(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 75, avgust 2010.)

Radosav Komadinić, direktor firme Ice Cream Factory

KVALITET NA PRVOM MESTU

„Napravili smo velike ugovore za izvoz u Rusiju i u Ujedinjene Arapske Emirate. Reč je o višemilionskim ugovorima, tako da smo veoma ponosni na naš proizvod koji je našao svoje mesto u takvim državama gde se sladoled jede cele godine.“

Fabrika Ice Cream Factory, otvorena prošle godine u Staroj Pazovi, poslovanje je započela 2007. godine i to zanatskom proizvodnjom sladoleda. Nakon toga, njen osnivač i direktor Radosav Komadinić odlučuje da pored zanatskog krenu i u proizvodnju industrijskog sladoleda pod krovnim brendom Ice Fantasy. “Tako smo napravili jednu malu fabriku, površine 700 kvadratnih metara, u kojoj je zaposleno 15 radnika, a cela firma ima ukupno 37 zaposlenih. Samim tim što nije velika, lakša je operativnost u njoj, ne treba mnogo radnika, a tehnologija je vrlo savremena, tako da i sa manjim brojem zaposlenih dobijamo veću produktivnost. Naš trenutni kapacitet je negde oko 200.000 litara u jednoj smeni mesečno, a zvanični plasman proizvoda krenuo je u martu ove godine”, kaže za Progressive magazin Komadinić.

Na domaćem tržištu imate dva konkurenta sa proizvodnjom u Srbiji, a kroz distribuciju prisutan je još jedan. Ipak ste se opredelili za pokretanje proizvodnje sladoleda?
Volim da stvaram brendove i uvek težim da svaka moja firma i svaki moj proizvod budu prepoznatljivi, ma gde bili. Iako to nije tema ovog razgovora, samo bih ukratko rekao da imam dosta iskustva u kreiranju brendova, počev od Rex kafe, preko Marbo čipsa, a napravio sam svojevremeno i hotel Aleksandar Palas. I kada sam 1995. godine sa svoja tri partnera krenuo u proizvodnju čipsa, svi su mi se smejali, jer je Pik Čačak imao 100 odsto tržišta, a vidite kakav je uspeh postigao Marbo. Po meni, kada imate dobru ideju, modernu tehnologiju, kada ste uporni, možete da stvorite brend. I kupac će na kraju da prepozna njegov kvalitet. Tvrdim da će ovaj naš sladoled Ice Fantasy za nekoliko godina naći lepo mesto na tržištu, pored tako velikih, kao što su Frikom, Nestlé i Algida. Upravo zbog kvaliteta i zbog cene. I znam ko jednom kupi naš sladoled, da će mu se vratiti sigurno, da će osetiti veliku razliku u kvalitetu u poređenju sa konkurencijom. O konkurenciji sve najlepše, uvek. To su giganti, mi smo mali, ali upravo zato što smo mali lako donosimo odluke, lako prelazimo na druge vrste sladoleda, lako se prilagođavamo potrebama tržišta.

Reč je o greenfield investiciji. Recite nam nešto više o vrednosti ulaganja, izgradnji, eventualnim problemima.
U celom ovom poslu su nas podržale Banca Intesa i ProCredit banka. Ukupna vrednsot investicije je oko tri miliona evra. U toku procedure kupovine zemljišta i dobijanja potrebnih dozvola, nije bilo apsolutno nikakvih problema i tu bih pohvalio opštinu Stara Pazova, koja je spremna da izađe u susret investitorima. Od ideje do realizacije projekta, odnosno plasmana prvih količina sladoleda na tržište, prošlo je samo šest meseci.

Kakvu ste strategiju pripremili i primenili u borbi za tržišno učešće?
Tri osnovna strateška pravca su, pre svega, kvalitet proizvoda, zatim izgled, odnosno pakovanje i niža cena od konkurencije. Cilj nam je prepoznatljivost u kvalitetu. Sve naše sirovine su prirodne, veoma kvalitetne, i kupac će brzo da prepozna taj kvalitet i da se njemu vrati. Izgled ambalaže je takođe veoma bitna stvar, i na kraju cena. To su tri najvažnije stvari za razvoj jednog brenda.

Da li je ona do sada dala dobre rezultate?
Što se nas tiče, mi smo zadovoljni kako smo startovali i kako se prodaje naš sladoled. Do kraja godine trebalo bi da bude ostvarena cifra od pola miliona jedinica, kada je u pitanju srpsko tržište. Mislim da ćemo uspeti da osvojimo dva do tri odsto tržišta do kraja 2010, a planovi za sledeću godinu su 10 odsto tržišnog učešća, što bi bio ogroman uspeh za nas.

To se odnosi na srpsko tržište. A kakva je situacija sa izvoznim aktivnostima?
Ove godine smo izvezli značajnu količinu za Makedoniju, izvezli smo za Republiku Srpsku i sad nam sledi izvoz u arapski svet i Rusiju. Mislim da je to za firmu koja je na početku svog razvoja, u prvoj godini, veoma dobro i pozitivno. Napravili smo velike ugovore za izvoz u Rusiju i u Ujedinjene Arapske Emirate. Reč je o višemilionskim ugovorima, tako da smo veoma ponosni na naš proizvod koji je našao svoje mesto u takvim državama gde se sladoled jede cele godine. Naš prvi kamion-hladnjača krenuo je za Rusiju 22. jula. Iz Bahreina čekamo od njihovog ministarstva da usaglasi određene propise sa našim, da vidimo šta oni traže, kakve uslove daju, i onda ćemo da krenemo u izvoz, jer već imamo potpisan ugovor za 200 kontejnera godišnje. U pitanju je izvoz vredan oko 10 miliona dolara.

Koji deo ukupne proizvodnje izvozite?
Nažalost, to je veći deo ukupne proizvodnje. U mom planu razvoja firme bi trebalo da bude 60 odsto proizvodnje za domaće tržište, da bi se stvorio brend u domicilu, a 40 odsto izvoz. Međutim, u ovom slučaju biće 20 odsto domaće tržište i 80 odsto izvoz. U ovom trenutku, naplata od izvoza je stopostotna, sigurna, a kod nas znate kakva je. Zato smo se i okrenuli izvozu, i naš proizvod je kao veoma kvalitetan našao svoje mesto na dva tržišta, gde retko ko iz Srbije može da pomisli da može da izveze.

Kakvi su dalji planovi za izvoz?
Želimo da budemo prisutni i u ostalim zemljama u okruženju – u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, kao i u Hrvatskoj. U Hrvatsku smo mogli da izvezemo i ove godine, imali smo dobrog distributera. Međutim, tamo je 20 odsto carina na naš proizvod, tako da ne bi bili konkurentni sa cenom. I kad smo već kod toga, mislim da bi država trebalo da pomogne domaćim privrednicima oko izvoza u Hrvatsku. Oni su svoje tržište zaštitili, za razliku od nas. Srpska i hrvatska vlada bi trebalo da naprave dogovor, ne samo oko ukidanja pasoša, nego i kada je u pitanju reciprocitet u plasmanu proizvoda, srpskih na hrvatsko tržište, kad se već i njihovi nalaze kod nas, a da ne plaćaju carine. Trebalo bi da se CEFTA sporazum izjednači, pa da ni mi ne moramo da plaćamo carine.

Kako izgleda portfolio Vaše firme?
Brend Ice Fantasy sastoji se od tri glavne grupe sladoleda – Exclusive, Gold i Classic, i reč je o porodičnim pakovanjima sladoleda. Exclusive ima tri podgrupe – Italiano (kapućino-tiramisu), Continental (gde smo ubacili sve vrste šumskog voća iz Srbije) i Exotic (koji u sebi sadrži ananas, mango, marakuju i posip od kokosovog brašna). Druga grupa je Gold sa sedam kombinacija ukusa – bela čokolada i mlečna, zatim crna čokolada i višnja, bourbon vanila i vanila, dolce latte i karamela, šumska jagoda i šlag, nugat i lešnik i light čokolada i vanila. I postoje tri vrste Classic sladoleda, koji je pakovan u kantice, a to su vanila, čokolada i jagoda. Hteo bih samo da istaknem da je light sladoled od čokolade i vanile napravljen sa niskim procentom kalorija, tako da mogu da ga jedu i dijabetičari, kao i oboleli od celijakije, što još niko nije uradio u Srbiji.

Iz kog razloga ste se opredelili samo za porodična pakovanja?
Opredelili smo se samo za porodično pakovanje jer je trend u svetu da se što više plasira ova vrsta sladoleda, pošto je prodaja takozvanih impulsnih sladoleda, u kornetima i na štapićima, u opadanju. Barem je tako u zapadnoj Evropi i Americi. Ljudi više nemaju vremena da svaki čas izlaze na ulicu i kupuju taj sladoled, već jednom ili dvaput nedeljno donesu kući porodični sladoled i koriste ga kao porodica. Iz tog razloga proizvodnja sladoleda u kornetima i na štapićima uopšte nije u planu.

Da li radite HoReCa program?
HoReCa program radimo samo za Rusiju, i to po njihovom zahtevu. Na to tržište izvozimo 15 vrsta sladoleda iz HoReCa programa. Nismo još počeli da radimo za domaće tržište, ali nam je to u planu za iduću godinu, i to samo za ekskluzivne restorane i kafiće.

U kojim ste sve objektima zastupljeni i kakva je teritorijalna pokrivenost? Gde beležite najbolju prodaju?
Ušli smo u sve trgovinske lance, osim Idee. Nema nas ni u najvećem broju malih privatnih radnji, mada bismo vrlo rado plasirali svoje proizvode i kroz ovaj kanal. Inače, pokrivamo celu Srbiju, od Subotice do Vranja, uglavnom sve veće gradove. Ima nas u oko 700 objekata. Naš sladoled se najbolje prodaje u Mercatoru, u Tempu i, zamislite, u SOS marketima. Prodaje se i u ostalim objektima, ali ovde najbolje.

Da li i na koji način kriza utiče na Vaše poslovanje i generalno na tržište sladoleda u Srbiji?
Utiče, sigurno. Kako na naše poslovanje, tako i generalno na industriju sladoleda. Uopšte, za potrošnju i proizvođače sladoleda u Srbiji ova godina bila je najgora u možda poslednjih deset godina. Po statistici, u periodu mart/april/maj/jun, od 120 dana bilo je samo 32 sunčana, dok je ostalih dana bila uglavnom kiša i loše vreme. A, kada je takvo vreme, sladoled se ne kupuje. Mislim da su svi proizvođači sladoleda u Srbiji prodali oko 50 odsto manje nego što su planirali. Prema informacijama koje dobijam od poslovnih partnera iz inostranstva, slično je i u okruženju.

Kakvi su Vam planovi?
Kada je reč o plasmanu, ove godine, kao što sam već rekao, smo prisutni na 700 prodajnih mesta, a za iduću planiramo minimum 1.500. Takođe, planiramo i proširenje izvoza u sve zemlje u okruženju. Što se tiče asortimana, planiramo uvođenje HoReCa programa i za domaće tržište, kao i dečjeg programa sladoleda u posudicama i čašicama sa kašičicama unutra. Pored toga, radićemo stalno na novim ukusima, svake godine ćemo izbaciti dva do tri nova interesantna ukusa. Radićemo i na posnom sladoledu i verovatno ćemo sledeće godine da uvedemo liniju za proizvodnju ledenih torti, za šta će biti potrebno proširenje kapaciteta.

A očekivanja po pitanju daljeg razvoja fabrike?
Očekujemo da radimo izvoz cele godine, za razliku od drugih fabrika koje zaustavljaju proizvodnju za nekih mesec dana. Da radimo svih 365 dana, to će biti najveći uspeh naše firme.

Ana Filipović