23. V 2024 | Predviđanja su da će do 2050. godine čak 70% stanovnika planete živeti u urbanim područjima. Iako gradovi zauzimaju samo oko četiri odsto površine kopna, oni su odgovorni za emisiju više od 70% gasova sa efektom staklene bašte, te se zbog toga često smatraju ‘parazitima biosfere’. Ovo su zaključci radionice za decu pod nazivom ‘Grad ima i drugo lice: pčele, drveće, ptice’, koja je održana na beogradskom Ušću, povodom Svetskog dana biodiverziteta. Cilj ove inicijative je da se među najmlađima podigne svest o bogatstvu biljnih i životinjskih vrsta u urbanim sredinama, a ovo je tek prva od četiri radionice za decu koje zajednički organizuju kompanije Bambi i MPC Properties.
Kroz brojne aktivnosti, koje su posebno za ovaj projekat osmislili Beogradsko udruženje pčelara, Botanička bašta Jevremovac Biološkog fakulteta pri Univerzitetu u Beogradu, Centar za eksperimente i urbane studije – CEUS, Asocijacija za afirmacije kulture, učenici osnovnih škola iz Beograda su imali priliku da steknu nova znanja o zaštiti prirode i njenim dragocenim stanovnicima. U narednim radionicama ovu mogućnost će imati i đaci iz Novog Sada i Požarevca.
“Organizovanjem ovakvih radionica deca su naučila zašto je važno biti svestan potrebe za očuvanjem prirode, ali i za razvijanjem ekološke pismenosti, stvarajući temelje za buduće generacije koje će aktivno doprineti očuvanju planete. Ova iskustva, pored toga što podstiču kreativnost, timski duh i samopouzdanje kod najmlađih, uče ih o važnosti zajedničkog angažovanja za održivi razvoj. Kroz ovaj proces, ona postaju svesnija svoje uloge kao čuvara planete i stvaraju osnovu za aktivno učešće u izgradnji bolje budućnosti za sve nas. Ali, jednako je važno da sami pokažemo inicijativu, te će upravo zbog toga Centar za eksperimente i urbane studije prihod od organizovanja i održavanja radionica utrošiti za ozelenjavanje jedne osnovne škole u Beogradu“ izjavili su organizatori.
Glavni grad Srbije, Beograd, najveći i najmnogoljudniji grad u Srbiji, stanište je za više od 1.800 biljnih vrsta, od čega čak 220 njih ima status zakonom zaštićenih. Ujedno je dom za više od 250 različitih vrsta pčela, približno 50% svih vrsta ptica Srbije, kao i 2/3 vrste gmizavaca, vodozemaca i sisara iz čitave države. S druge strane, šumovitost Beograda iznosi oko 16%, iako bi ona optimalno trebala da bude oko 27%. Zbog toga je veoma važno da deca znaju da šume, pored toga što predstavljaju dom za mnoge vrste, obezbeđuju kiseonik, prečišćavaju vazduh, ali i ublažavaju temperaturne ekstreme. Samo razumevanje biodiverziteta može inspirisati buduće generacije da preduzimaju aktivne korake u zaštiti prirode, unapređenju pošumljenosti i smanjenju negativnih uticaja urbanizacije i klimatskih promena. Upravo su zbog toga projekti usmereni ka edukaciji dece o značaju biodiverziteta i očuvanju prirodnih resursa od ključnog značaja za održivu budućnost naše planete.
Međutim, svi mladi entuzijasti koji nisu učestovali u radionicama imaće priliku takođe da putem platforme za učenje Shtreberi saznaju o važnosti ove teme na način koji ih angažuje i inspiriše. Ona će im omogućiti da prate i nauče sve o temama koje su obrađene na radionicama, pružajući im pristup sadržaju povezanom sa ovim ključnim konceptima.Oni koji su zainteresovani da nauče više o ovoj temi,mogu da prate aktivnosti radionica na društvenim mrežama kompanija Bambi i MPC Properties. Pored toga, imaće mogućnost da se prijave za poslednju radionicu koja će se održati u oktobru.