Stella Bogovac, I to nije sve!

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 193, decembar 2021/januar 2022)

 

EMPATIJA – PRESUDAN ČINILAC KOJIM ĆETE PRIDOBITI LOJALNOST POTROŠAČA

 

Dobitna kombinacija koja će vam u današnje vreme obezbediti lojalne korisnike vaših proizvoda i usluga je empatija, i upravo je ona pomogla brendovima širom sveta da prebrode krizu, otkriva Stella Bogovac, Senior Copywriter u kreativnoj agenciji I to nije sve!

 

Tradicionalni brendovi na globalnom nivou u poslednjih desetak godina u određenoj meri su bili poljuljani uspehom nišnih i tzv. manjih brendova, što ne čudi s obzirom na to su oni agilniji, okretniji i jednostavniji u komunikaciji prema svojim i potencijalnim korisnicima, za razliku od velikana industrije, naglasila je u razgovoru o brendovima Stella Bogovac iz kreativne agencije I to nije sve!, ističući kako nam, međutim, COVID-19 još jednom pokazuje da je game changer.

Prema poslednjim podacima istraživanja Deloittea, pod nazivom ‘Global State of the Consumer Tracker’ i magazina Fortune, poverenje u velike, globalno poznate brendove ponovno se vraća. Naime, s obzirom na globalnu situaciju sa pandemijom COVID-19, ponašanja i navike potrošača su doživeli preobražaj, a Stella Bogovac ističe kako su se potrošačima promenili prioriteti, pa se fokus preusmerio na zdravlje i zaštitu zdravlja, što je uveliko uticalo na manje brendove na tržištu.

Koje biste trendove izdvojili kada je u pitanju odnos potrošača prema brendovima?

S obzirom na činjenicu da se kupovina u velikoj meri prebacila u onlajn sferu i da je fokus potrošača na zaštiti sopstvenog zdravlja, poverenje u manje poznate brendove je uveliko poljuljano, što svakako utiče na razvoj tržišta i stvaranje novih brendova. Brand Trust, ili poverenje u brend, koji svi mi zajednički gradimo sa brendovima godinama, ovog puta se ponovno vraća u korist velikih i na tržištu poznatih brendova. Pojednostavljeno – u situaciji u kojoj potrošač još nema izgrađen odnos sa brendom, nema priliku da isproba proizvod ili ne želi da ugrozi sopstvenu sigurnost posetom trgovini ‘za koju niko ne zna’, gubi se mogućnost spajanja brenda i potrošača na emotivnom nivou.

Tako prema podacima Deloittea više od 50% potrošača na globalnom nivou planira kupovinu proizvoda ili plaćanje usluga onih brendova kojima veruje. Osim ovih podataka, ekonomska strana dodatno podstiče potrošače da se okreću proizvodima koji su provereni, isprobani i proizvodima kojima veruju. Potrošači u poslednje vreme planiraju troškove, kupuju ono što im je nužno i manje sredstava izdvajaju za ‘finansijske izlete’ zbog činjenice da se i dalje nalazimo u vremenu u kom nismo u mogućnosti da planiramo dugoročno.

Šta biste savetovali brendovima – koje je korake najbolje preduzeti s obzirom na okolnosti u kojima se nalazimo?

Strategija je mnogo, svakako zavise i od industrije u kojoj brend deluje. Ali, na trenutnu situaciju ni jedni ni drugi ne bi trebalo da gledaju kao na prepreku u poslovanju, već kao na priliku. To je prilika za ‘velike’ da pokažu empatiju ka potrošačima/korisnicima i da ih nagrade za lojalnost uvođenjem i razvijanjem loyalty programa, specijalizovanim kuponima, besplatnom dostavom proizvoda do vrata ili uvođenjem jeftinijih robnih marki na tržište.

S druge strane, pred brendovima koji tek traže svoje mesto u srcima potrošača, izvrsna je prilika da budu hrabri i kreativni u svom pristupu tržištu i prema potrošačima. Oni imaju priliku da iskoriste trenutnu situaciju u kojoj ‘veliki’ brendovi ne troše velika sredstva na marketinške kampanje i zauzmu svoju poziciju na tržištu i predstave se ravnopravno. Srećom, danas, u vreme neverovatne penetracije digitalnih kanala u svest potrošača, nije teško biti primećen ako imamo kreativna rešenja i kvalitetan sadržaj. Pre samo desetak godina takva situacija je bila nezamisliva, jer ako niste imali reklamni spot na televizijskim ekranima u prime-timeu, jednostavno niste postojali. Danas je situacija uveliko drugačija i pravednija.

Da li će slika brendova biti drugačija nakon pandemije?

Rekla bih da se slika već sada počela menjati. Možda najbolji primer ove globalne promene vidimo u brendu Zoom. Da smo u ‘starom normalnom’, pretpostavka je da bi Zoom svoje poslovanje gradio godinama, i polako ali sigurno došao do neke respektabilne brojke korisnika na globalnom nivou. Ali, da li smo mogli očekivati da će do pandemije u potpunosti nepoznati brend Zoom preteći neke od tada najjačih svetskih komunikacijskih platformi? Teško.

Na šta je onda danas ključno staviti naglasak?

Ono što se čak i nama kao kreativnoj agenciji pokazalo kao dobitna kombinacija je empatija. Upravo nam je empatija pomogla da prebrodimo krizna vremena, što nije strano ni velikim brendovima. Naime, kao primer možemo navesti destileriju Shine u Americi koja je potrošačima u vreme nestašice sredstava za dezinfekciju besplatno osigurala dovoljne količine alkohola iz sopstvenog pogona. LinkedIn je tokom pandemije počeo da uvodi besplatne kurseve, brend Keen Footwear je podelio preko 100 hiljada pari obuće medicinskim radnicima bez ikakve naknade. Zatim Zello, koji je vrlo sličan nekadašnjim voki-tokijima, je osigurao besplatno korišćenje aplikacije hitnim službama, a vredi spomenuti i primer Adobea, koji je tokom pandemije delio besplatne edukacije za studente. Dakle, vidimo generalni pravac u kom i velike i male kompanije danas idu, a to je društveno-odgovorno ponašanje i poslovanje.

Mi smo kao agencija tokom ove pandemije takođe ušli u uspešnu saradnju sa Klinikom za dečije bolesti u Zagrebu i napravili krevet za snižavanje stresa kod dece koja su na bolničkom lečenju. Nakon što smo realizovali projekat, besplatno smo na svojim web stranicama podelili nacrte, dizajn i mehaniku kreveta sa svim bolnicama na globalnom nivou, kako bismo omogućili deci celog sveta da kroz hodnike idu na dijagnostičke preglede ili operacijske zahvate sa što manje stresa.