(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 51, avgust 2008.)

POKRETAČ RAZVOJA

Prof. dr Stipe Lovreta: “Najsloženiji program tranzicije, pa i najsloženiji zadatak, koji treba da ispunimo za ulazak u EU, jeste kreiranje modernog tržišta. To je mnogo teže nego realizovati neku greenfield investiciju”.

U Vladi Srbije nedavno je predstavljena Strategija i politika razvoja trgovine Republike Srbije, dokument koji bi trebalo da obezbedi formiranje modernog tržišta. Izvršena je celovita komparativna analiza i korišćena praksa u razvoju trgovine i trgovinske politike u Evropskoj uniji. Pored podataka iz svih relevantnih domaćih institucija korišćeni su i najnoviji podaci Eurostata, Svetske trgovinske organizacije, publikacije komisija Evropske unije, nacionalne statistike brojnih zemalja, poznatih svetskih konsultantskih kompanija, brojni internet izvori i slično. U istraživački tim uključeni su najpoznatiji naučni i stručni radnici za ovu oblast iz Srbije, kao i John Dawson jedan od vodećih stručnjaka za trgovinu u Evropskoj uniji. Rukovodilac projekta bio je prof. dr Stipe Lovreta sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, sagovornik Progressive magazina.

Koja su ključna pitanja regulisana strategijom?
Strategija donosi odgovore na više ključnih pitanja, kao što su kakva treba da bude struktura trgovinskog sektora i trgovinske mreže 2012. godine kada Srbija treba da bude pred uključenjem u Evropsku uniju. Zatim, kako treba koncipirati i operativno sprovoditi integralnu politiku konkurencije, kakva politika treba da se sprovodi po pitanju dolaska inostranih trgovinskih kompanija, u kojoj meri i na koji način podsticati procese horizontalne i vertikalne kooperacije i integracije u trgovinskom sektoru sa domaćim i ino-partnerima, kako intenzivirati i potpuno dovršiti procese ciljane privatizacije društvene i mešovite trgovine, kakve podsticaje treba preduzimati u kreiranju modernih institucija trgovine, u kom pravcu usmeravati tehnološki razvoj trgovine, u kom pravcu usmeravati savremena urbana rešenja u cilju ravnomernog prostornog razvoja i razmeštaja trgovinske mreže, koju politiku regionalnog razvoja trgovine i trgovinske mreže treba sprovoditi, u kom pravcu i na koji način domaća trgovinska preduzeća treba da šire prodajnu mrežu van granica Srbije, u kom pravcu treba podsticati razvoj male privrede i preduzetništva u trgovini, kako obezbediti adekvatnu zaštitu potrošača, kako usmeravati razvoj elektronske trgovine, koja i kakva pravna rešenja treba institucionalizovati u funkciji izgradnje moderne trgovine i tržišta i koje to institucije treba formirati i koji je njihov sadržaj rada da bi se što efikasnije realizovali definisani ciljevi. To su samo neka od pitanja.

Koja su po Vašem mišljenju najznačajnija i zašto?
Ključna opredeljenja u ovoj strategiji gledam kao trougao. U jednom uglu to je podsticaj domaće trgovine, posebno podsticaj malih i srednjih preduzeća u trgovini. Druga tačka u tom trouglu je podsticaj širenja mreže vodećih nacionalnih lanaca trgovine van nacionalnog trržišta. I treće opredeljenje u tom trouglu je podsticaj intenzivnijeg dolaska stranih trgovinskih lanaca. Ta tri opredeljenja su krucijalna. Prvo je značajno zbog ravnomernog razvoja trgovinske mreže na čitavom prostoru Srbije, jer veliki lanci neće popuniti sva područja. Zatim, zbog zaštite domaće proizvodnje i malih proizvođača, jer mali ne mogu da uđu u velike lance, ali mogu u male, znači jačanje proizvodnje. Zatim, zbog ravnomernije snabdevenosti potrošača, i što je značajno, zbog rešavanja problema zapošljavanja u Srbiji. Dakle, to je u interesu potrošača, zatim u interesu proizvođača, posebno malih, i u interesu države za ravnomerniji regionalni razvoj. Mi u teoriji kažemo da ti mali popunjavaju tržišne niše. Drugo opredeljenje – podsticaj širenja mreže nacionalnih lanaca van zemlje. Tu pre svega mislim na tržišta bivših jugoslovenskih republika, kao i na Bugarsku, Rumuniju. Zašto je to značajno? Posebno je značajno što se na taj način obezbeđuje nova strategija izvoza, pre svega robe široke potrošnje. Davanje podrške, mislim na Vladu, da nacionalni vodeći lanci trgovine šire mrežu van nacionalnog tržišta, istovremeno znači i podršku proizvođačima da se njihovi proizvodi nađu na policima tih trgovinskih lanaca i da na taj način obezbeđuju izvoz. Danas je sve manje prisutan klasičan izvoz robe i usluga. Danas imate upravo izvoz kroz klasterisanje privrede. I ja predlažem, i to u strategiji imamo, da trgovina i vodeći lanci trgovine mogu biti lideri u klasterisanju privrede Srbije. To rade sve zemlje EU, to treba da radi i Srbija. Treći ugaoni kamen je podrška i podsticaj što intenzivnijem dolasku stranih lanaca. Dakle, naše tržište treba da se otvori kao što su otvorena i druga u Evropi. Njihov dolazak ima višestruki značaj za privredu Srbije. To podiže nivo razvoja trgovine, podiže nivo i kulturu trgovinskog menadžmenta i menadžmenta u celini, to doprinosi intenzivnijem transferu know-howa iz trgovine u Srbiju, takođe transferu novih formata kao što su šoping centri, hipermarket centri i slično. To onda znači i nove investicije, uglavnom greenfield investicije, koje su značajne jer daju multiplikovani efekat, odnosno vuku lanac novih aktivnosti. A najznačajnije je da imamo što intenzivniju konkurenciju. Mi ne možemo sniziti prodajne cene, prodajne marže i nabavne cene proizvođača, pa ako hoćete i troškove države, bez intenzivne konkurencije na našem tržištu. Ne možemo to obezbediti putem parola, jedino konkurencija može da obezbedi niže cene. Zato i potrošači uveliko podržavaju dolazak stranih lanaca. Jer će biti bogatija ponuda, niže cene, veći stepen njihove zaštite. Zaštita potrošača se ne može efikasno obezbediti samo putem zakona, ili tržišne inspekcije ili putem organizacija za zaštitu potrošača, ili putem apela. Najbolja zaštita je konkurencija, kada potrošač ima mogućnost da bira. Tako da je i ovo treće opredeljenje veoma značajno. Da zaključim, dolazak stranih lanaca je u interesu potrošača, proizvođača, države, a i postojeće trgovine, jer ona jedino može da opstane ako se intenzivno razvija. Prema tome, novi uslovi na tržištu Srbije doprineće mnogim pokretačima razvoja i postojeće trgovine.

Kako to obezbediti?
U studiji je naveden veliki broj mera. Date mere su već razrađene u Ministarstvu trgovine i usluga. Napravljen je program za podsticaj razvoja malog biznisa. Jedno je to šta treba da radi država, ona svakako treba da da podsticaj, ali je pitanje šta firme treba da rade. Firme ne treba da kukaju, one treba da budu svesne novih uslova i da preduzimaju mere koje imaju dobre primere u EU, pa i u okruženju. Moja je poruka za svih 90.000 STR-ova koliko ih ima u Srbiji, i za preterano usitnjenu trgovinu koja dominira u Srbiji, kao i za veliki broj privrednih subjekata, da se potpuno repozicioniraju i da budu spremni da razvijaju strategiju, pre svega, horizontalne integracije. Najbolja zaštita malog biznisa u trgovini jeste da se sami preduzetnici zaštite. Moja je poruka da se male firme koje dominiraju u Srbiji pod hitno integrišu, stvore takozvane nabavne grupe, alijanse i na taj način traže izlaz za spas, za opstanak i za vođenje konkurencije sa velikim lancima. Male firme imaju prednost, ako budu pametne, da razvijaju takvu strategiju, da se klasterišu sa malim proizvođačima, kojih ima sve više jer dobijaju podršku države i sve to stvara novu klimu koja može da dovede do izgradnje jedne nove strukture privrede, gde će biti mesta i za mali biznis u samoj trgovini.

Kako zaštititi proizvođače, a kako sitne trgovce u uslovima velike koncentracije trgovine?
Dobra politika zaštite proizvođača je osnov razvoja konkurencije i harmonizovanog napretka ukupne nacionalne ekonomije. Snažna maloprodaja zahteva snažne dobavljače. Dugoročan interes maloprodaje je podsticanje razvoja domaćih proizvođača. Poučna je praksa EU koja je čak bila prinuđena da donese Direktivu 2000-35 protiv neblagovremenih plaćanja u trgovinskim poslovima. Moćni maloprodajni lanci zloupotrebljavali su svoju tržišnu poziciju na štetu svojih snabdevača preteranim otezanjem u plaćanju svojih dugova za nabavljenu robu u lancu. Očigledno je da slične propise treba da donese i Vlada Republike Srbije. Takođe, predviđeno je jeftinije i brže osnivanje novih trgovinskih preduzeća, odnosno efikasniji ulazak u posao, zatim finansijska pomoć u vidu povoljnih kredita ili poreskih stimulansa unapređenja poslovanja. Tu je i pomoć na planu penzionog i zdravstvenog osiguranja sitnih trgovaca, pomoć na planu obrazovanja i sticanja veština, kao i informisanja trgovaca. Zatim, pomoć preduzetnicima u jasno definisanim gradskim područjima prilikom obezbeđenja kapitala (za kvalitetne projekte) i lokacija. Ovde mislim na urbana rešenja sa sitnim maloprodavcima u fokusu, kao i obezbeđivanje određenih popusta u ceni gradskog zemljišta i slično. Stimulisanje kreativnih preduzetnika da ulaze u e-biznis, posebno e-trgovinu, kao i pomoć na planu integracije, odnosno poslovnog udruživanja sitnih trgovaca.

Da li u Srbiji možemo da govorimo o postojanju monopola? Šta strategija predviđa po tom pitanju?
U Srbiji je usitnjenost trgovine toliko velika, da ne može biti reči o monopolima. Krajem marta 2008. u trgovini je bilo 42.776 preduzeća. Na trgovinski sektor otpada čak 43 odsto od ukupnog broja preduzeća u Srbiji i 40 odsto od ukupnog broja preduzetnika. Broj registrovanih trgovinskih radnji iznosi oko 94.000 i postoji više od 100.000 maloprodajnih objekata. Učešće najvećeg trgovinskog lanca u ukupnom prometu na malo robe svakodnevnih kupovina kreće se oko 26 odsto i to bez uzimanja u obzir prometa u okviru STR i ostalih preduzetnika – specijalizovanih maloprodavaca proizvoda svakodnevnih kupovina, dok se sa njima dato učešće kreće ispod 20 odsto. Druga po veličini kompanija ima učešće od šest do sedam odsto, treća od tri do četiri odsto, četvrta i peta zajedno oko četiri odsto. U većini zemalja Evropske unije najveći lanac ima učešće od 30 do 35 odsto, dok sledeća četiri lanca imaju znatno veća učešća nego na tržištu Srbije. Pet najvećih lanaca u posmatranom segmentu prometa na malo ima učešće oko 40 odsto u Srbiji, a u većini zemalja EU od 60 do čak 90 odsto.
Stepen koncentracije u maloprodaji neprehrambenih proizvoda je znatno manji. Prvih 10 igrača u Srbiji ima samo 21 odsto tržišnog učešća. Činjenica je da jača uloga trgovine, da nekoliko firmi kontroliše nacionalna tržišta i postaju lideri i u internacionalizaciji trgovine. Prema tome, to je jedan zakoniti trend, i ja sam uveren da će u doglednoj budućnosti ta zakonitost da se ispunjava. I mi u Srbiji to treba da znamo. Mi ovde ne treba da filozofiramo da li je to dobro ili ne, za proizvođače, potrošače, za državu. Naprosto, moramo da pratimo trendove u Evropi da bismo bili pripremljeni i već danas spremni na te nove tokove. Ono što se u Srbiji i dan danas ne shvata su ozbiljni tokovi koji se dešavaju u razvijenim tržišnim privredama. Verovali ili ne, u tržišnim privredama je u toku svojevrsna trgovinska revolucija. Danas je opšti trend u procesu globalizacije tržišta jačanje trgovine u kanalima marketinga u odnosu prema proizvođačima i tome slično. Ilustracija te trgovinske revolucije se manifestuje kroz podizanje nivoa koncentracije trgovine. Velike kompanije postaju sve veće i veće.

Među ključnim opredeljenjima spomenuli ste dolazak stranih trgovaca. Na koji način je planirano njihovo privlačenje?
Ovde bih se za trenutak vratio na strategiju koju smo radili pre šest godina, sa dolaskom reformske vlade. Tada smo morali da ubeđujemo i naučnu i stručnu javnost i privredu da je neminovan dolazak stranih trgovinskih lanaca na naše tržište, da je neminovno šire otvaranje našeg tržišta. Mi smo tada predvideli jedan svojevrsni tranzicioni sporazum u smislu regulisanja dolaska stranih trgovinskih kompanija, pod pritiskom privrede, gde je rečeno da privreda nije spremna ni sposobna da se upusti u konkurenciju sa stranim kompanijama. Međutim, danas više ne predlažemo tranzicioni sporazum. Svima je danas jasno da je intenzivniji dolazak stranih trgovaca neminovnost. Anketirali smo 1.800 potrošača. Dve trećine pozitivno ocenjuje dolazak stranih trgovinskih lanaca. Anketirali smo i domaće proizvođače. Verovali ili ne, nešto bolje ocene daju o saradnji sa stranim trgovinskim lancima nego sa domaćim. Drugim rečima, mi smo sada u fazi kada naprosto treba sve više da napuštamo shvatanje i tezu o domaćim i stranim trgovinskim lancima, bankama i slično. Naprosto, to su firme u Srbiji, sve su one praktično srpske firme koje stvaraju profit i ispunjavaju obaveze prema državi kroz poreze i drugo. Apsolutno jedan pristup potpuno uravnotežen kako je to u EU.

Koje su slabosti postojećeg pravnog sistema uređenja trgovine?
Neke od osnovnih slabosti su neusklađenost jedinstvenog pravnog uređivanja unutrašnje i spoljne trgovine, zatim odvojenost njihovog vođenja između dva ministarstva, neprimerenost određenih rešenja u propisima o potrebama savremene prakse u trgovini i odsustvo propisa u pojedinim pitanjima trgovine (na primer državna pomoć, elektronsko poslovanje, robne berze). U novom konceptu, Ministarstvo trgovine i usluga bi trebalo da formira poseban Centar za razvoj trgovine, koji će imati ulogu da permanentno istražuje, inicira, kreira nova rešenja primerena istim u EU.

Zašto je neophodno uvođenje jedne ovakve strategije?
Ova strategija zaista daje jedan kompleksan scenario razvoja trgovine do 2012. godine, jer smatram da će Srbija tada biti pred samim vratima EU. Ogromni su zadaci u svim sektorima privrede, a kada je reč o trgovini, oni su specifično značajni i otuda će ova strategija poslužiti kreatorima novih institucionalnih rešenja iz oblasti tržišta i trgovine kako da ih primere u pravcu ulaska Srbije u EU. Jer ulazak u EU ne znači samo jedan prost čin neke odluke, nego predstavlja ogromne promene koje treba da se dese u svim segmentima privrede i društva u celini, a posebno u segmentu tržišta. Po mom dubokom ubeđenju, najsloženiji program tranzicije, pa i najsloženiji zadatak koji treba da ispunimo za ulazak u EU, jeste kreiranje modernog tržišta. To je mnogo teže nego realizovati neku greenfield investiciju.

Kakva je informaciona baza za upravljanje trgovinom?
Postojeća informaciona baza za upravljanje trgovinom je veoma slaba. Nažalost, ne postoje ključni podaci o trgovinskoj mreži u Srbiji. To je upravo razlog što se u okviru strategije predlaže novi upravljački model trgovine. Taj upravljački model treba da bude zasnovan na razvijenoj informatičkoj bazi sa ključnim podacima o trgovinskom sektoru privrede. Mi smo u strategiji predložili i ključna rešenja za izgradnju takozvanog GIS-a (geografsko-informacionog sistema) trgovine u Srbiji.

Da li u Srbiji ima prostora za širenje postojećih i dolazak novih lanaca?
Procena je da u Srbiji trenutno postoji oko 200.000 metara kvadratnih GLA (gross leasable area – ukupna veličina prostora za izdavanje) modernih šoping centara što predstavlja oko 27 kvadrata na 1.000 stanovnika. Srbija bi mogla dosta brzo da dođe do evropskog proseka u veličini modernih šoping centara od 186 kvadrata GLA na hiljadu stanovnika. Ako bi se kao cilj postavio sadašnji evropski prosek, tada bi u Srbiji trebalo da se izgradi praktično novih 1.178.000 metara kvadratnih GLA u modernim šoping centrima. Dobro je što je zainteresovanost stranih investitora za srpsko tržište velika, pri čemu treba biti svestan činjenice da se jedno tržište nalazi na vrhu interesovanja investitora u periodu od pet do deset godina.

Koga treba očekivati i koje formate?
Kada je reč o dolasku stranih lanaca, dobro je što je određen broj pokazao interes i već je prisutan u Srbiji. Međutim, mi se nalazimo u fazi njihovog još intenzivnijeg dolaska i to još značajnijih lanaca, poznatijih, kao što su Carrefour, Spar, Lidl, a možda i Tesco i tako dalje. Metro takođe treba da intenzivira svoju strategiju i da se još bolje pozicionira. Od trgovinskih formata očekujem najintenzivniji dolazak diskontnih lanaca i lanaca koji razvijaju moderne šoping i hipermarket centre.

Kakvo je Vaše mišljenje o jedinstvenom tretmanu trgovine?
Odvajanje spoljne od unutrašnje trgovine je recidiv prošlosti i administrativnog regulisanja privrede i tržišta. U tržišnim privredama ne postoji odvojen tretman unutrašnje od spoljne trgovine. Trgovina kao sektor se jedinstveno posmatra i institucionalno u najvećoj meri reguliše. To praktično znači da i Ministarstvo trgovine treba da ima ingerenciju ne samo kada je reč o unutrašnjoj trgovini, nego u isto vreme i spoljnoj.

Zašto je potrebno doneti novi Zakon o trgovini?
Zbog prevaziđenosti važećih zakonskih rešenja u materiji trgovine, njenih ograničenja, inspekcijskog nadzora i nepoštenog tržišnog nadmetanja, zbog nejasnih i zastarelih odredbi Zakona o trgovini SRJ iz 1993. i Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, prometu robe i inspekcijskom nadzoru RS iz 1996. godine. Tu je i potreba uređivanja novih vrsta i načina trgovine, koji se sve više razvijaju u svetu i kod nas, kao što je elektronska trgovina, trgovina ličnim nuđenjem, aukcijska i berzanska trgovina, a koje kod nas nisu uređene. Posebno treba navesti potrebu usklađivanja pravila o uslovima za bavljenje trgovinom i o zaštiti od nepoštenog tržišnog nadmetanja sa pravilima EU, kao i potrebu uređivanja jasnih uslova pod kojima država ima pravo da nametne ograničenja u trgovini.

Kako ocenjujete trenutnu situaciju na tržištu Srbije?
Trgovinski sektor je najnapredniji deo privrede, zajedno sa bankarskim, i verovatno najvitalniji u ukupnoj privredi Srbije. Od 2000. u ovom sektoru ostvaren je najintenzivniji rast bruto domaćeg proizvoda, rast zaposlenosti i rast ukupnog prometa, a i prodajnih i skladišnih kapaciteta.

Kako vidite trgovačku scenu 2012?
Trgovina bi u 2012. godini trebalo da učestvuje u BDP-u Srbije sa oko 12 odsto, prema 10,8 odsto u 2007. Takođe, treba da učestvuje sa nešto iznad 18 odsto u ukupnoj zaposlenosti u privredi Srbije. Promet robe u trgovini na veliko i malo će od 2008. do 2012. godine biti realno veći za 36,1 odsto, što implicira prosečnu godišnju stopu rasta od 6,4 odsto. Ukupan promet bi trebalo u 2012. godini da iznosi oko 43,4 milijardi evra i promet po glavi stanovnika trebalo bi da iznosi oko 2.680 evra, što je na nivou umereno razvijenih zemalja u tranziciji. Broj prodavnica u 2012. godini trebalo bi da bude oko 94 hiljade, što predstavlja smanjenje za 7,9 odsto u odnosu na 2007. Jedna prodavnica treba da opslužuje oko 80 stanovnika, prema 72,6 stanovnika u 2007. godini. Učešće modernih prehrambenih maloprodajnih formata u Srbiji bi trebalo da iznosi 52 odsto, što je približno nivou razvoja koji sada imaju Poljska, Mađarska i Slovačka, a iznad nivoa na kome je Hrvatska. Cilj je da Srbija sa sadašnjih 0,57 metara kvadratnih maloprodajnog prostora po glavi stanovnika do 2012. ostvari nivo veći od 0,80 kvadrata. Konačno, da zaključim. Pred ulazak u Evropsku uniju, odnosno za nepunih pet godina, treba da imamo razvijenu i marketinški usmerenu trgovinu. Jedino takva trgovina može biti pravi partner proizvođačima u sve oštrijoj borbi za naklonost samih potrošača. Takva trgovina treba da bude ključna motorna snaga koja će uspešno uključivati privredu Srbije u tržišne tokove Evropske unije.

Ana Filipović