bili so, biber i beli luk. Meso se mlelo više puta, dodavali su se začini i tako dobijena masa se punila u creva i kratko sušila na toplom vazduhu. Ovakva viršla se obično prodavala u paru, a pre konzumiranja barila.

Uvek popularne
U nemačkim i austrijskim gradovima krajem 18. i početkom 19. veka viršle i kobasice su se veoma često koristile u ishrani stanovništva. Danas se smatraju nemačkim i austrijskim tradicionalnim proizvodom i nacionalnim specijalitetom. Na američki kontinent viršla je stigla oko 1860. godine zajedno sa nemačkim emigrantima. Mesar Čarls Felkman je počeo da je prodaje u Njujorku na Koni Ajlendu i vrlo brzo hot dog stiče popularnost koja i danas traje. U godinama koje su dolazile viršla je menjala oblik, dužinu i dobijala nove varijetete, ali joj mesto niko nije ugrozio. Menjali su se prilozi, neki izlazili, a drugi ulazili u modu, ali je viršla opstajala i u svakoj generaciji dobijala nove obožavaoce.

Stari, ali i novi proizvod
Danas postoje savremene mašine za fino usitnjavanje kvalitetnog mesa. Začini koji se dodaju su vezani za osnovnu recepturu, ali u određenoj meri zavise i od odabira svakog proizvođača. Na tržištu su prisutne različite vrste ali i proizvodi različitog kvaliteta. Potrošači najčešće ipak prepoznaju kvalitet i vezuju se za proizvođače koji poštuju osnovni recept i viršle prave od najkvalitetnijeg mesa – junećeg, junećeg i svinjskog mesa u različitim odnosima, pilećeg, ćurećeg… Uputstvo za pripremu je jednostavno i nalaže da se pre konzumiranja viršla bari ili na neki drugi način termički obradi. Nakon termičke obrade može da bude zamena za meso ili dodatak salatama ili testu. Ranije se preporučivala deci i bolesnicima jer se lako vari, a danas je jedu svi i možemo slobodno reći uvek i na svakom mestu. Nemci su je smislili i njihov je nacionalni specijalitet, a ceo svet je jede i svojata kao viršlu, hrenovku, frankfurter ili hot dog. Ostala je i opstala bez obzira na razvoj industrije mesa i pojavu novih proizvoda. Uvek je aktuelna i rado se konzumira na svim kontinentima. Ova jedra, ružičasta dama sa nama je već 600 godina i broj njenih varijacija danas prevazilazi samo broj njenih ljubitelja.

Marketing Carnex AD Vrbas
i Branka Mirković, nutricionista