(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 168, maj 2019)
DOPRINOSIMO GLOBALNOJ BORBI PROTIV KLIMATSKIH PROMENA
Iza nas je godina u kojoj smo napravili značajne korake i realizovali brojne projekte od nacionalnog značaja koji pokazuju naše strateško opredeljenje ka održivom poslovanju.
Razgovarala: Dragana Vraneš
Od korporativnog volontiranja, preko smanjenja upotrebe jednokratnih plastičnih kesa, do otvaranja prvog supermarketa sa ekološkim sistemom hlađenja – kompanija Delhaize Serbia je u prethodnom periodu načinila značajne korake i postavila standarde u oblasti održivog poslovanja, o čemu smo razgovarali sa Mirjanom Jovašević, direktorom korporativnih komunikacija i održivog poslovanja kompanije.
Kakve sve inicijative i aktivnosti kompanija Delhaize Serbia realizuje kako bi se povećala ekološka svest građana?
Brojnim projektima želimo da približimo građanima značaj zaštite prirode i njenih resursa. Prošle godine otvoren je prvi supermarket koji kao rashladni fluid koristi ugljen-dioksid, a sistem naplate kesa koji smo prvi implementirali na tržištu aprila prošle godine doveo je do smanjenja korišćenja plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu. Uspostavili smo saradnju sa mladim istraživačima Srbije u cilju edukacije potrošača o smanjenju upotrebe plastike, korporativnim volontiranjem oplemenili smo parkove mladim tujama i Pančićevim omorikama, a kroz ekološke predstave o reciklaži za prvake utičemo na svest najmlađih. U oko 70 naših radnji potrošači mogu da donesu stare baterije za reciklažu i da na svakodnevnom nivou utiču na proces održavanja posebnih tokova otpada.
Po čemu je prvi ekološki Maxi supermarket u Srbiji specifičan i kakvu dobrobit je doneo?
Prvi ekološki Maxi u Srbiji, koji smo otvorili na Novom Beogradu, poseduje frižidere koji kao rashladni fluid koriste ugljen-dioksid, sa daleko manje uticaja na klimatske promene od standardnih rashladnih fluida.
Za sredinu u kojoj živimo veoma je važno da se primenjuju prirodni rashladni medijumi kao što je ugljen-dioksid. Direktan uticaj rashladnih uređaja ogleda se kroz faktor GWP rashladnog medijuma, koji se nalazi u tom uređaju, a često korišćeni Freon R404A u hlađenju u supermarketima ima vrednost GWP-a od cca 4.000, što znači da je jedan kilogram tog freona ispuštenog u atmosferu ekvivalentan četiri tone ugljen-dioksida.
Od kada su 2018. godine instalirani ekološki rashladni fluidi u prvom ekološkom Maxiju u Srbiji, u toku iste godine emisija gasova staklene bašte smanjena je za 9% u odnosu na 2017. godinu.
Da li će se uvođenje ekoloških prodavnica u našoj zemlji nastaviti, šta možemo u tom smislu da očekujemo u ovoj i u narednih nekoliko godina?
Nakon prvog, do kraja prošle godine otvoren je još jedan Maxi supermarket koji kao rashladni fluid koristi ugljen-dioksid. Svakako je u planu da se još radnji prilikom renoviranja opremi ekološkim rashladnim sistemom, čime se nastavlja naša inicijativa smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Kakve je rezultate za sada donelo uvođenje sistema naplate plastičnih kesa u objektima?
Naša ideja pokazala se vrlo uspešnom. Nakon uvođenja naplate jednokratnih plastičnih kesa njihova upotreba je smanjena za 70%. Mnogi potrošači pozdravili su ovu akciju uz vrlo pozitivne komentare, a doprinos očuvanju životne sredine je dragocen.
Na koje se još načine Delhaize Serbia priključuje globalnoj inicijativi Ahold Delhaizea kada je reč o klimatskim ciljevima i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte?
Delhaize Serbia, kao i sve druge članice Ahold Delhaize grupe, primeniće naučno zasnovane ciljeve za smanjenje emisije gasova staklene bašte. Ovi ciljevi, na osnovu naučno razrađene metodologije, pokazuju koliko neka organizacija treba da umanji svoju emisiju gasova staklene bašte kako globalna prosečna temperatura ne bi porasla preko 1,5 stepeni Celzijusa. U praksi to znači da ćemo pored energetske efikasnosti i smanjenja emisije gasova staklene bašte u našim operacijama (radnje i logistika) raditi i sa dobavljačima na analizi celokupnog životnog ciklusa proizvoda sa ciljem smanjenja emisije gasova staklene bašte u procesu njihove proizvodnje.
Okvir koji omogućava postavku ovih ciljeva razvile su relevantne međunarodne organizacije WWF, CDP, WRI i UN Global Compact.
Već celu deceniju sarađujete sa organizacijom Banka hrane, u čemu se ta saradnja sastoji i kakve ste rezultate zajednički postigli?
‘Pomažemo da imaju i oni koji nemaju’ je projekat koji realizujemo sa Bankom hrane poslednje četiri godine, a sa ovom humanitarnom organizacijom sarađujemo već deset godina. Projekat podrazumeva svakodnevno doniranje voća i povrća iz naših radnji ka 70 humanitarnih organizacija u Srbiji. Osim toga, ovu organizaciju pomažemo i kroz redovne kvartalne donacije osnovnih životnih namirnica, a neretko uključujemo i naše dobavljače i kupce, jer samo zajedno možemo postići značajne korake.
Sa kojim još ustanovama sarađujete na realizaciji humanitarnih projekata u Srbiji?
Neizostavna je naša višegodišnja saradnja sa Crvenim krstom Beograd. Od humanitarnih organizacija redovno sarađujemo i sa fondacijom SOS Dečja sela, koja radi na unapređenju kvaliteta života dece i mladih bez roditeljskog staranja, osnaživanju porodica u riziku i pružanju pomoći u urgentnim situacijama. Uvek je posebno emotivan naš rad sa Zvončicom, udruženjem roditelja dece obolele od malignih i drugih retkih bolesti.
Prošle godine smo kroz saradnju i uključivanje u nacionalni projekat ‘Rak je izlečiv’ organizovali humanitarnu aukciju umetnina koje poseduje kompanija i od prikupljenih sredstava smo renovirali naučnu laboratoriju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Glavni fokus naših filantropskih aktivnosti je pomoć u hrani i promocija zdravije ishrane tako da pružamo velikom broju organizacija i institucija jednokratnu pomoć u vidu donacija u robi u ove svrhe.
Koje biste programe namenjene deci i mladima izdvojili, šta je njihov cilj?
U cilju promovisanja važnosti povrća u svakodnevnoj ishrani, posebno kada su u pitanju deca, prošle godine smo pokrenuli Maxi školski karavan koji će obići 100 škola i sa školarcima na zabavan način, uz igru i druženje, održati edukativne radionice o tome koliko je važno jesti povrće svaki dan. Do sada je Maxi karavan obišao više od 90 škola iz cele Srbije.
Posle svakog karavana dobijamo pozitivne utiske i komentare roditelja o tome šta su deca sve naučila na radionicama Maxi školskog karavana i koliko im znači što im kroz jednostavne poruke i pažljivo osmišljene igre otkrivamo šta sve ishrana bogata povrćem može da promeni u njihovom životu.
Kako Delhaize Serbia promoviše teme različitosti i inkluzije među kolegama?
Jedan od prioriteta naše strategije održivog poslovanja je upravo promocija ove teme sa posebnim akcentom na pružanje jednakih prilika i šansi svima. Posebno smo ponosni na saradnju koju naša kompanija neguje sa Kreativno-edukativnim centrom zahvaljujući kojoj danas naših 256 kolega sa invaliditetom radi u kompaniji. Sada već tradicionalno u kompaniji interno organizujemo ‘Nedelju različitosti’ kada se trudimo da i među kolegama u sistemu razvijemo ideju o različitosti i kroz konkretne primere ukažemo na to koliko je važno i značajno to što smo različiti.
Vaš trud je nagrađen Evropskom nagradom za različitost i inkluziju na radnom mestu. Možete li nam reći nešto više o ovoj, ali i o ostalim priznanjima kojima je kompanija pohvaljena za svoje društveno-odgovorne projekte i stremljenja?
Evropsku nagradu za različitost i inkluziju na radnom mestu dodelila nam je svetska kompanija Springboard, koja pruža podršku korporacijama i različitim organizacijama da postanu što bolji poslodavac i izbor za osobe sa invaliditetom. Došla nam je kao rezultat svakodnevnog nastojanja da našim zaposlenima obezbedimo kvalitetne radne uslove i pružimo im bolje mesto za rad. Tema inkluzije ima našu posebnu pažnju. Već deceniju sarađujemo sa Kreativno-edukativnim centrom, što značajno doprinosi podizanju kvaliteta usluge u prodavnicama.
Prošle godine obradovalo nas je priznanje koje smo dobili i od Ministarstva zaštite životne sredine. Prepoznate su naše kontinuirane aktivnosti kojima želimo da utičemo na stvaranje zdravije i čistije planete – od reciklaže otpada, preko smanjenja emisije CO2 do strateškog upravljanja viškovima hrane. Tako smo, sa namerom da doprinesemo smanjenju zagađenja okoline, pokrenuli i projekat naplate plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu.
Možete li da rezimirate kakve ste rezultate održivog poslovanja u Srbiji ostvarili tokom protekle godine?
Iza nas je godina u kojoj smo napravili značajne korake i realizovali brojne projekte od nacionalnog značaja koji pokazuju naše strateško opredeljenje ka održivom poslovanju. U 2018. reciklirali smo više od 60% generisanog otpada, smanjili smo emisiju gasova staklene bašte, a posebno bih istakla i podatak da je u našim prodavnicama povećan procenat prodaje morske hrane koja dolazi iz održivih izvora za 60%. Ukupno je donirano 1.200 tona voća i povrća, a o efektima smanjenja upotrebe plastičnih kesa za 70% umesto nas govoriće generacije koje dolaze.
Šta, na tom polju, planirate u periodu koji je pred nama, na čemu će biti akcenat?
Trenutno smo u finalnoj fazi pripreme strategije održivog poslovanja za 2020–2025. Prioriteti u tom smislu će biti pre svega zdravija ishrana i transparentnost posebno u vezi sa nutritivnim obeležavanjem proizvoda kako bi kupci na što lakši način mogli da dođu do relevantnih informacija o nutritivnim svojstvima proizvoda. Pored toga nastavljamo sa smanjenjem upotrebe plastike, a cilj je da do 2025. godine sva plastika privatne robne marke bude reciklabilina, ponovno upotrebljiva ili kompostabilna, ali i da se nađu alternative za plastične predmete za jednokratnu upotrebu.